Naime, „brate“ je skraćeno od „pobratime“, a datira iz srednjeg veka kada smo se borili sa Osmanlijama. Tada su bili česti okršaji „iz čista mira“, pa kada bi se, srela dva čoveka u putu jašući konje, kada bi jedan rekao „pobratime“, to je bila poruka drugom da nema nameru da ulazi u okršaj.
Vratimo se u osnovnu školu i prisetimo se epskih pesama kosovskog, pokosovskog i ciklusa Kraljevića Marka.
Često se u tim pesmama dešavalo da se ljudi oslovljavaju s „pobratime“ iako se nisu uopšte poznavali ili pak iako bi jedan bio Srbin a drugi Osmanlija (Turčin).
„Pobratime“ je u tom slučaju značilo da postoji prijateljska namera, ili da neće doći do napadanja, kao i da je nekom potrebna pomoć, te bi se tako ljudi bratimili u tamnici.
S obzirom da je srpski jezik izuzetno podložan promenama, tako je i „pobratime“ prvo ušlo u sve pore kolokvijalnog (svakodnevnog) jezika, a zatim je počelo da se modifikuje; pa smo tako dobili prvu verziju „pobro“.
„Pobro“ se i dan danas može čuti kod starijih, u značenju „e moj dobri“, kao i kod Srba krajišnika.
Posle „pobro“ dobili smo i oblik „brate“ koji se zadržao do dana današnjeg i koji nepravedno ima kontekst uličarskog žargona. Stoga kada čujete da neko često govori „brate“, nemojte to posmatrati negativno, već kao lep manir koji se vekovima prenosio i preneo u kolektivno nesvesno.
S obzirom da je srpski jezik izuzetno podložan promenama, tako je i „pobratime“ prvo ušlo u sve pore kolokvijalnog (svakodnevnog) jezika, a zatim je počelo da se modifikuje; pa smo tako dobili prvu verziju „pobro“.
„Pobro“ se i dan danas može čuti kod starijih, u značenju „e moj dobri“, kao i kod Srba krajišnika.
Posle „pobro“ dobili smo i oblik „brate“ koji se zadržao do dana današnjeg i koji nepravedno ima kontekst uličarskog žargona. Stoga kada čujete da neko često govori „brate“, nemojte to posmatrati negativno, već kao lep manir koji se vekovima prenosio i preneo u kolektivno nesvesno.