ЗАВРШЕНА  ДРУГА КОНФЕРЕНЦИЈА О РЕГИОНАЛНОЈ СТАБИЛНОСТИ У КЦНС

У пуној сали Клуба „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада  данас, 8. јуна 2018. године, одржана је  друга Конференција о регионалној стабилности. Конференција, коју је идејно осмислио директор Културног центра Бојан Панаотовић, а отворио члан Градског већа за културу Далибор Рожић, привукла је бројну публику која је желела  да о добросуседству и сарадњи у региону чује ставове угледних учесника са бившег простора СФРЈ. Учесници овог својеврсног округлог стола били су : угледни хрватски историчар Хрвоје Класић, професор Београдског универзитета др Дејан Вук Станковић, директор „Форума за етничке односе“ др Душан Јањић, босанско-херцеговачки дипломата и новинар Златко Диздаревић и католички теолог и историчар Горан Шарић из Ријеке. Модератор је била др Дуња Демировић. Сводећи закључке трочасовне дебате, историчар Хрвоје Класић изразио је бојазан да ниједна држава, проистекла из некадашње СФРЈ, не може да буде важан спољни фактор „јер нисмо уређени и стабилни изнутра“. –  Да бисмо могли снажно гледати на спољни свет једно од решења је да се регионално на разне начине удружимо, а притом не мислим на политичко уједињење. Хрватска може имати много дужу границу са Мађарима, али ја ћу радије слушати музику из Србије, читати српске књиге као и оне из Босне и Херцеговине. Дакле, ми морамо наступити заједно, јер једино тако ћемо играти неку значајнију улогу на европској, па и на светској политичкој сцени – рекао је Класић. По мишљењу београдског професора Дејана Вука Станковића, стабилизација прилика може се успоставити путем евроинтеграција до којих, међутим, нећемо доћи док се не реше национални конфликти о разграничењу између Србије и Хрватске и Србије и Босне и Херцеговине. – Најтеже питање у овом тренутку у региону је питање Косова и Метохије. Док се то питање не реши, било какав покушај да се искорачи ван земље са више него скромним суверенитетом биће јако тежак – рекао је Станковић и додао да је врло пожељно да се праве регионалне иницијативе, али да за сада нема на свим странама  равномерно распоређене добре воље за тако нешто. Католички теолог и историчар Горан Шарић сматра да  велике силе на нашем простору „играју своју игру“, а да сви ми на бившем југо-простору треба да купујемо време и да не пристанемо да будемо монета за поткусуривање великим силама. – Не смемо да дозволимо да наши међусобно нерешени односи доведу до новог рата. Јер, имали смо братство и јединство које није решило ништа, имали смо рат који, такође, није донео никакво решење. Нека треће искуство буде покушај сарадње утемељене на заједничким интересима – поручио је Шарић. Босанско-херцеговачки новинар и дипломата Златко Диздаревић констатовао је на крају Конференције да од СФРЈ ,Тита и оне политике до данас „ми смо сви безначајан фактор у светкој политици, односно, битни смо само толико колико смо њима важни“ . – Не постоји у светској глобалној политици ништа јаче од заједничких интереса према малим народима. То су реалности, а њима се можемо супротставити само проналажењем властитог дигнитета и проналажењем заједничког интереса на овом простору – препорука је Диздаревића. И за др Душана Јањића најтеже политичко питање у региону је Косово и Метохија. Он је истакао да би било добро ако у наставку преговора добијемо вест да су се српска и албанска страна договориле о основама Статуса. – Ако се то догоди, моћи ћемо да кажемо да смо ушли у једну фазу стабилности, да се отвара могућност и за друге дијалоге од јесени. Моја прогноза, знајући интересе и Београда и околине, је да би то требало радити тек када буду завршени разговори ЕУ у вези са Брегзитом, како би било потпуно јасно ко је све у „игри“ – закључио је др Јањић. На крају, обједињени закључци друге Регионалне конференције могли би се сажети у ових неколико реченица: да бисмо успоставили мир, сарадњу и добросуседство којем тежимо, сви се морамо суочити са прошлошћу и учити из властитигх грешака. Портребно је, притом, да инсистирамо на кохезионим елементима који повезују све нас који живимо у овом региону.  

Ostavite odgovor