ZAVRŠENA TREĆA KONFERENCIJA O REGIONALNOJ STABILNOSTI U KCNS

U prepunoj sali kluba „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada danas, 30. septembra 2019. godine, održana je treća Konferencija o regionalnoj stabilnosti. Konferencija koju je idejno osmislio direktor Kulturnog centra, Bojan Panaotović, a otvorio član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, privukla je brojnu publiku koja je želela da o dobrosusedstvu i saradnji u regionu čuje stavove uglednih učesnika sa bivšeg prostora SFRJ. U debati su učestvovali: novinar Index.hr Gordan Duhaček, dr Dragan Markovina iz Splita, dr Sara Špelec iz Maribora, diplomata iz Beograda dr Zoran Milivojević i direktor Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju iz Novog Sada, Ratko Bubalo. Moderator je bila msr Marija Stojković, saradnica Kulturnog centra Novog Sada. Konferenciji su prisustvovali direktor Hrvatskog kulturnog centra iz Novog Sada, Dragan Ilić i direktor Srpskog kulturnog centra iz Vukovara Srđan Sekulić. Pozdravnu reč učesnicima i publici uputio je direktor KCNS Bojan Panaotović rekavši da je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koji je, kako je bilo planirano, trebalo da otvori konferenciju, sprečen zbog obaveza u Beogradu, ali da je poslao poruku učesnicima skupa da snažno podržava ideju o regionalnoj stabilnosti, saradnji, multikulturalnosti i normalnosti. Panaotović je, zatim, podsetio da je muzičar DŽoni Štulić svojevremeno rekao da ko ne pamti – iznova proživljava i izrazio nadu da dobro svi pamtimo šta su 90 – e godine donele u pogledu bratoubilačkog rata, nesreća i krvoprolića. -Naša ideja vodilja je da ovom Konferencijom govorimo u prilog miru, dobrosusedstvu i saradnji i da pozovemo „krem“: intelektualni, moralni i elitu u svakom drugom smislu da govore o saradnji i dobrosusedstvu -kazao je Panaotović, dodavši da su ga neki naši i hrvatsti portali nazvali „Gvardiolom u najnegativniijem smislu“, jer je na Konferenciju pozvao ove ličnosti. – Ali ako to kažu ekstremisti, znači da sam napravio sjajan izbor odabravši ove vrsne intelektualce. Naredni put ćemo pozvati i nekog matematičara i statističara koji treba da dokaže ljudima u regionu da pitanje suživota nije apstraktan pojam, već je to boljitak za svakog građanina u regionu – naglasio je direktor KCNS, dodajući da tamo gde se ljudi gledaju preko nišana, tamo gde je nemir, tamo nema ni ekonomskog napretka. Otvarajući Konferenciju za regionalnu stabilnost, član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić kazao je da je veoma dobro da konferenciju sa temom o dobrosusedstvu, saradnji i stabilnosti imamo upravo u Novom Sadu, gradu poznatom po multikulturalnosti i suživotu, gradu koji je ponosan na svoje različitosti. –Regionalna stabilnost je preduslov za političku, ekonomsku, kulturnu i svaku drugu stabilnost. Naravno, za toleranciju i razumevanje zalaže se svako humano društvo, ali da bismo te vrednosti i dostigli moramo, pre svega, da se dobro razumemo, da se poštujemo i da negujemo kulturu dijaloga – rekao je Rožić. On je, zatim, naglasio i da je veoma dobro što se ovakva konferencija održava u ustanovi kulture, jer „kultura nije neka izdvojena sfera društva“. Ona, kako je rekao, povezuje ljude, jača osećaj pripadnosti zajednici i formira identitet. -Saradnja u resoru kulture, kada je Novi Sad u pitanju, može da bude uspešna, jer mi jesmo grad koji se pozicionirao kao centar kulture ne samo u Srbiji nego i u regionu. U 2021. godini Novi Sad će biti Evropska prestonica kulture i dobro je da se ovde govori i o kulturi dijaloga – rekao je Rožić i proglasio Konferenciju o regionalnoj stabilnosti otvorenom. Svodeći zaključke ovogodišnje Konferencije, dr Dragan Markovina iz Splita kazao je da smo neretko svedoci povratka retorike iz devedesetih i podizanja tenzija, ne samo medijskih, ali da je on uveren da situacija među ljudima uopšte nije tako loša. – Situacija je s te strane mnogo bolja nego što izgleda prosečnom konzumentu medija. Treba prekinuti konstantno vrtenje priča u krug koje su dovele do rata, koje su se dogodile u ratu i koje su ostavile traumatične posledice po sve nas. Niko ne tvrdi da je potrebno sve zaboraviti i potisnuti, ali moramo otvoriti temu o tome kako živimo danas i kako ćemo živeti sutra, jer ovi prostori su naprosto upućeni jedni na druge. Imamo zajedničku prošlost, jezik kojim govorimo bez potrebe za prevodiocem, zajedničko kulturno nasleđe – rekao je dr Markovina naglasivši da svako treba da pođe od sebe, jer bez vlastitog angažovanja i inicijative ne možemo očekivati da se bilo šta promeni. Po mišljenju dr Zorana Milivojevića, diplomate iz Beograda, stvari se na globalnom nivou komplikuju, a gore po nas je to što i nas uzimaju u obzir u toj borbi za poziciju i uticaj. – Postajući deo te globalne politike, uskraćeni smo za slobodu da svoju sudbinu kreiramo na način koji bi nam najviše odgovarao. Mi smo, hteli ne hteli, postali prostor za koji se velike sile bore. Ako ste vi akter toga, ne zato što hoćete, nego zato što ste tu, na tom prostoru i što se to na vas odnosi – onda to nije dobra klima u kojoj mi sada pokušavamo da nađemo izlaz i da govorimo o stabilnosti – kazao je dr Milivojević. Novinar Index.hr Gordan Duhaček smatra da je ključni problem u svemu politika ekstremnog suvereniteta i da sam suverenitet može imati i dobre i loše posledice – pitanje je kako se koristi. – Hrvatska je shvatila da probleme koje ima neće rešiti Evropska unija. Ni probleme Srbije neće rešiti Unija. Rešenje mora doći iz politike unutar same države Srbije – suverenističkom politikom. Zbog nesposobnosti međusobnog dogovora da se deluje i da se reaguje kao suvereni akter u odnosu na drugog čiji se suverenitet poštuje, detaljno se delegira na neku sledeću instancu koja bi problem trebala da reši – kazao je Duhaček i dodao da bi napretka u regionu bilo kada bi sve države bivše Jugoslavije počele jedna drugu da tretiraju kao suverene države. Dr Sara Špelec iz Maribora naglasila je da je već treći put u dvadesetom veku osvanuo trenutak oslobođenja Slovenaca od teških lanaca, fiće, juga, stojadina, ali da su i dalje bez milosti opsedali hrvatsko more, žaleći što više nije njihovo. -Polako se počeo otvarati prostor u basnoslovnu Evropu, koju su nam glavama u torbama izborili naši borci za osamostaljenje. Tada se rodio vek narcizma malih razlika, u kome su se naši isprepletani jezici razvezali i raskinuli, i počeli živeti samostalan život – kazala je Špelec i navela primer postjugoslovenskog egzorcizma- iz hrvatskog jezika isterivani su srbizmi, iz slovenačkog kroatizmi, koje su lingvistički čistači jezika pronalazili čak i u opšteslovenskoj reči – mesec, i time potvrdili da su ozbiljni mesečari. Direktor Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju iz Novog Sada Ratko Bubalo rekao je da je regionalna stabilnost toliko potreban, a opet sizifovski cilj. -Stabilnost je na ovim prostorima jedna od najfrekventnijih reči, a dobila je politički dekorativno značenje. Pitanje svih pitanja je šta je sve potrebno uraditi da bi se uspostavila i učvrstila regionalna stabilnost. Bivša SFRJ je funkcionisala kao zajednica ljudi višestrukih identiteta, gde se čovek u relativnoj harmoniji osećao kao pripadnik različitih zajednica, te ponosno pripadnik i Evrope i sveta – kazao je Bubalo. On je, zatim, dodao da su nacionalisti srušili Jugoslaviju s ciljem da njihovi narodi žive u teritorijalno zaokruženim državama,a da taj cilj ne samo da nije ostvaren, već je raspadom Jugoslavije učinjen korak nazad. – Više niko ne živi u jednoj državi, ni Srbi, ni Hrvati, ni Bošnjaci, i zato region ne stoji na stabilnim nogama. Mi moramo da tragamo za otvaranjem perspektiva u miru i stabilnosti, a ne od nostalgičnog projektovanja odnosa kakvi su nekad bili – zaključio je Bubalo.