,,Novosadsko proleće“ u Novom Sadu održano je protekle nedelje, od utorka 20. marta do subote, 24. marta na SPENS-u, u organizaciji ,,Pokreta gorana Novog Sada“. Program je bio ispunjen mnogobrojnim izlagačima, radionicama za decu, muzičkim i scenskim programom kao i predavanjima. Kako su u ovom periodu obeleženi i Svetski dani sreće, vode, šuma i meteorologije, deo programa je bio tematski posvećen ovim značajnim datumima za prirodu.
Đurđica Simin iz ,,Pokreta gorana Novog Sada“ kaže da uprkos vremenskim neprilikama, ljudi nisu bili sprečeni da dođu, te da su oni zadovoljni kako je manifestacija protekla.
– Ono što je jako dobro prošlo jeste posećenost od strane predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, jer smo organizovali edukativni deo u vidu radionica koje su bile posvećene boravku i aktivnostima u prirodi, kao i procena zdravstvenog stanja. Javna preduzeća ,,Vojvodinašume“ i ,,Vode Vojvodine“ imale su svoje radionice koje su takođe uspešno prošle. Što se tiče predavanja, uspostavili smo saradnju sa Fakultetom fizičkog vaspitanja, a predavanja o hortikulturi su posetile stručne srednje škole, kako bi im se predstavila ova profesija. Govorilo se i o hemijskim procesima koji dovode do stresa i tome kako priroda može da nas izleči. – objašnjava ona i kaže da iako uvek nešto iskrsne, ekipa je istrenirana i uz veliku želju i volju, uspeva sve da ostvari po planu.
Foto: Ena Entina Gucunski
– Bilo je veselo i razdragano i trudili smo se da oponašamo proleće iako je napolju bio sneg. Nakon ovoga organizujemo cvetne pijace na otvorenom, od polovine aprila. Takođe smo u procesu organizovanje tematskih eko-kampova koji su nova priča od ove godine. – najavljuje Đurđica Simin.
Kampovi će biti namenjeni deci i posvećeni oblastima iz prirode, sa simboličnim nazivima pojedinačnih kampova – buboljub, cvetoljub, pticoljub, drvoljub i pčeloljub, a biće održani u Sremskim Karlovcima tokom leta. Pored programa za decu, deo je bio posvećen i mladim aktivistima. Za one koji žele da doprinesu zaštiti prirode, ,,Pokret gorana Vojvodine“ organizovao je tribinu o Poglavlju 27 u procesu pristupanja Evropskoj uniji, koje se bavi upravo ovom temom. Organizovana je u saradnji sa ,,Vojvođanskom inicijativom za Evropsku uniju“, koja radi na priližavanju osnovih načela Evopske unije, odnosno kritičkom promišljanju iste i sastoji se iz mreže manjih organizacija. U okviru ovog projekta, planirano je još sličnih tribina, najavio je Vladimir Budalić iz ,,Pokreta gorana Vojvodine“.
Okupljenih dvadesetak mladih ljudi koji se uglavnom već aktivno bave zaštitom životne sredine, imali su priliku da čuju iskustva Slobodana Puzovića, ornitologa koji je na funkciji pomoćnika direktora sektora zaštite prirode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Puzović je do 2011. godine bio zaposlen kao pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i učestvovao u sastancima za pregled zakonodavstava Srbije i Evropske unije i utvrđivanje realne situacije u Srbiji po pitanju zaštite životne sredine. Na tribini, on je preneo iskustva sa ovih sastanaka, odnosno ,,skrininga“ koje je Srbija vodila sa Evropskom unijom. On je istakao da je veoma važna uloga organizacija civilnog društva u ovom procesu, te da je jedna od njihovih potencijalnih uloga da realno sagledaju koliko rada je potrebno da Srbija dostigne ciljeve u pogledu zaštite životne sredine.Takođe kaže da, iako su postojale priče u 2016. godini da će ovo poglavlje teći glatko, to nije zaista tako, te da će ovo biti verovatno jedno od poslednjih poglavlja koje će Srbija zatvoriti. Neki od problema koje je Puzović naveo u oblasti zaštite životne sredine jesu nefunkcionalan sistem novih regionalnih deponija, premali predeo zaštićenih područja prirode, kompanije koje ne ispunjavaju ekološke standarde, kao i nedostatak sredstava za ostvarenje važnih projekata. Na pitanje mladih koja je njihova uloga u ovom procesu unapređenja životne sredine, kaže da je ona velika i da je snaga i hrabrost koju organizacije civilnog društva imaju veoma značajna, iako bi on više voleo da struka stane u odbranu ekoloških načela, kao neko čija stručnost i stavovi treba da se poštuju i uvažavaju od strane donosioca odluka.
Foto: Ena Entina Gucunski
Radionice i šetnje sa decom možda su i najznačajni deo ,,Novosadskog proleća“ , a ove aktivnosti su vodili volonteri. Jedna od volonterki, studentkinja medicine, Nataša Mišić, vodila je radionicu ,,Potraga za prirodom“ koja se sastojala od pet tematskih stanica koje deca obilaze. Prva je bila stanica sa pticama, gde su ih upoznavali sa zvukom ptica, druga je bila posvećena prepoznavanju biljaka prema dodiru, a na trećoj stanici su se pravile razglednice od biljaka. Dalje se govorilo o biciklima i bezbednosti na biciklu, a poslednja stanica bila je posvećena fizičkoj aktivnosti i planinarenju.
– Deca vole kada mogu da osete nešto, a biljke su im bile jako zanimljive. Muškima je zanimljiv sport jer mogu da skači i trče, a devojčicama pretežno biljke i ptice. Najviše ih privlači ono što ih pokreće i gde oni treba da rade nešto aktivno. Gorani se trude da povežu decu i prirodu, to je naš osnovni cilj. Svake subote imamo i goroljube, što su takođe radionice o prirodi sa decom. – kaže Nataša.
A njen kolega volonter, Branko Radičević, student je zaštite životne sredine i na ,,Novosadskom proleću“ i vodio je šetnje kroz manifestaciju, za predškolce i niže razrede osnovne škole.
– Cilj je bio da ih provedem kroz proleće, da im ispričam malo o cveću i sadnji i svemu što su mogli da vide ovde. Smatram da su deca dosta dobro odreagovala, promenjen im je ambijent, ne sede u učionici, pa im je bilo dosta zabavno. Najviše im se svidela biljka mesožderka, kaktus i slatkiši. – kaže Branko.
Foto: Ena Entina Gucunski
Naravno, povezivanje sa prirodom nije rezervisano samo za decu, već i za sve građane koji su mogli da pronađu mnogo toga zanimljivog na štandovima. Osim mnogobrojnih izlagača sadnica cveća i drveća, lukovica i semena, bilo je i grnčarije, rukotvorina od drveta i drugih materijala ali i hrane. Mogli su se okusiti sirevi, slatkiši poput bombona, ratluka, kolača, proizvodi od aronije i drugi prirodni i domaći specijaliteti. Takođe, na više štandova pčelari su predstavili svoje proizvode. Osim toga, ručni radovi su obuhvatali i igračke od drveta, nakit i odeću, a i SPANS je imao svoj štand za donacije životinjama. Izlagači su pretežno govorili o lošem vremenu koje je učinilo da bude manje gostiju i mada je većina ipak zadovoljna odzivom, neki kažu da su uspeli samo da pokriju troškove izlaganja, ali ne i da zarade. U odnosu na prethodne godine, postoji određena razlika u broju posetilaca, ali ne toliko znatna.
Sledeće aktivnosti u organizaciji gorana jesu cvetne pijace i različite aktivnosti za decu i mlade.
Za Vojvođanske vesti: Ena Entina Gucunski
