Ognjen Đurđev ima 14 godina i maturant je Osnovne škole „Laza Kostić“ u Kovilju. Boksom se bavi godinu dana i trenutno nastupa za
Bokserski klub „Vojvodina“. Ovaj perspektivni bokser je nedavno pobedio u drugom kolu Razvojne lige Vojvodine koje je održano u Šidu. U intervjuu za
Vojvođanske vesti Ognjen govori o utiscima sa tog meča, ali i o svojim ciljevima i budućim planovima.
Kako si odlučio da se baviš boksom?
Trenirao sam fudbal, a to je kolektivna igra u kojoj cela ekipa svaljuje krivicu na jednog igrača, ukoliko se desi neka greška. Boks je, sa druge strane, individualan sport, gde sam možeš da vidiš svoju grešku. Slušaš samo trenera i ne postoji neko ko može da ti zameri, ako pogrešiš to je isključivo tvoja greška. Tako da sam se zbog toga odlučio za ozbiljnije bavljenje boksom.
Kakve utiske donosiš sa meča drugog kola Razvojne lige Vojvodine u Šidu?
Utisci su odlični. Pobedio sam prekidom u drugoj rundi. Bilo je odbrojavanje i sudije su prekinule meč. Zaista mi se svidelo i osećanje je odlično.
Koliko je teško baviti se boksom?
Nekome je teško, nekome nije. Na primer, meni nije teško zato što to volim. Neko se više psihički priprema pred svaki meč, a meni to nije potrebno. Spreman sam i psihički i fizički, nemam strah, a ni tremu.
Kako se osećaš kada uđeš u ring i otpočne borba?
Kada uđem u ring, znam da protivnik želi što pre da završi meč. U tom trenutku, protivnik ima neku mržnju prema meni, ali sve je to u žaru borbe, sportski. Adrenalin je ono što me pokreće i daje mi motivaciju da svaki meč odboksujem na najvišem nivou.
Kako bi opisao jedan svoj trening dan?
Kada imam dva treninga dnevno, ujutru se rade trčanje i kondicija. Poslepodnevni trening je rezervisan za tehniku, sparinge, udaranje džakova i vežbe u paru. Jedan trening prosečno traje sat i trideset minuta. Intenzitet treninga je jak, tako da posle budem umoran.
Koji ti je najteži poraz, a koju pobedu najviše ceniš?
Još uvek nemam poraz, imam jednu nerešenu borbu. Boksovao sam u Bijeljini, imao sam utisak da sam pobedio, međutim to je sport i ja sve prihatam. Najznačajniju pobedu sam ostvario u Gacku, boksovao sam protiv borca koji je stariji od mene tri godine. Tu sam se baš trudio i bilo mi je zaista teško.
Nisi učestvovao na državnom prvenstvu zbog problema sa knjižicom, iako si se dugo pripremao za taj nastup. Koliko ti je bilo teško zbog toga?
Iznervirao sam se, jer smo se baš spremali. Imao sam i upale mišića, ali kada sam došao na prvenstvo trener je rekao da nekoliko takmičara neće imati protivnika, a neki neće boksovati zbog knjižice. Kada se preregistrujete, potrebno je da prođe osam dana pre vašeg nastupa, a meni je nedostajalo dva dana da bih mogao da boksujem, zbog toga nisam mogao da učestvujem na takmičenju.
Kakvi su ti planovi za budućnost i nastavak karijere?
Nastavljam da se bavim boksom u
BK „Vojvodina“. Nadam se da ću uspeti da se probijem do Olimpijskih igara. Voleo bih da se takmičim tamo. Što se narednih takmičenja tiče, učestvovaću na Vojvođanskom prvenstvu u Novom Sadu. Trebalo je da boksujem u trećem kolu Razvojne lige u Žablju, ali ipak neću učestvovati na tom takmičenju.
Za Vojvođanske vesti: Aleksandra Mišković
Related
