Ferida Čustović, od osnivanja Levice Srbije je na poziciji koordinatorke Fronta žena. Bila je kandidatkinja za poslanicu 2016. godine na izbornoj listi Borko Stefanović – Srbija za sve nas. Tokom iste kampanje, kao predstavnica Levice Srbije učestvovala je na Ženskoj predizbornoj konvenciji “Glasam za žene” u organizaciji OEBS-a. Već 30 godina je profesionalno angažovana u obrazovnom sistemu predškolskih ustanova u Beogradu.
Kako ocenjujete položaj žena u društvu danas? Koji su najveći problemi kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti?
Položaj žena u Srbiji je u zadnjih nekoliko godina poboljšan, ali one i dalje nemaju jednaka prava kao muškarci. Žene u Srbiji se, uprkos pomacima, susreću sa brojnim preprekama. Podaci nam govore da žene i dalje trpe nasilje. Još uvek imamo veliki broj žena koje fizički zlostavljaju i životno ugrožavaju partneri i muževi. Žene u Srbiji su često dvostruko i višestruko diskriminisane, i ne samo po osnovu pola nego i po osnovu invaliditeta, seksualnog opredeljenja, pripadnosti manjini. Najbolji pokazatelj rodne nejednakosti je tržište rada. Stopa zaposlenosti je znatno niža kod žena (38,1 odsto) nego kod muškaraca (53,8 odsto). Žene teže dolaze do posla i brže gube posao nego muškarci. Žene su za iste vrste poslova, plaćene u proseku 7,8 odsto manje od muškaraca. Zbog svoje reproduktivne uloge, one su češće od muškaraca diskriminisane na tržištu rada i na radnom mestu.Više od 40 odsto žena radnog uzrasta je isključeno sa tržišta rada. U kućnim poslovima žene dnevno provedu 4,5 sati, što znači da punih 40 dana godišnje rade neplaćene poslove. Žene su, za razliku od muškaraca,veoma retko vlasnice nekretnina. Osobe sa invaliditetom su u najvećoj meri diskriminisane na tržištu rada, dok je značajan broj građanki diskriminisan na osnovu etničke pripadnosti, uzrasta, seksualne orijentacije, bračnog stanja i imovinskog statusa. Uprkos tome što su obrazovane i što imaju i znanja i kapaciteta, potreba i interesa, žene ne učestvuju, ravnopravno s muškarcima, u kreiranju socijalne, ekonomske, obrazovne, i zdravstvene politike države. Na sve ove nejednakosti se može uticati javnim politikama, gde žene i muškarci zajedno, mogu dati svoj doprinos.
U poslednjih pola godine mediji su bili preplavljeni crnom hronikom i tekstovima koji se tiču nasilja nad ženama, među kojima su i dva ubistva u Centu za socijalni rad. Šta je potrebno uraditi kako se ovakve situacije ne bi dešavale i kako motivisati žene da prijave nasilje, ako imamo u vidu pomenuta dva slučaja?
U pomenutim slučajevima ubistava, u Centrima za socijalni rad, radilo se o sistemskom propustu. U oba slučaja nisu urađene odgovarajuće procene visine stepena nasilja. U međuvremenu, usvojeni su protokoli kojih treba da se pridržavaju sve službe i to je pozitivan pomak u sprečavanju nasilja nad ženama. Mi smo, nažalost, patrijarhalno društvo i nasilnici smatraju da imaju pravo da odlučuju umesto svojih partnerki. Duboko su uvereni da im partnerke pripadaju. Svakako, mora da postoji koordinacija Centra za socijalni rad, Ministarstva unutrašnjih poslova i sudova. Nadležni moraju uzeti u obzir ceo kontekst, u kome je došlo do određenog nasilja. Ukoliko se nasilje dogodilo jednom, dogodiće se ponovo i to moramo preduprediti adekvatnim delovanjem nadležnih organa. Naime, u Srbiji jedna od tri žene, iskusila je neki oblik rodnog nasilja. Čak 40 odsto slučajeva u kojima žene trpe nasilje, okonča se smrtnim ishodom. Novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, napravljen je pozitivan pomak, ali je još uvek mali broj krivičnih prijava, mali broj presuda, krivični postupci su dugi, a država ne procesuira adekvatno prestupnike. Žene, žrtve nasilja, moraju dobiti poruku da nisu same i da će nasilnik dobiti odgovarajuću kaznu, u protivnom, one se plaše da prijave nasilje. Zato je pitanje podizanja svesti o ovom problemu od izuzetne važnosti.
Kao učesnica konferencije Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020 nakon koje je donet dokument kojim su definisani razvojni ciljevi kako bi se poboljšao kvalitet života žena i muškaraca, kako ste zadovoljni realizacijom i da li su pomenuti zahtevi ispunjeni?
Ženska platforma za razvoj Srbije je dokument, koji je nastao na velikoj konferenciji, održanoj na Paliću 2014.godine, koja je okupila veliki broj angažovanih žena iz različitih institucija, parlamenata, akademske zajednice, civilnog društva, privatnog sektora, političkih partija, sindikata i medija. Bila je to treća po redu ženska konferencija, održana na Paliću. U okviru Ženske platforme, definisani su razvojni ciljevi u različitim oblastima društvenog života, kako bi se pravac razvoja usmerio ka poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života žena i muškaraca, u Srbiji, u perioduod 2014-2020. Postavljena je Vizija,“Mi, žene i muškarci, potpisnice/i platforme, smatramo da društvo Srbije treba da bude održivo društvo, koje uključuje sve i u kome će biti dostignut visok kvalitet svakodnevnog života.“ Zahvaljujući aktivizmu učesnica, Ženske platforme za razvoj Srbije, danas je tema rodne ravnopravnosti vidljivija. Napredak se vidi u političkoj participaciji žena. Znatno više se razgovara o nekim oblastima koje su važne za položaj žena kao što su nasilje i zapošljavanje. Međutim i dalje imamo veliku nezaposlenost, diskriminaciju i nasilje nad ženama. Cilj predviđen vizijom, a to je dostizanje visokog kvaliteta svakodnevnog života, što podrazumeva promenu konkretnog položaja svake žene, još nije postignut. Za tako veliku promenu potrebno je učešće i angažovanje svih aktera drušva.
Kao neko ko se, između ostalog, bavi i medijima, kako ocenjujete trenutno stanje u medijima? Koji su, po vašem mišljenju, ključni problemi?
Mediji u Srbiji nisu slobodni, oni su pod potpunom kontrolom vladajuće većine. Vesti u informativnim emisijama su fokusirane na državu i društvo, a ne na građane. U informativnim emisijama prate se i komentarišu aktivnosti političara na vlasti, što je veoma loše za jedno društvo, koje važi za demokratsko. Građani se pominju uopšteno, retko možemo čuti nešto o problemima radnika, nezaposlenih, omladine, penzionera, siromašnih. Uglavnom se prenose samo saopštenja, skoro da nema istraživanja. Malo je medija koji se kritički odnose prema režimu. Ljudi sve češće do informacija dolaze preko društvenih mreža, u nedostatku objektivnih medija. Odsustvo etike u medijima je veoma izraženo. Politička podobnost je važnija od profesionalnog angažmana. Novinari su često potcenjeni, podvrgnuti različitim ucenama i pritiscima. Domaća štampa živi od senzacinalističkih informacija. Često se u medijima vređa privatnost ljudi, iako je pravo na privatnost jedno od osnovnih ljudskih prava. U Srbiji je sloboda medija u stalnom opadanju, na šta ukazuju sve međunarodne medijske i političke organizacije, što je ujedno odraz ukupnog demokratskog pada društva u zadnjih nekoliko godina. Gde nema slobode medija, nema ni medijske nezavisnosti, nema objektivnog izveštavanja, pa samim tim ni demokratije. Alarmantan je porast napada na novinare i aktiviste za zaštitu ljudskih prava. Činjenica da je izgled političarki važniji od njihovih stavova pokazuje koliko su mediji u Srbiji još uvek pod uticajem predrasuda i stereotipa. Mediji, nažalost, prenose ono što publika očekuje da vidi i čuje.
Obzirom na to da ste već 30 godina angažovani u obrazovnom sistemu predškolskih ustanova u Beogradu, kako ocenjujete naš obrazovni sitem? Šta su najveći nedostaci kada govorimo o radu predškolskih ustanova?
Imam sreće da ceo svoj radni staž provedem u predškolskim ustanovama gde se ispunjavaju ciljevi o celovitom razvoju deteta. Zaposleni u predškolskim ustanovama kompetentno, inovativno i savesno obavljaju svoj posao, svesni značaja obrazovanja i vaspitanja dece ranog uzrasta. Predškolške ustanove su objekti ispunjeni radošću, prijatnom i podsticajnom atmosferom, gde se deci pruža mogućnost da, kroz igru, funkcionalno i efikasno uče. S obzirom na značaj predškolskog vasitanja i obrazovanja neophodna su mnogo veća ulaganja društva u savremeniju opremu za edukaciju, opremanje, uređenje i održavanje objekata. Ulaganje u predškolsko obrazovanje je način da se preveniraju mnogi problemi u društvu. Neki od problemi sa kojima se suočavaju predškolske ustanove su nedostatak smeštajnih kapaciteta. Potrebna je izgradnja većeg broja vrtića, kako bi se predškolsko obrazovanje i vaspitanje omogućilo svoj deci uzrasta do sedam godina. Izgradnjom novih obdaništa rasteretila bi se i postojeća obdaništa, koja pohađa veliki broj dece.
Šta je ono na čemu Levica Srbije trenutno najviše radi?
Levica Srbije trenutno najviše radi na sopstvenom jačanju i širenju odbora u celoj Srbiji. Takođe smo angažovani i na objedinjavanju opozicije pred nastupajuće izbore. Prisutni smo na svim protestima zaposlenih, sindikata i penzionera, u kojima se izražavaju zahtevi za neostvarena prava. U sve pomenute akcije pokušavamo da uključimo nove mlade ljude. Levica Srbije želi da menja Srbiju na bolje, u pravcu izgradnje države socijalne pravde, jednakosti i slobode. Zato što je građanima i građankama Srbije neophodna pravna i socijalna država koja zastupa interese čoveka. Želimo da omogućimo ekonomiju, u kojoj je glavni cilj blagostanje i sigurnost svih, umesto profita manjine. Želimo državu okrenutu čoveku i njegovim potrebama, poslu i pravdi, a ne maloj grupu sve bogatijih uzurpatora, što podrazumeva sigurnost, zasnovanu na solidarnosti na nivou države. Želimo državu koja će ulagati u obrazovanje dece na svim nivoima, od vrtića do univerziteta. Državu, koja će imati besplatno obrazovanje. Želimo državu u kojoj ćemo moći besplatno da se lečimo, državu iz koje neće odlaziti mladi.
Na koji način se pripremate za beogradske izbore? Ima li dogovora sa opozicionim strankama?
Za beogradske izbore se pripremamo za samostalan izlazak, ali uporno pregovarajući sa ostalim srodnim partijama i pokretima. Cilj je, da ovog puta, svi ostavimo sujete i programske razlike po strani, radi zajedničkog nastupa na izborima, koji mogu biti početak ozbiljnih promena u Srbiji. Nama je važno da svi dobijemo uslove za ravnopravnu političku borbu, idejama i programima, što sada, u Srbiji, nije bilo moguće, zbog autokratske prirode režima.
Kao neko ko pripada levom krilu, kako komentarišete jačanje desnice u Evropi?
Jačanje desnice u Evropi je posledica manipulacije imigrantskom krizom i velikim ekonomskim problemima. Posebno zabrinjava jačanje ekstremne desnice, izrazito nacionalističkih partija i pokreta, koji se zalažu za osporavanje osnovnih ljudskih prava odredjenih grupacija. Aktivno delovanje ovakvih opcija ugrožava princip ravnopravnosti za koji se teško izboriti i u uslovima razvijenih evropskih demokratija. Levica se beskompromisno bori za zemlju slobode, socijalne pravde i pravičnosti, jednakosti i solidarnosti. Tekovine borbe za demokratsko društvo su i tekovine levičarskih pokreta. Zato je Levica budućnost ne samo u Srbiji nego i u regionu i to će se videti.
Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević
Related
