Жута минута

Дошла му жута минута кажемо за некога када изгуби живце и претвори се у некога ко испаљује псовке, увреде или испољава агресију. Та жута минута обично може врло негативно да се одрази на нечију судбину, али право питање је зашто је тај моменат одушка негативним нагонима у човеку назван по жутој боји. По чему је жута боја управо боја беса, испуштене контроле, агресије и сл.? Иако нисмо сасвим сигурни када је настао овај израз, покушаћемо да одгонетнемо ово питање. Када помислимо на жуту, на памети су нам неке пријатније мисли, нпр. боја Сунца, боја злата, можда боја маслачака, банана или лимунова. Међутим, психологија каже да се жута боја сматра психолошки најстимулативнијом и да је често (чак и у различитим језицима) симбол љубоморе, кукавичлука и преваре. Познате су нам и друге негативне конотације жуте боје, нпр. жута грозница, жута кућа (лудница) и сл. Жута је, што потврђује и Речник САНУ, боја распадања, онога што је дуго стајало, па копни од старости, прљавштине. Кажемо често да је нешто пожутело од старости или за некога да је пожутео од болести или исцрпљености. Не треба заборавити ни опаку болест жутицу ни боју жучи. За жуту боју везане су још неке негативне конотације, нпр. жута штампа, жути картон у фудбалу, а Вуков рјечник бележи и израз жут посао за посао који је рђав. У речницима проналазимо и израз негативне конотације клати се као жути мрави и имати жуто око носа за некога ко је млад, неискусан, односно жутокљунац. Све су то разлози зашто је жута боја добила доста негативног публицитета и зле конотације, па је то можда и разлог зашто се моменат изгубљене контроле над собом назива жутом минутом. Жута изгледа није тако безопасна као што на први поглед изгледа.