ГЛАСОВИ И ВРЕМЕНА – ПРВА ПУБЛИКАЦИЈА О РУСИНСКОМ РАДИО-НОВИНАРСТВУ;  ГЛАСИ И ЧАСИ – ПЕРША ПУБЛИКАЦИЯ О РУСКИМ РАДИО-НОВИНАРСТВЕ

ГЛАСОВИ И ВРЕМЕНА – ПРВА ПУБЛИКАЦИЈА О РУСИНСКОМ РАДИО-НОВИНАРСТВУ; ГЛАСИ И ЧАСИ – ПЕРША ПУБЛИКАЦИЯ О РУСКИМ РАДИО-НОВИНАРСТВЕ

Иницијативу за писање књиге да би остао писани траг о 70 година Русинске редакције Радија Нови Сад дао је Штефан Худак, новинар, писац и публициста у писму, које је послао Русинској редакцији Радија Нови Сад 24. јануара 2005. године – прва је реченица коју је у преговору написала Марија Тот једна из групе аутора књиге „Гласови и времена – 70 година Русинске редакције Радио Новог Садаˮ. 

Иако иницијатива није одмах заживела, она није заборављена. Тек након иницијативе Новинарске асоцијације Русина стечени су услови за објављивање прве публикације о русинком радио-новинарству. Захваљујући томе издата је прва хронологија трајања једног електронског медија на русинском језику. Издата је захвањујући издржљивости појединаца, групи аутора који су се залагали да сакупе сва потребна документа, установама које су омогућиле њено издавање, али и бившим новинарима русинске редакције РНС и њиховим породицама које су имале жељу да присећањем и сачуваном докуметацијом помогну издавање прве публикације о раду русинске редакције РНС. У томе је учествовала група аутора: Марија Тот, Ђура Латјак, Мирон Жирош, Штефан Худак, Агнета Тимко Мудри и Васиљ Дацешин. 

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА ТИШИНЕ

Промоција књиге је почала овог лета. Прва од четири одржана је у Новим Саду, затим у Русинском Керестуру и Шиду, а крајем прешлог месеца и у Ђурђеву у Културно-уметничком дружтву „Тарас Шевченко”.

У Ђурђеву су о књизи гуторили автори Марија Тот и Ђура Латјак, уредница издања  Ирина Харди Ковачевић, промоцију је предводила рецензентка књиге Јелена Перковић. Они су представили књигу и причали о раду и проблемима са којима су се сусретали док су сакупљали документацију за издавање књиге.  

-Новинартсво је професија које је непрестано у комуникацији са својом заједницом и зато мислим да је веома важно што је издата ова књига. Монографско издање, дат модел и другим медијима. У реализацији књиге су учествовали новинари, а то је веома редак случај јер су писали сами о себи а не као уобичајено о другима. У књизи је праћен историјски ток развоја русинске редакције које је хронолошки испраћен. Русинска редакција, у поређењу са свим другима редакцијама РНС имала је неколико интересантних момената, рекла је рецензентка Јелена Перковић. Тада је говорила о неколико момената који по њеном мишљењу нису испитани до краја, а међу њима су и године тишине када једино русинска редакција Радио Новог Сада није имала свој информативни програм. Она је једина укинута и то на дугих једанаест година. Те године тишине нико не може да објасни, а о томе би млађе генерације могле више да истражују, изјаснили су се сви присутни промотери књиге.  

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Програм на русинском језику поново је почео са радом 1966. године захвањујући тадашњим лидери русинске заједнице. У тој акцији, како је написано у књизи посебно су се истакли Симеон Сакач, Михајло Ковач, Ђура Грубења, Владимир Хромиш и још неке особе, које су у писаној форми потраживале од покрајинских дружтвено политичких органа да се на таласе Радија Нови Сад врати и емисија на русинском језику, чега се добро сећа поменути Ђура Латјак. Дописи о тим иницијативама документовани су у књизи. У њој су документоване и многе фотографије више генерација русинске редакције РНС, од самог почетка рада 1949. године па до 2019. године.    

На промоцији у Ђурђеву је било интересантно чути како су некада новинари радили, а у првој генерацији радијскох новинара био је и аутор Ђура Латјак који се радо сећа тих дана. 

-Углавном нам је требало неколико дана да стигнемо у неко од места где живе Русини, преседали смо с једног на други воз, возили се запрежним колима и често пешачили. Најчешће смо ноћили код родбине у тим местима да би смо имали што више времена за прикупљање информација и вести за наше радио емисије. Теда је у редакцији било доста радио новинара који су из Ђурђева или су пораклом одатле, рекао је аутор Ђура Латјак.

На промоцији су присутни од аутора могли чути интересантне податке из књиге, са какви су се потешкоћама сусретали за време бележења података и сакупљања документације за књигу, па и на какав начин су радили, функционисали. По завршетку званичног дела програма посетиоци су добили по књигу која је промовисана, а више књига библиотека КУД „Тарас Шевченко” и Народна општинска библиотека „Вељко Петровић” одељење у Ђурђеву.

Књигу „Гласови и времена – 70 година Русинске редакције Радио Новог Садаˮ издала је Новинарска асоцијација Русина, а њено штампање су омогућили Радио Телевизија Војводине, Национални савет русинске националне мањине и Завод за културу војвођанских Русина. Издата је у триста примера.

 

ЂУРЂЕВЧАНИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ У СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ РАДИО ПРОГРАМА

 

Свечано отварање Радија Нови Сад било је на Дан Републике, 29. новембра 1949. године. Програм је почео са државном химном и речима добродошлице Луке Мркића тадашњег председника Главног извршног одбора Аутономне Покрајине Војводине. У оквиру тог свечаног програма, по први пут на радио пријемницима могао се чути и говор на русинском језику. Свечано је отворен програм и на русинском језику, а затим су емитоване русинске песме које је извео русински хор, тада Културно просветног дружтва „Тарас Шевченко” (касније и у садашње време Културно-уметничко дружтво „Тарас Шевченко”) из Ђурђева под диригентском палицом учитеља Јакима Олеара. После тога, у 17.10 часова исти дан први пут су емитоване вести на русинском језику. О томе су писале и националне новине на русинском језику Руске слово чији се чланак налази у овој књизи. 

 

За војвођанске.рс : С. Саламун 

ГЛАСИ И ЧАСИ – ПЕРША ПУБЛИКАЦИЯ О РУСКИМ РАДИО-НОВИНАРСТВЕ

Инициятиву за писанє кнїжки же би остал писани шлїд о 70 рокох Рускей редакциї Радио Нового Саду дал Штефан Гудак, новинар, писатель и публициста у писме, хторе послате до Рускей редакциї Радио Нового Саду 24. януара 2005. року – перше виреченє котре у предслову написала Мария Тот єдна з ґрупи авторох кнїжки „Гласи и часи – 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Садуˮ.

 Гоч инициятива нє зажила такой, вона нє забута. Аж по инициятиви Новинарскей асоцияциї Руснацох здобути условия за обявйованє першей публикациї о руским радио-новенарстве. Дзекуюци тому видата перша хронолоґия тирваня єдного електронского медия на руским язику. Видата є дзекуюци витирвалосци поєдинцох, ґрупи авторох котри ше закладали позберац шицки потрени документа, установом котри оможлївели єй видаванє, алє и бувшим новинаром рускей радакциї РНС и їх фамилийом котри мали дзеку зоз здогадованьом и зачувану документацию помогнуц видаванє першей публикациї о роботи рускей радакциї РНС. У тим участвовала ґрупа авторох: Мария Тот, Дюра Латяк, Мирон Жирош, Штефан Гудак, Агнета Тимко Мудри и Василь Дацешин. 

ЄДЕНАЦ РОКИ ЦИХОСЦИ

Промоция кнїжки почала того лєта, перша од штирох отримана у Новим Садзе, потим у Руским Керестуре и Шидзе, а концом прешлого мешаца и у Дюрдьове у Културно-уметнїцким дружтве „Тарас Шевченко”.

У Дюрдьове о кнїжки гуторели авторе Мария Тот и Дюра Латяк, редакторка виданя Ирина Гарди Ковачевич, промоцию предводзела рецензентка кнїжки Єлена Перкович. Вони представели кнїжку и бешедовали о роботи и проблемох котри ше стретали док зберали документацию за видаванє кнїжки.

-Новинарство професия котра нєпреривно у комуникациї зоз свою заєднїцу и прето думам же барз важне же видата тота кнїжка. Моноґрафске виданє, дати модел и другим медийом. У реализциї кнїжки участвовали новинаре, то була ридка нагода же би писали сами о себе а нє як узвичаєно о других. У кнїжки провадзени историйни цек розвою рускей редакциї котри хронолоґийно пропровадзени. Руска редакция, у одношеню на шицки други редакциї РНС мала даскельо интерсантни моменти, гварела рецензентка Єлена Перкович. Теди видвоєла даскелї моменти котри по єй думаню ище вше нє випитани по конєц, а медзи нїма и роки цихосци кеди єдино руска редакция Радио Нового Саду нє мала свою информативну програму. Вона єдина утаргнута и то на длуги єденац роки. Тоти роки цихосци нїхто нє може пояшнїц, а тото би младши ґенерациї могли далєй виглєдовац, вияшмєли ше шицки присутни промотере кнїжки. Програма на руским язику почала ознова зоз роботу 1966. року дзекуюци тедишнїм предняком рускей заєднїци. У тей акциї, як написане у кнїжки окремно ше визначели Симеон Сакач, Михайло Ковач, Дюря Грубеня, Владимир Хромиш и ище дзепоєдни особи, хтори и у писаней форми вимагали од покраїнских дружтвенополитичних орґанох же би ше на габох Радио Нового Саду врацело и емисиї на руским язику, здогаднул ше Дюра Латяк. Дописи о тих актох документовани о кнїжки. У нєй документовани и велї слики вецей ґенерацийох рускей редакциї РНС, од самих початкох 1949. року та по 2019. рок.

На промоциї у Дюрдьове було интересантне чиц як дакеди робели новинаре, а у першей ґенерациї радио новинарох бул и Дюра Латяк котри ше дзечнє здогадує тих часох.

-Углавним нам требало по даскельо днї сцигнуц до даєдного места дзе жию Руснаци, прешедали зме з єдного на други гайзибан, вожели ше на кочох и часто пешачели. Найчастейше зме ноцовали у родзини у тих местох же би зме мали цо вецей часу позберац информациї и вистки за нашо радийски емисиї. Теди у редакциї було надосц радио новинарох котри зоз Дюрдьова або су по походзеньом оддтамальа, гварел Дюра Латяк.

Присутни на промоциї од ауторох могли чуц интересантни податки зоз кнїжки, з якима почежкосцами ше стретали под часц зазначованя податкох и збераня документациї, та и на яки способ робели, функционовали. По законченю урядовей часци програми нащивительом подаровани по прикладнїк кнїжки, а вецей прикладнїки библиотеки КУД „Тарас Шевченко” и Народней општинскей библиотеки „Велько Петрович” оддзелєнє у Дюрдьове.

Кнїжку „Гласи и часи – 70 роки Рускей редакциї Радио Нового Садуˮ видала Новинарскей асоцияциї Руснацох, а єй друкованє оможлївели Радио Телевизия Войводина, Национални совит рускей националней меншини и Завод за културу войводянских Руснацох. Видати тристо приладанїки.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ДЮРДЬОВЧАНЄ УЧАСТВОВАЛИ У СВЯТОЧНИМ ОТВЕРАНЮ РАДИО ПРОГРАМИ

Шветочне отверанє Радия Нови Сад було на Дзень Републики, 29. новембра 1949. Року. Програма почала зоз державну гимну и привитом Луки Мркича тедишнього пресидателя Главного вивершного одбору Аутномней Покраїни Войводини. У рамикох тей святочней програми, по першираз на радио приємнїкох було чуц бешеду и на руским язику, святочно отворена програма а потим емитовани руски шпиванки котри виведол руски хор, теди Културно просвитного дружтва „Тарас Шевченкоˮ (познєйше и у нєшкайши часи Културно-уметнїцке дружтво „Тарас Шевченкоˮ) зоз Дюрдьова под дириґентску палїчку учитея Якима Олеара. После того, на 17.10 годзин исти дзень першираз були емитовани вистки на руским язику. О тим писане и у националних новинох на руским язику Руске слово чиї ше звит находзи у тей кнїжки.    

За войводянски.рс : С. Саламун