ЈАСАН ПУТ СРПСКОГ ВИНОГРАДАРСТВА

ЈАСАН ПУТ СРПСКОГ ВИНОГРАДАРСТВА

Савез виноградара и винара има јасан циљ који ће се развијати у неколико праваца паралелно, а то су развој виноградарства подизањем нових виноградарских површина, затим изградња и опремање нових постојећих винарија, развој винског туризма.

У Србији постоји 12 регионалних Удружења винара и виноградара са заштићеним географским пореклом. У настајању је још 10 регионалних удружења. Са више од стотину квалитетних винарија створила се потребна за формирањем једног кровног савеза који ће да обједини све винске регије али и да пружи националну стратегију развоја винарства и виноградарства у Србији.

Удружење виноградара и винара Шумадије је за претходних шест година израсло у водеће удружење у Србији и послужило је као модел за формирање осталих регионалних удружења. Један од најуспешнијих винара у Србији, Божидар Александровић сада се налази на челу управног одбора Савеза који обједињује сва регионална удружења.

“Савез виноградара и винара има јасан циљ који ће се развијати у неколико праваца паралелно, а то су развој виноградарства подизањем нових виноградарских површина, затим изградња и опремање нових постојећих винарија, развој винског туризма и то је веома важно јер је то симбиоза и нераскидива целина упарити винограде, вино, вински туризам а ту је и промоција винских регија у иностранству и промоција Србије као винске земље”, каже Божидар Александровић, председник управног одбора Савеза виноградара и винара Србије.

Национална стратегија за развој винарства и виноградарства у Србији у први план ће ставити развој аутохтоних сорти грожђа. Такође неће запоставити ни оплемењивање високо квалитетних сорти из увоза.

“Ми ћемо морати у будућности да још већи акценат ставимо на аутохтоне сорте као што су жупљанка, као што је прокупац и то су дефинитивно сорте са којима може да се ради. Ту је и тамјаника која се на неки начин сродила са Жупом. Затим имамо и друге сорте које су везане за Неготинску крајину, имамо и смедеревку, а ту су и новостворене сорте које су некако више везане за Војводину, затим имамо и Мораву… Будућност је на аутохтоним сортама али исто тако и на високо квалитетним сортама пореклом из Француске, Немачке…”, сматра Александровић.

Кроз Националну стратегију у сарадњи са ресорним министарствима и Владом Републике Србије Савез ће посебно радити на промоцији Србије као винске земље јер још увек као држава нисмо препознати на светској винској мапи.

“У последњих 10, 15 година српски мали виноградари и винари, који су на темељима породичног винарства почели да граде своје винарије и почели да праве вина, успели су да донесу један бољитак. То није процес где стратегија може да донесе плодове за две, три године то је процес на коме се ради од 10 до 20 година. Да се вратимо само уназад и да погледамо шта су Италијани урадили са Тосканом. Пре 60 година Тоскана је била једно запуштено и сиромашно подручје а данас је то регион у којем летује више од 10 милиона најбогатијих туриста”, објашњава Александровић.

Уз квалитетна српска вина паралелно иде и развој винског туризма а самим тим и развој угоститељства, националне гастрономије и хотелијерства па је стратегија кључна за добробит свих регија Савеза.

Извор: РТВ