КАД ЗАМИРИШЕ ДОМАЋА ШТРУДЛА СА МАКОМ – КЕД ЗАПАХНЄ НА ГРУБО З МАКОМ

Када су мајка и ћерка заједнички наклоњене истим послу онда прозвод тога може бити само лепо, а у нашој причи јако укусно, али толко да прсте олижеш. Марија и Татјана Балог, мајка и ћерка из Ђурђева заједно праве укусне колаче и друге слаткише и пецива. Самостална занатска радња  „Мињон” у којој оне раде следеће године ће напунити тридесет година, а за то време су добро пословале и имају се чиме похвалити. 

Оснивач СЗР „Мињон” је брачни пар Марија и Владимир Балог из Ђурђева. Они су још 1990. године, а убрзо после ступања у брак одлучили да ће продавати колаче и друге слаткише и пецива. Марија их припремала у својој кући у Ђурђеву, али је чувала и неговала децу, волела је што ради од куће и да су јој деца близу. Пошло јој је за руком да буде добра мајка, али и добра газдарица која постиже да испече и направи све што јој поруче. Деца су била мала, али није осдустајала од плана, а супруг Владимир јој је помагао у свему што је било потребно. Припремати и пећи колаче и торте је од увек волела, а први колач је приремила са тринаест година. С обзиром да је тад показала да јој иде од руке, мајка јој је у подпуности препустила тај део припремања у кухињи. Тако да јој је тај посао био у подпуности познат.       

Марија и Владимир су слана и слатка пецива продавали три пут недељно на Лиманској, а затим и на Футошкој пијаци. Чим се указала прилика, после неколико година на Рибљој пијаци су отворили своју радњу. На том месту своје производе продају пуних двадесет пет година.

-Како су расла деца тако се и посао развијао, а просторију где месим и печем, односно припремам све потребно смо до сада проширили четири пута, са двацесет на осамдесет квадрата и по Хасап стандардима. Имамо сталне муштерије и захвална сам им на томе, јер без њих не би могли да напредујемо, рекла је Марија Балог посластичарка и власница СЗР „Мињон” са седиштем у Ђурђеву и радњом у Новом Саду.

 Када је стасала, али и схватила да жели да ради такав посао, Марији се придружила ћерка Татјана која воли да меси тесто и то јој иде од руке. Највише воли да припрема безглутенска слана пецива.

-Прву смену радим у Новом Саду у радњи где продајем наше производе, а затим се враћам код мајке у радионицу у Ђурђево и помажем јој да припрема шта већ треба, торте, колаче или слана пецива. Није ми проблем да радим две смене. Најважније нам је да радна атмосвера буде позитивна, а трудимо се да таква буде, рекла је Татјана која је вредна и радна на своју мајку. Заједно корачају у том свом послу, прате трендове и одлазе на потребна предавања, а са циљом што бољег пословања. Са годинама је посао постао породичан, па када је потребно помаже Маријин и Владимиров син Александар, а његова ћерка Кристина иако има тек неколоко годиница постала је главни дегустатор и критичар.

Захваљујући сарадњи са Развојном агенцијом Бачка, где су чланице, редовно учестују на разним манифестацијама, фестивалима и сајмовима у околини и излажу своје производе. На таквим местима често добијају посебна признања, а најмилија су им са Манифестације „Кугоф” у Сремским Карловцима где су излагале три пута за редом и сва три пута су награђене. Прве године су заузеле треће место, друге године друго и прво место, а последњи пут опет друго место за најлепши и најукуснији куглоф. Њихови производи су често изложени на штандовима Туристичке организације општине Жабаљ и Туристичке организације Војводине и увек су примећени и похваљени, а посебно због чињенице да између осталог припремају старинска слана и слатка пецива.  

НАГИЊЕ КА ТРАДИЦИОНАЛНИМ РЕЦЕПТИМА 

Марија каже да се није пуно тога променило у прављењу сланих и слатких пецива и колача, али у прављењу торти дошло је до значајнних промена. Али она и даље нагиње традицији, а да би била актуела прати трендове, јер јој је наважније да муштерија буде задовољна.

-Нагињем традицији, природнијим рецептима тако да најчешће и када могу користим старе рецепте. Што се тиче торти, више поручују савремене које на некадашње не личе ни из унутра ни споља. Основа је иста, али се више користи слатка павлака и шлаг, а шара се са фонданом. Нажалост више се тражи оно што је вештачко, рекла је Марија и објаснила да су се торте некада шарале са чоколадом и шаумом, а у данашње време многи не знају шта је шаум. Некада је било значајно и велико у госте или свадбу однети торту овалног облика, то је било несвакидашње, а у данашња времена нема несвакидашњег. Сада се торте и колачи праве у различитим облицима и укарашавају на одређене теме.

Осим торти имају дугу традицију припремања стариснких домаћих слаткиша као што су штрудле са маком и орасима у чему су познате, ванилице, бресквице, затим мешани колачи као што су бајадера, обична и без глутена, жербо коцкице, мађарица и други, али све без адитива и вештачких боја.       

 -Овај посао је такав да се не зна колико ће се радити тај дан, да ли два, осам или дванаест сати. Никада се не зна да ли ће бити превише или мало посла, рекла је Марија која се држи тога да је најважније имати квалитет, квалитетан материјал и не шпарати на материјалу јер без тога нема успеха. Али и да за овај посао треба стрпљења, осећај у рукама, прецизност и искуство. Добар посластичар је онај који има смисла и традицију, Марија то има, а Татјана полако али сигурно преузима мајчино кормило.

За војвођанске.рс : С. Саламун 

КЕД ЗАПАХНЄ НА ГРУБО З МАКОМ

Кед мац и дзивка зєдинєни и прихильни ґу истей роботи вец продукт з того може буц лєм дацо красне, а у тей нашей приповедки и барз смачне, алє аж би и пальци олїзац. Мария и Татяна Балоґ, мац и дзивка зоз Дюрдьова зєдинєно правя смачни колачи и други лакотки и печива. Самостални ремесельнїцки дучан „Миньон” у котрим вони два робя нарок наверши трицец роки, а за тот час добре дїловали и маю ше у чим цешиц. 

Снователє СРД „Миньон” малженска пара Мария и Владимир Балоґ зоз Дюрдьова. Вони ше ище 1990. року, а пошвидко по ступаню до малженства одлучели же буду предавац колачи и други лакотки и печива. Мария их рихтала у своїм обисцу у Дюрдьове, алє и допатрала дзеци, любела же роби дома и же єй дзеци блїзко. Удавало ше єй буц добра мац, алє и добра ґаздиня котра сциговала випечиц и направиц шицко цо єй поруча. Дзеци були мали, алє нє одуставала од запланованого, а супруг Владимир єй помагал у шицким цо требало. Рихтац и печиц колачи вше любела, а перши колач справела зоз тринац роки. Понеже указала же єй идзе од рук, од теди єй мац цалком препущела тоту часц пририхтованя у кухнї. Так же єй тота робота була цалком позната.

Мария и Владимир слани и слатки печива предавали трираз до тижня на Лиманским, а потим и на Футошким пияцу. Чим им ше удало, о даскельо роки на Рибовей пияци отворели свой дучан. Там свойо продукти предаваю уж двацец пейц роки.

-Як росли дзеци так ше и робота розвивала, а просторию дзе мишим и печем, односно пририхтуєм шицко потребне преширйовали зме штирираз, з двацец на осмедзешат квадрати и по Хасап стандардох. Маме свойо стални муштериї и подзековни зме на тим, бо би без нїм нє могли напредовац, гварела Мария Балоґ посластичарка и власнїца СРД „Миньон” зоз шедзиском у Дюрдьове и дучаном у Новим Садзе.

Кед доросла, алє и похопела же жада таке робиц, Мариї ше у роботи придружела дзивка Татяна котра люби мишиц цесто и идзе єй од рук, а найволї пририхтовац безґлутенски слани печива.   

-Першу змену робим у Новим Садзе у дучану дзе предавам нашо продукти, а потим ше врацам ґу мацери до роботнї до Дюрдьова дзе єй помагам рихтац цо треба чи торти, чи колачи, чи слани печива. Нє проблем ми робиц у двох зменох. Наважнєйше нам же би роботна атмосвера була позитивна, а намагаме ше же би вше така була, гварела Татяна котра вредна и сцела на свою мацер. Вони два вєдно крачаю у тей роботи, провадза тренди и одходза на потребни преподаваня, а з цильом цо лєпшого дїлованя. З роками робота постала фамилиярна, та кед потребне до нєй ше уключи Марийов и Владимиров син Александар, як и його дзивка Кристина, котра гоч ма даскельо рочки постала главни декустатор и критичар.

Дзекуюци сотруднїцтву зоз Розвойну аґенцию Бачка, чийо су члени поряднє участвую на рижних манифестацийох, фестивалох и саймох у околїску дзе викладаю свойо продукти. На таких местох часто доставаю окремни припознаня, а наймилши им зоз Манифестациї „Ґуґоф” у Сримских Карловцох дзе трираз за шором викладали и шицки три раз були наградзени. Першого року завжали треце место, другого року друге и перше место и останїраз ознова друге место за найлєпши и найсмачнєйши ґуґлоф. Їх продукти ше часто презентую на штанду Туристичней орґанизациї општини Жабель и Туристичней орґанизациї Войводини и вше су обачени и похвалєни окремето же медзи иншим, випекаю старински слани и слатки печива. 

НАГИНА ҐУ ТРАДИЦИОНАЛНИМ РЕЦЕПТОМ

Мария гвари же ше за тоти роки у правеню сланих и слатку печивох и колачох нє пременєло вельо, алє у правеню тортох значно. Алє вона и надалєй нагина традициї, алє же би була актуална провадзи тренду, бо єй найзначнєйше же би муштерия була задовольна.

– Прихильна сом традицийним, природнєйшим рецептом та хаснуєм стари рецепти. Цо ше дотика тортох, вецей нам наручую сучасни торти котри на дакедишнї нє здабу анї з нука анї з вонка. Основа иста, алє ше вецей хаснує слатка шметанки и шлаґ, а цифрує ше з фонданом. Нажаль баржей ше глєда гевто цо штучне, гварела Мария Балоґ и толкує же ше дакеди торти украшовали зоз чоколаду и шаумом, а у нєшкайши часи велї забули цо шаум. Дакеди було значнє и вельке до госцох або на свадзбу однєсц овалну торту, бо то була нєузвичаєне, а у нєшкайши часи нєт цо нєузвичаєне. Тераз ше правя торти и колачи розличних обликох и прикрашую на одредзену тему. Попри тортох маю длугу традицию пририхтованя стародованих домашнїх лакоткох як цо на грубо зоз маком и орехом у чим су надалєко познати, ванилици, бресквици, та мишани колачи як цо баядера, обична и без ґлутену, жербо коцочки, мадярици и други, алє шицко без адитивох и штучних фарбох.

-Тота робота така же ше нє зна кельо ше на дзень будзе робоц, чи два, осем або дванац годзини. Нїґда ше нє зна чи будзе превельо чи мало роботи, гварела Мария ше трима тоћо же найважнєйше мац квалитет, квалитетни материял и нє шпорованє на материялу бо без того нєт успиху. Алє и же за тоту роботу потребне сцерпенє, чувство у рукох, прецизносц и искуство. Добри посластичар гевтот цо ма смисла и традицию, Мария то ма, а Татяна помалки алє сиґурно пребера мацеров кормань.

За войводянски.рс : С. Саламун