KARANOVIĆ U KCNS O RASPUĆINU PRED PUNOM TRIBINOM MLADIH

KARANOVIĆ U KCNS O RASPUĆINU PRED PUNOM TRIBINOM MLADIH

Nastavak prošlonedeljne tribine „Ko je srušio rusko carstvo? Mit o Raspućinu – smrt imperije” – drugi deo, priređen je u petak 6. septembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Ognjen Karanović, istoričar.

Čim je Grigorije Jefimovič Raspućin počeo da se pojavljuje na carskom dvoru, protiv njega je pokrenut pravi „informativni rat“. Odmah su ga optužili da postavlja i smenjuje ministre, usmerava spoljnu i unutrašnju politiku, a krajem 1916. godine smatralo se da je on kriv za sve neuspešne kadrovske odluke koje su dovodile do poraza Rusije u ratu. Raspućin je, može se reći, stekao planetarnu slavu.

Ta slava nije došla slučajno, niti je bila kratkotrajna. Raspućin, rekao je dalje Karanović, i danas je ikona masovne pop kulture. On je, zapravo, prava zvezda i stotinu godina posle svoje smrti.

– Raspućin tada nije poznavao sanktpeterburšku elitu. Kretao se najčešće u društvu Milice i Anastasije Stane Petrović – Njegoš, odnosno Nikolajevič, kćerki kneza Nikole Petrovića Njegoša koje su bile udate za Pavla i Nikolaja Nikolajeviča, rođake cara Nikolaja Drugog – objasnio je autor tribine.

U to vreme Stana i Milica bile su vrlo uticajne na carskom dvoru, jer carica je sa njima održavala bliske kontakte. Obe su bile naklonjene okultizmu i misticizmu što je bila karakteristika početka 20. veka.

Raspućin je 1906. godine prvi put došao u carsko selo, u pratnji episkopa Teofana. U toku razgovara sa carem Nikolajem i caricom Aleksandrom, on je kazao da je imao viziju o tome da njih muči porodični problem, te da zna za carevićevu bolest. Izrazio je želju da se s njima zajedno pomoli za njegovo zdravlje.

Car i carica, očajni zbog sinovljeve bolesti koja je upravo tih dana bila u zamahu, odlučili su da Raspućina predstave mladom prestolonasledniku Alekseju. Raspućin je počeo da se moli pored njega. Svedoci su tvrdili da se Aleksej ubrzo umirio i da je bio izlečen, što nije uspelo ni najboljim ruskim lekarima.

Od tada se Raspućin pojavljivao u carskom domu svaki put kada bi carevićevo zdravlje zapalo u krizu. Tek 1907. godine Raspućin, koji je bio neobrazovan čovek, ali je vladao hipnozom i sugestivnošću, prvi put je predstavljen članovima carskog doma kao prijatelj i božji čovek koji dolazi iz ruskog naroda čiju dušu i potrebe razume.

Sve do svoje smrti Raspućin je dolazio u carski dom. Zbog toga, u redovima društvenih elita on je dobio brojne neprijatelje koji su u njemu videli opasnost. Pribojavali su se da bi Raspućin mogao da utiče i na političke prilike u Rusiji. O njemu se širio glas kao o razvratniku i silovatelju dadilje. Pričalo se i da je  je u emotivnoj vezi sa caricom.

Godine 1914. desio se prvi pokušaj atentata na Raspućina. Misterija odnosa između njega i carske porodice dobila je na zamahu posle njegovog misterioznog ubistva u zaveri ruske aristokratije 30. decembra 1916. godine. Samo nešto više od dva meseca kasnije, usledila je Februarska revolucija. Car se odrekao prestola, nešto kasnije carska porodica je pobijena, a Rusijom je zavladao haos.

Revolucionari su Raspućinovo telo iskopali, spalili, a pepeo rasuli izvan Sankt Peterburga.