Održana tribina „Geopolitika nove suverenosti“

Održana tribina „Geopolitika nove suverenosti“

U okviru ciklusa Razgovori o geopolitici, tribina „Geopolitika nove suverenosti“ održana je u sredu 18. septembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

Autor je predavanje počeo podsećanjem da je krajem avgusta predsednik Francuske Emanuel Makron na marginama samita „Grupe 7“ najrazvijenijih zemalja u Bijaricu rekao da smo savremenici kraja zapadne hegemonije. Ovo priznanje je u korist evroazijskih džinova Kine, Rusije i Indije.

– Dakle, Evropa je po Makronu izgubila vreme, ona je sada u traganju za svojim geopolitičkim identitetom. Propustila je svoju istorijsku šansu i sada je na drugim evropskim političarima da pokušaju da iz neuporedivo teže pozicije izgrade novi sistem vrednosti koji bi od Evrope načinio samostalan geopolitički subjekt – rekao je Vukašinović.

Slučajno ili ne, rekao je dalje autor tribine, predsednik Makron ukazao je na činjenicu da je „odgurivanje Rusije od Evrope bila strateška greška“, jer se zbog toga Rusija ne samo povezala s Kinom nego je i sama Evropa propustila istorijsku šansu da se, posle završetka Hladnog rata, transformiše na principima koji bi joj omogućili bolju raspodelu dobiti u procesima globalizacije.

– Mišljenja sam da stvari ipak treba posmatrati u istorijskoj perspektivi. Kao što smo više puta ukazivali, fundamentalne promene u međunarodnoj politici otpočele su šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Pod uticajem fenomenalnog razvoja nauke i tehnologije nastala je nova paradigma epohe – globalizacija – objasnio je autor tribine.

Nastali su novi akteri na međunarodnoj sceni (transnacionalne korporacije, nevladine oganizacije) koji su proistekli iz „nove strukture američke ekonomije“ u okviru koje je uočen tzv. problem hiperprodukcije.

Posle završetka Hladnog rata, model „dominacije tržišta nad ostatkom društva“ počeo je da se primenjuje i na evropskom tlu, što je izazvalo teške socijalne potrese, pad poverenja u državne institucije i masovne migracije radne snage sa istoka na zapad Starog kontinenta.

Ruski filozof Panarin u to vreme pisao je o „svetskoj ekonomskoj kontrarevoluciji“ misleći na „tranziciju“, ali i na dubinske društveno-ekonomske transformacije koje su uticale na pogoršanje socijalnog položaja srednje klase i nižih radničkih društvenih slojeva.

Svetska ekonomska kriza (2008. godina) na najogoljeniji način pokazala je da je model neoliberalizma bio još jedna ideološka utopija – poput već viđenih u 20. veku. Pobeda Donalda Trampa na američkim izborima, Bregzit u Velikoj Britaniji, kao i jačanje suverenističkih pokreta širom Evrope, ovu činjenicu nedvosmisleno potvrđuju.

– Kada su Srbi u pitanju, nisam pesimist, jer mi smo još uvek neoštećen narod. Imamo koliko-toliko sačuvanu društvenu strukturu. Još uvek smo normalna zajednica koja pokazuje niz pozitivnih karakteristika od društvene, moralne i svake druge empatije. Svega toga na Zapadu nema – rekao je Vukašinović na kraju predavanja.