Tribina „Car Nikolaj II Romanov – mladost i vladavina do 1905. godine; uzroci propasti Rusije 1917. godine“ 14. oktobra u klubu „Tribina mladih“

Tribina „Car Nikolaj II Romanov – mladost i vladavina do 1905. godine; uzroci propasti Rusije 1917. godine“ 14. oktobra u klubu „Tribina mladih“

Tribina „Car Nikolaj II Romanov – mladost i vladavina do 1905. godine; uzroci propasti Rusije 1917. godine biće održana u ponedeljak, 14. oktobra u 18 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar.

Nikolaj II Aleksandrovič pripadao je poslednjoj carskoj dinastiji Romanov, koja je vladala Rusijom od 1613. godine, do stravičnog ubistva samog cara i njegove porodice 1917. godine. Ruska pravoslavna crkva ga je kanonizovala, zajedno sa njegovom suprugom caricom, carevićem i četiri velike kneginjice i tom prilikom ih proglasila za mučenike. Imperator sveruski, kralj Poljske i veliki knez Finske, kako je glasila njegova puna titula, bio je duboko religiozan čovek, koji je bio posvećen izučavanju duhovne literature. Car je tečno govorio pet stranih jezika, a za ono vreme, njegovo obrazovanje je bilo na vrlo zavidnom nivou: završio je pravni fakultet i visoku vojnu školu.Voleo je i često upražnjavao sportske aktivnosti, između ostalog i gimnastiku, jahanje, brzo hodanje i veslanje u kajaku.  Takođe, voleo je da odigra i partiju tenisa, a zimi je upražnjavao ruski hokej. Služio je vojni rok regularno, kao i „običan“ vojnik i u tom službovanju pošteno zaradio čin pukovnika. Na sugestije pojedinih generala i feldmaršala da „sebi prišije makar generalski čin“, mirno je odgovorio: „Vi se, uvažena gospodo, o mom činu ne brinite, već razmišljajte o svojoj karijeri“. U porodici Nikolaja II Romanova živelo se skromno i dostojanstveno. U prilog tome govori i svedočenje da je odeća i garderoba bila čuvana, te je prelazila sa starije dece na mlađu. Sredstva u iznosu od 4 miliona tadašnjih ruskih rubalja, koje je nasledio od svog oca Aleksandra III Aleksandroviča Romanova, a koja su bila čuvana u tadašnjoj londonskoj banci, neizostavno, do zadnje rublje, potrošio je u humanitarne svrhe. Dokumenti svedoče da nije odbio ni jednu molbu za pomilovanje. U doba njegove vladavine (1894-1917) izvršeno je manje smrtnih kazni, nego što ih je bilo na dnevnom nivou u Staljinovoj Rusiji. Boraveći u mestu Toboljsku, u pritvoru, carska porodica na čelu sa Nikolajem II pokazala je nesalomiv duh. Niko nije provodio dane u besposličarenju, a sam car je preuzeo na sebe poslove sečenja drva, čišćenja snega i uređenja bašte. Posmatrajući ga, jedan od zavereničkih stražara, seljak radnik, rekao je: „Da mu neko da samo komad zemlje, svojim vlastitim rukama bi sebi Rusiju zaradio natrag“.