Tribina „Crna ruka i solunski proces 1917. godine“, biće održana u ponedeljak, 15. oktobra u 19 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac.

Čuveni filosof Fridrih Niče je govorio o tome da istoriju stvaraju velike i kreativne ličnosti koje imaju tu snagu da usmeravaju mase, kanališu njihovu energiju i na taj način oformljuju nove istorijske okolnosti. Ukoliko se saglasimo sa ovom tezom onda moramo prihvatiti kao činjenicu i to da kroz biografije značajnih istorijskih ličnost poput velikih monarha, vojskovođa ili političara možemo i pratiti tokove, stanja i procese u istoriji civilizacija. Međutim, ne smemo zanemariti ni činjenicu da su tvorci istorije ponekad bili i ljudi koji po svojoj ulozi u društvu nisu zauzimali najviše pozicije u hijerarhijski utemeljenoj strukturi socijalnih zajednica i država koje su na istima počivale, ali su svojim delima nesporno uticali na sudbine brojnih nacija i njihovih državno-pravnih i teritorijalnih organizacija. Jedna od takvih ličnosti je i pukovnik Apis koji će zasigurno odigrati značajnu ulogu u izrazito turbulentnom periodu na početku XX veka u Kraljevini Srbiji. U toku Prvog svetskog rata Crna ruka i njen neformalni vođa, Apis podelili su sudbinu srpske vojske sa kojom su prešli na Krf, a potom u Solun, gde se i odigrao završni čin njegovog burnog života, ali i svojevrsni „epski obrt“ u sudbini organizacije kojom je rukovodio. U decembru 1916. godine Apis je uhapšen od strane srpskih vojnih vlasti pod optužbom da je pokušao atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića. Mladi regent, nespreman da moć i politički uticaj podeli sa Apisom, odlučio je da istog eliminiše iz daljeg političkog života Srbije. U vreme boravka glavnine srpske vojske na Solunskom frontu, regent Aleksandar Karađorđević je izjavio svojim saradnicima da je izvršen pokušaj atentata na njegov život i to u toku vožnje kolima na ulicama Soluna. Odmah je sazvan sastanak najviših političkih rukovodilaca, među kojima su bili prisutni Nikola Pašić, Svetozar Pribićević i Ljuba Jovanović. Za incident je direktno okrivljena grupa koju je predvodio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Zaključeno je da je pukovnik Apis planirao da izvede vojni puč u cilju zbacivanja regenta Aleksandra sa vlasti kako bi u perspektivi bilo omogućeno i zaključivanje separatnog mira sa Austrougarskom. Apis je optužen da je održavao tajne kontakte i vodio konspirativne razgovore sa austrougarskim diplomatom Sajs Inkartom, te da je od istog dobio snažna uveravanja će Austrougarska odmah zaključiti primirje sa Kraljevinom Srbijom, pod uslovom da se Crna ruka prethodno obračuna sa regentom Aleksandrom. Na pomenutoj sednici odlučeno je da se cela grupa na čelu sa Dimitrijevićem uhapsi i izvede pred Vojni sud zbog veleizdaje. Apis je tada bio pomoćnik načelnika Štaba treće armije, a vojska ga je razoružala i uhapsila u Štabu treće armije 28. decembra 1916. godine. Zajedno sa njim, uhapšeni su i pripadnici „Mlade Bosne“ Rade Malobabić i Muhamed Mehmedbašić. Kasnije je još deset pripadnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ izvedeno pred sud. Ukupno su pod istragu stavljena 124 oficira. Doduše, prvobitno Apis je bio uhapšen pod optužbom da je sa drugovima obrazovao prevratnički krug uz pominjanje mogućnosti priprema atentata na germanofilski raspoloženog grčkog kralja. Tek marta 1917. godine napisana je nova optužnnica prema kojoj su crnorukaši kasnije proglašeni krivim u sudskom postupku. Solunski proces je održan pred Velikim vojnim sudom u kasarni Treće armije u Solunu. Suđenje je vodio general Miroslav Milisavljević, a tužilac je bio pukovnik Ljubomir Dabić. U statusu svedoka optužbe, tokom suđenja izvedeni su brojni pripadnici vojske, oficiri i podoficiri koji su potvrdili nalaze optužnice. Svoje učešće u procesu odbili su oficiri Milan Nedić, Dušan Simović, Milutin Nedić, Draža Mihailović i Mustafa Golubić. Presuda Vojnog suda je doneta 23. maja 1917. godine. Njome su na kaznu smrti streljanjem osuđeni Dragutin Dimitrijević Apis, Rade Malobabić i artiljerijski major Ljubo Vulović, dok je ostalim osuđenicima na najtežu kaznenu meru, a nakon završenog žalbenog postupka, smrtna presuda preinačena u zatvorsku. Osim pomenute trojice, naknadno su svi oslobođeni. U vreme tamnovanja u vojnom zatvoru, Apis je napisao poslednju volju i testament 11. juna 1917. godine : „Umirem nevin, ali sa saznanjem da je moja smrt potrebna Srbiji za neke više razloge. Možda sam, a ne želeći to, grešio u svome radu kao patriota… Možda nisam znao za srpske interese. Ali, čak i da sam za to kriv znam da sam jedino radio za dobrobit Srbije…”.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.