Preko šest decenija Novi Sad  ima privilegiju da se na jednom mestu u desetak dana okupi sve ono što je najrelevantnije za pozorišni život u zemlji Srbiji, sigurno pogađate reč je o Sterijinom pozorju. Kao i svake godine, krajem maja i početkom juna, tačnije od 26. maja – 03. juna, imaćemo priliku da vidimo sve ono najbitnije što se dešavalo i dešava na “daskama koje život znače” u našoju zemlji i okruženju u protekloj sezoni . Da bi sve predstave bile prikazane u punom sjaju brine se tim “pod dirigentskom palicom” direktora te značajne institucije kulture, ukrali smo mu malo vremena da nam, iz prve ruke, kaže šta nas očekuje tokom ovogodišnjih ”praznika pozorišne umetnosti” u srpskoj Atini .

Počelo je odbrojavanje, kada ovaj tekst bude ugledao svetlost dana ostaće nešto više od dve sedmice do početka 63. Sterijinog pozorja, tim povodom razgovaramo sa dr Miroslavom Mikijem Radonjićem. Zamolio bih te da nam prokomentarišeš kako teku „završni radovi“ na organizaciji 63. Sterijinog pozorja u Novom Sadu?

Kao i svake godine kada se približi početak, otvaranje festivala, mi imamo te „završne radove“, kako si to lepo rekao. Zapravo nama završni radovi počinju već u martu. Čim se objavi selekcija, jedan veliki posao je završen, selektor je obavio selekcioni ciklus, odgledao devedesetak predstava i nakon objavljivanja selekcije kreće se u neposrednu realizaciju, odnosno organizaciju samog festivala. To su uobičajeni postupci koje mi sprovodimo čim se objavi selekcija, ubrzano se pravi program festivala: satnica, dani… to pravimo u saradnji i kordinaciji sa pozorištima koja učestvuju na festivalu. Naravno, to uvek iziskuje strpljenje jer svako pozorište ima svoje planove, svoj repertoar, tako da se sve to mora uskladiti. Dakle, od onoga što se nekada zvalo „selektorova dramaturgija festivala“ obično ne ostane ništa jer je nemoguće zadovoljiti kriterijum, po kome selektor ima svoju viziju o tome koja predstava bi trebala da bude na početku, koja da bude u sredini i koja na kraju, od toga na kraju ne ostane mnogo jer se mi moramo prilagođavati tome kada su pozorišta slobodna da igraju tokom zadatog termina Sterijinog pozorja. Postoji tu još čitav niz poslova koje treba obaviti, od raspisivanja javnih nabavki za hotele, restorane, štampariju, pripremu kataloga, biltena, pratećih stvari vezanih za sam festival, kao što su štampanje plakata, karata, propusnica i niz drugih stvari vezanih ne samo za štamparske usluge nego i za tehničke usluge neophodne da bi se određene predstave uopšte realizovale na postojećim scenama u Novom Sadu. Ta vrsta tehničkog prilagođavanja je neophodna, tu se angažuju naši saradnici, prvenstveno, iz Srpskog narodnog pozorišta i iz drugih pozorišta. Ipak, moram reći da nam SNP pruža najveću, maksimalnu tehničku podršku. Evo, nešto više od dve  sedmice do početka, mi i dalje rešavamo tehničke probleme. Mi sve to postavljamo, pre svega, kao kreativni izazov jer ako to posmatramo kao problem onda nećemo daleko dogurati. Tako se podrazumeva da se svaki i najsitniji segment u realizaciji ovako velikog festivala rešava sa posebnim osećajem jer nije isto oragnizovati jedan ovako veliki pozorišni festival ili organizovati nekakve zabave, koje mi sada imamo a koje pripadaju domenu industrije zabave, koje nam se promovišu kao festivali, koji navodno afirmišu umetničku vrednost ili kulturu u najširem smislu te reči. Dakle, ovo je jedan „filigranski“ posao koji zahteva preciznost, u neposrednoj realizaciji ne sme da bude ni jedan segment zaboravljen: od izvođenja predstave na sceni, preko prijema publike, gostiju, prijema kritičara, novinara, hotelskog smeštaja, svih pratećih progarama i programskih celina kojih ima oko pedestak na samom festivalu do one završne večeri kada se festival svečano zatvara i kada se dešava taj najsvečaniji trenutak: dodela nagrada.

Pripremajući se za ovaj razgovor uočio sam par intersantnih detalja za koje nisam siguran da se o njima posebno razgovaralo. Prvo, u selekciji dominira savremeni domaći tekst, to je ono sa čim nismo do sada priliku da se susretnemo ili se bar retko dešavalo. Ranije je Sterijino pozorje vapilo za savremenim domaćim dramskim tekstom. Kada se pogleda ovogodišnja selekcija, sa izuzetkom Nušića kojeg ćemo ovoga puta imati priliku da vidimo u “ruskoj verziji”, vidimo da su to prvenstveno mladi srpski autori, čini se da uporno nastojanje Sterijinog pozorja, prvenstveno sa konkursom za neobjavljeni dramski tekst, polako daje adekvatne plodove?

Da, Sterijino pozorje se pre dve godine opredelilo da se vrati izvornom principu: afirmaciji i promociji pre svega savremene domaće dramske književnosti i savremenog domaćeg autora u najširem smislu te reči. Uzimajući u obzir da postoji čitav niz predstava koje se ne rade po klasičnom dramskom predlošku nego kao autorski projekti, verbatim drama, dokumentaristička građa i slično. Već prošle godine na festivalu smo imali pet predstava rađenih po delima savremenih autora, što je bilo na nivou onih ponajboljih dana Sterijinog pozorja, tamo do osamdesetih godina, evo, ove godine nastavlja se taj trend da savremeni autori preuzimaju dominaciju na Sterijinom pozorju što je i priridno jer ovo jeste institucija i festival koji između ostalog treba da pokaže gde je naša savremena domaća dramska književnost u ovom trenutku i pozorišna umetnost uopšte. Selektor, Boško Milin jeste ove godine insistirao na tome da se na Pozorju prikažu ostvarenja mlađih autora i onih manje afirmisanih pozorišnih autora koji su dobili priliku u našim, domaćim pozorištima.  To je istakao kao dobru stranu ovogodišnje produkcije, da su neafirmisani, mladi autori dobili priliku da pokažu svoja ostvarenja, svoje radove na scenama i da njihove drame budu realizovane. Činjenica je da ove godine izostaju neka veća imena koja imaju, uslovno rečeno, veću specifičnu težinu i neka veća pozorišta. Naravno, to se desilo zbog toga što neka pozorišta nisu ni imala šta da ponude za ovogodišnju selekciju. Sa druge strane uvek je subjektivni sud selektrora nešto što presuđuje,koliko god se svaki selektor trudio da njegova ocena pozorišne sezone bude objektivna, da zanemari neke svoje lične gledalačke senzibilitete uvek je svaka selekcija subjektivan čin i Boško Milin se opredelio da Sterijino pozorje ne bude, kako on to kaže “pozorišni muzej”, nego da to bude savremena slika onoga što je trenutno najrelevantnije u našem pozorištu a očigledno je da su mladi, manje afirmisani autori ovoga puta dobili priliku. Sa druge strane Sterijino pozorje već dvanasest godina insistira na tome da svake godine raspisuje konkurs za savremeni domaći dramski tekst i to je opet jedan pokušaj da se pokaže gde je naša savremena domaća dramska književnost. Na taj konkurs se, po pravilu, prijavljuju autori mlađe ili srednje generacije, znači autori manje afirmisani i mi imamo tu sreću da smo uspeli da očuvamo taj konkurs a svi tekstovi koji su pobedili na konkursu su doživeli scensku realizaciju, osim jednog. Nažalost, to je tekst, sad već pokojnog Saše Večanskog, koji je pre neki dan preminuo, njegov tekst “Reciklirani zločin” nije izveden. Pretpostavljam da je to zbog osetljivosti, tekst se bavi temom ratnih zločina, pa verovatno zbog toga nismo našli partnera koji bi bio spreman da ga realizuje ali svi ostali su realizovani sem pobedničkog od ove godine, tekst Ivana Brdara još uvek nije realizovan mada mislim da će početkom iduće sezone biti realizovan na našim scenama. Sterijino pozorje kao institucija i feastival radi na onome što su temeljni, izvorni principi a to jeste promocija i afirmacija savremenog domaćeg dramskog teksta.

Foto: Miki Radonjić

Posmatrajući selekciju uočljivo je da je ovoga puta slična situacija i sa rediteljskom garniturom. Koliko sam primetio Kokan Mladenović,  koji nije preterano star po godinama, predvodi “stariju generaciju”, iskusnije reditelje. Većina reditelja su prvi put na Steriji što je, samim činom uvrštavanja na festival sa ovakvom reputacijom, uspeh. Čini se da stasava, takođe, jedna nova generacija reditelja na pozorišnoj sceni?

Da, ja sam se šalio sa Bobanom Skerlićem i Kokanom Mladenovićem i rekao im da oni u ovoj selekciji spadaju u red veterana, pri čemu su oni u punoj snazi, u naponu kreativne energije. Tačno, ove godine imamo čitav niz reditelja koji će debitovati na Sterijinom pozorju. Nekoliko njih: Stevan Bodroža, Nemanja Ranković, nekoga ću verovatno zaboraviti, evo Nataša Radulović koja je u Šapcu radila… zanimljiv je Milan Nešković,  reditelj mlađe generacije, prošle godine je bio sa dve predstave, ove godine opet učestvuje sa dve predstave. On danas sigurno, zajedno sa Igorom Vukom Torbicom predvodi tu mlađu generaciju reditelja na našoj sceni. Ja sam rekao: ma šta da se desi ove godine na Sterijinom pozorju, a jedno je izvesno da će se desiti, a to je da će žiri dodeliti sve nagrade, ako njih troje-četvoro, te mlađe generacije koja je u punoj snazi, sada je to već očigledno, dolazi i promoviše se na našim scenama, ako njih troje-četvorom budu primećeni i ako ih, da tako kažemo, “lansiramo u orbitu pa oni dođu do te prve pozorišne lige”, onda je ovo Pozorje napravilo veliku stvar. Naravno, postoji opasnost da se to ne desi ali opet mislim da je bitno da oni dožive neku vrstu inicijacije na jednom ovakvom festivalu i da vidimo gde je, bukvalno rečeno, budućnost naše pozorišne umetnosti. Tu mislim i kada je reč o dramskom tekstu i kada je reč o rediteljskim poetikama ali i o nekim drugim saradnicima. Nemojmo zaboraviti da postoji čitav niz drugih saradnika scenografa, kostimografa, kompozitora… koji su srednja i mlađa generacija. Mi zaista predugo, slušamo tu vrstu kritika, ponekad žalopojki, kako mlade generacije nemaju šanse, kako ne dobijaju pravu priliku… evo mislim da je sada, ovo Sterijino pozorje omogućilo zaista da se u punom kapacitetu ta nova generacija predstavi i promoviše. Neki zajedljivci kažu: pa da… ali to onda ispada da je to sve “Pozorje mladih” a da ovo sada, nije Sterijino pozorje koje je najreprezentativniji pozorišni festival kod nas. Ja mislim da to nije tako, jednostavno činjenica je da se ove godine desilo upravo to, da su mnoge pozorišne uprave dale šansu tim ljudima jer ne može selektor da napravi festival od predstava kojih nema nego od onih kojih ima. On naravno po svom kriterijumu bira te predstave, ima neku svoju viziju,ima neki svoj koncept… i ako ja lično ne volim previše koncepte, mislim da selektori treba da biraju ono što je najbolje u datom trenutku,što je najrelevantnije tj. da zanemari koncept…a ako se pojavi nešto što je zajedničko tim bolje ali svaki selektor ima autonomno pravo da uradi svoj posao na najbolji način i onako kako on misli da je najbolje, s tim nemam nikakv problem.

  1. Sterijino pozorje će biti sasvim sigurno zanimljivo između ostalog zbog toga što ćemo imati priliku da vidimo neka pozorišta koja nemaju često priliku da dođu na naš najreprezentativniji pozorišni festival i zbog toga što ćemo videti jednu novu kreativnu energiju koju po definiciji nose autori mlađe generacije.

Moram da primetime još jedan detalj, sam si pomenuo žiri, ne možemo da se otrgnemo te teme posle, da tako kažemo, prošlogodišnjeg incidenta sa odlukom žirija… primetio sam da je ove godine “ženska ruka” na tapetu, što se tiče žirija. Gospodin Bilbija će biti jedini član koji će braniti čast muške populacije, ovoga puta imamo četiri člana iz redova “slabijeg pola”. Da li je to po onoj staroj: kada dođe do nekih velikih problema u kući onda se pozove ženska ruka da sredi stvari, da se malo našalimo,  meni je to vrlo interesantno i mislim da će i publika biti zainteresovana da vidi šta misli žiri, ovoga puta sa većinskom ženskom postavom?

Da, može se reći da Sterijino pozorje radi na rodnoj ravnopravnosti čak i više nego što je propisano, ha, ha… ne stvarno, igrom slučaja se desilo da su ove godine četiri dame u žiriju i samo jedan koji brani mušku “čast”, gospodin Novak Bilbija. Mi kada pravimo odabir žirija, onda obično sa selektorom sednemo: saradnici, Upravni odbor i ja pa se napravi spisak od petnaestak imena onih ljudi koji nisu u sukobu interesa i koji zavređuju da budu u žiriju Sterijinog pozorja i koji pokrivaju različite oblasti iz domena pozorišta. Gleda se da budu zastupljeni  reditelji, glumci, dramski pisci, scenografi, kostimografi,kompozitori… svi oni koji učestvuju u stvaranju jednog pozorišnog dela. Ove godine se tako dogodilo da imamo četiri dame, a to su: Branislava Ilić, Maja Mirković koja će biti predsednik, Tanja Šljivar i Ksenija Krnjajski uz već pomenutog Novaka Bilbiju. Ono što je bitno je to da svaki žiri Sterijinog pozorja, to se podrazumeva da bi trebalo, da vrlo pažljivo pročita dramske tekstove koji su u konkurenciji za nagradu jer žiri dodeljuje i nagradu za dramski tekst, ne za tekst predstave već za tekst drame. S timu vezi bilo je slučajeva da su, u nekim ranijim vremenima članovi žirija, unapred pročitali tekstove i kad su dolazili na sam festival već imali rešenu jednu nagradu, to je nagrada za dramski tekst jer je ona nezavisna od same predstave. Oni će, izvesno, vrlo pažljivo pročitati te tekstove i vrlo pažljivo odgledati sve predstave. Ja sam sa svima razgovarao pre nego što su pristali da budu članovi žirija i svi su se složili s tim da je apsolutno neophodno da žiri donese  odluku o svim nagradama jer oni imaju vrlo jasan referentni sistem a to su izabrane predstave u toj selekciji. U tom referentnom sistemu u svakoj kategoriji nešto je ponajbolje ili, ne daj Bože, najmanje loše i to se nagrađuje. Dakle, ja sam kao član žirija na petnaestak festival uvek tako razmišljao: nemam ja pravo ni mandat da kao član žirija da razmišljam o nekim predstavama koje nisu na tom festivalu ili kojih se sećam od pre petnaesti ili više godina pa da na osnovu njih donosim odluke, nego da unutar tog jednog vrlo jasno definisanog referentnog sistema donesem odluku šta je najbolje ili, ne daj Bože, najmanje loše i to se onda nagrađuje.

Pri kraju razgovora da pomenemo prateće programe koji su i ove godine veoma bogati. Osnovna odlika Sterijinog pozorja, po čemu se razlikuje od ostalih pozorišnih festivala, je to da se on dešava preko celog dana, ne samo u večernjim satima se odgleda predstava pa se onda narednog dana gosti festivala dosađuju. Na Steriji je svaki dan ispunjen sa dešavanjima vezanim za pozorište i to sve vreme trajanjafastivala. Posebno je interesantno uključivanje Fakulteta tehničkih nauka, intezivnije u poslednjih nekoliko godina, imamo prolog 24. maja koji će se dešavati na Trgu Dositeja Obradovića u Kampusu Novosadskog univerziteta. Pored toga, što je već redovno, imamo Pozorje mladih… šta još možeš da nam preporučiš?

Čitav niz pratećih programa obogatiće 63. Sterijino pozorje. Mi imamo već trogodišnje iskustvo u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka pošto oni imaju odsek za scenski dizajn, to se realizuje tokom cele godine, ne samo tokom festivala. Pozorje mladih kao naš tradicionalni program će imati desetak Akademija i visokih pozorišnih škola iz naše zemlje i regiona. Ove godine će nam biti gosti i GITIS, državna pozorišna škola iz Moskve,  naši redovni gosti iz Banja Luke a ove godine nam dolaze gosti i iz Osijeka sa njihove Akademije, naravno ove naše domaće Akademije su tu, tako da ćemo u četiri dana videćeti ispitne predstave studenata glume i režije sa tih fakulteta i studenata dramaturgije.

Ove godine imamo i naš tradicionalni trijenalni međunarodni program, veoma važan, međunarodni simpozijum pozorišnih kritičar i teatrologa koji se šesnaesti put održava u Novom Sadu. Učestvovaće dvadesetpet ili šest, pa možda i svih tridesetak gostiju, još uvek nemamo potvrde od svih pozvanih pozorišnih kritičara i teatrologa iz celog sveta, simpozijum će trajati dva dana. Sve predstave su titlovane na Engleski jezik upravo zbog velikog broja gostiju sa strane.

Imamo još jednu bitnu novinu,ona predstavlja obnavljanje “Tribine Sterijinog pozorja” koja je nekad bila vrlo značajna manifestacija, to radimo zajedno u organizaciji sa Srpskim centrom međunarodnog pozorišnog instituta. Dr Svetislav Jovanov će biti moderator te tribune koja že se baviti sudbinom savremenog domaćeg dramskog teksta na našim pozorišnim scenama. Biće to jednodnevna tribina, zatim dani knjige, koja je takođe naša redovna manifestacija koja promoviše izdanja Sterijinog pozorja, uvek je bitno napomenutu da je Sterijino pozorje i bitna, značajna, velika izdavačka kuća koja izdaje knjige iz oblasti istorije i teorije pozorišta, teatrologije i dramaturgije.

Biće tu i izložbe, ove godine Nikola Džafo priprema izložbu koja će biti realizovana u foajeu velike scene “Jovan Đorđević”,  SNP-a. Zatim naša tradicionalna izložba koju radimo sa Centrom za obrazovanje mladih Vojvodine “Scena, maska, lutka, kostim”. Još čitav niz redovnih pratećih programa kao što je  Okrugli sto kritike koji je institucija sama za sebe, imamo i žiri okruglog stola kritike koji čine članovi asocijacije pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, oni će dodeliti nagradu za najbolju predstavu u celini. Takođe publika će i ove godine imati priliku da glasa i već evo četvrtu godinu za redom imamo i nagradu publike Sterijinog pozorja, za najbolju predstavu, verovatno sam zaboravio još nekoliko pratećih programa koji će zaokružiti 63. Sterijino pozorje i opet dokazati da naš festival nije samo mesto gde se takmiče neke pozorišne predstave nego je to važan društveni, kulturni događaj koji nudi publici i najširoj javnosti mogućnost da se upozna sa najvažnijim dešavanjima u našem pozorišnom životu ali i mnogo šire jer tu su zastupljene vizuelne umetnosti, tu je i prosveta, kroz Pozorje mladih vidimo kako se školuju oni koji će doći, koji će činiti budućnost našeg pozorišta i onda sve ostalo što upotpunjuje sliku jednog ovako važnog događaja za našu zemlju, za Novi Sad i mnogo šire.

Na kraju mogu samo da ti se zahvalim na vremenu koje se odvojio za ovaj razgovor u svoj toj gužvu,  jer znam da su kao u svakom pozorišnom projektu, zadnje dve sedmice najvažnije prilikom finalnih radova jer su oni uvek najkritičniji. Mogu samo da ti poželim puno uspeha a rezultate ćemo sumirati početkom juna, po završetku Pozorja, kada ćemo početi sa pripremama za 64. Sterijino pozorje.

Hvala na tebi i vidimo se na Festivalu!

Za Vojvođanske vesti: Dragoljub Selaković

 

IZVORvojvođanske vesti
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.