Stres i kako se boriti

Stres je glavni problem svima nama. Sa načinom života koji vodimo, svakodnevno smo izloženi ogromnoj količini stresa, bez obzira na to koliko ga dobro podnosimo i tešimo se sa „ma, nemam ja problem sa stresom“. I najmanja količina stresa ostavlja tragove na našem nervnom sistemu, a do „pucanja“ može doći u bilo kom trenutku. Postoji nekoliko stvari koje možete uraditi kako bi se lakše otarasili nagomilanog stresa ili makar malo umanjili simptome, nakon što su se pojavili. Pokušajte da izbegavate ili makar smanjite unos kofeina, nikotina i alkohola. Kofein i nikotin su stimulansi koji neće učiniti da vam bude bolje, može vam biti samo lošije od njih. Alkohol se u manjim dozama ponaša kao stimulans, ali da bi se smirili alkoholom, potrebne su vam velike količine istog, možda bi bilo dobro da isti preskočite u tim situacijama. Nije loša ideja da kofeinske i alkoholne napitke zamenimo čistom vodom, voćnim ćajevima ili sveže ceđenim sokovima napravljenim od kombinacije povrća i voća. Svakako, trudite se da kada ste izloženi stresu, budete adekvatno hidrirani, tako ćete određene toksine koji se gomilaju u vašem telu, lakše izbaciti iz organizma. Rafinirani šećeri, kojih najviše ima u industrijskoj hrani isto tako pospešuju pojačavanje dejstva stresa na vaš organizam. Izbegavajte ih koliko god možete. Kako vas adrenalin priprema za “borbu ili beg od borbe”? Stresne situacije se bukvalno igraju sa nivoima adrenalina i kortizola u telu. Kortizol je proizvod nadbubrežne žlezde i nazivaju ga i “hormonom stresa” iz razloga što učestvuje u odgovoru organizma na stres. Kortizol povećava vaš krvni pritisak, nivo šećera u krvi i ima imunosupresivno dejstvo, što znači da olakšava vašem telu da postane slabije i manje otporno na razne bolesti. Ceo imuni sistem pati kada se količina kortizola često povećava u vašem organizmu. Adrenalin, sa druge strane, opet hormon stresa, u takvim situacijama priprema vaše telo, ono što se veruje, “za borbu ili beg od borbe”. Adrenalin se postara za ubrzanje rada srca, pojačavanje snage srca, sužava vaše krvne sudove kože i ekstremiteta (u slučaju povrede u borbi, slabije krvarenje), ali isto tako proširuje krvne sudove srca ( brži rad srca ) još nekih bitnih organa, mozga i nekih mišića. Povećava koncentraciju glukoze u krvi i razgrađuje glikogen. Ubacite u svoj plan i program neku fizičku aktivnost Svakako, u današnje vreme je nastanak stresa retko vezan za potrebu “bori se ili beži”, tako da bi bilo dobro da ubacite određenu fizičku aktivnost, u vaš raspored u toku radne nedelje ili vikendom, kako bi nagomilavanje stresa i posledica koje ima po vaše telo, bilo lakše umanjeno ili uklonjeno iz organizma. Kada osetite određenu količinu stresa možete izaći u kratku, ali bržu šetnju na svežem vazduhu. Svakako nije poželjno da odete u šetnju po nekom tržnom centru, zaključićemo da stres jeste nastao u nekoj situaciji u kojima su bili uključeni drugi ljudi.

Pokušajte da ubacite određenu fizičku aktivnost negde u vaš radni dan, koliko god da je moguće da to uradite. Da li ćete to uraditi pre posla, u toku pauze za ručak ili nakon radnog vremena, zavisi isključivo do vas i vaše organizacije, ali može mnogo da vam pomogne. Redovna ili redovnija fizička aktivnost, izvan vaše vožnje autobusom ili kolima na posao, i sedenja tokom sedam ili osam sati radnog vremena može mnogo da doprinese smanjenju stresa kojem ste svakodnevno izloženi. Dvadesetak minuta brze šetnje ili lagana šetnja do vašeg radnog mesta, mogu biti pun pogodak. Proleće je tu, imaćemo manje kiše i više sunca, nemojte sebi dozvoliti da se gužvate u javnom prevozu, a možda vam za šetnju do posla treba samo dvadeset minuta…

Ponesite sa sobom neki ceđeni sok ili sveže voće i povrće koje možete grickati na putu do posla, možda primetite neke lepe detalje oko sebe, a nakon izvesnog vremena i  na sebi kao i u sebi. Budite zdravi, za sebe, zbog sebe. Petkom za Vas i Vojvođanske vesti,  Vladimir Tepavac, trener