9. ГЕТЕ ФЕСТ 2020.

29.10–04.11.2020.

Девети Гете ФЕСТ одржаће се ове године онлајн.

Главни организатор је као и увек до сада Гете-институт, а стални партнери Гете Феста су Културни центар Београда, Културни центар Новог Сада и Нишки културни центар.

Његов мото гласи „Ново време, нови свет“. Љубитељима филма понудиће одабране филмове са Берлинала 2020. и најважније актуелне добитнике Немачке филмске награде.

Бесплатни стриминг филмова је омогућен регистрованим корисницима. Уколико посетилац нема отворен налог, регистација је једноставна. Корисник има избор да се пријави путем регистроване имејл адресе или Фејсбук налога. Упутство за гледање филмова преко платформе је на линку: https://mojoff.net/uputstvo/ Филмови су доступни на платформи mojoff.net 24 сата од времена наведеног у програму.

„Драги филмофили,

У новој рекламној кампањи један познати ланац ресторана брзе хране тврди: „Неке ствари се никада не мењају“. У Србији, земљи џиновских пљескавица, добро зачињених ћевапа и других гастрономских задовољстава из најгоре ноћне море сваког вегетаријанца, сада нам, тако, са небројених реклама бљешти биг мек, такорећи као куповни, меснати доказ континуитета у нестабилним временима. Амерички сан још увек живи, бар у реклами и фикцији. Тај сан донедавно нико није знао да нам сервира боље од Холивуда. Читав свет гледа, читав свет гризе мамац, или биг мек.

Да ли је тачно да се неке ствари никада не мењају? Што се тиче филмске индустрије, изгледа ипак није. Прича се да филмска продукција, маркетинг и рецепција у последње време доживљавају корените промене, и то не тек од почетка пандемије. Холивуд је добио конкуренцију. Највећа конкуренција притом му, наравно, нису немачки филмски студији који већ 120 година производе покретне слике, као Бабелсберг крај Потсдама, Боклеминд код Келна и минхенска Баварија. Филмови из Немачке увек су били другачији, такорећи ван конкуренције, специфични, а неретко и помало необични. Према мом мишљењу, они су тематски усредсређенији (Час немачког), друштвено релевантнији (Берлин Александерплац) и мање политички коректни (The Trouble With Being Born). А по правилу и јефтинији.

Немачки филмови из 2020. године су као пљескавице европске arthouse продукције. Они су мање комерцијални од холивудских и сродних продукција, али зато хранљивији – да останемо при гастрономским метафорама.

Они су мање комерцијални од холивудских и сродних продукција, али зато хранљивији – да останемо при гастрономским метафорама. Ако сте већ дуго поклоник Гете ФЕСТ-а, о коме је овде заправо реч, онда све то већ одавно знате. А уколико ове године први пут пратите наш фестивал, надамо се да ћете ускоро и сами видети и доживети савремени немачки филм, и да ћете уживати у њему. Јер управо то је наш циљ, и управо вам то обећавамо. Ове ћете јесени на Гете ФЕСТ-у из дана у дан током читаве седмице моћи да гледате актуелне игране филмове из Немачке, у избору Сунчице Шидо, у оригиналу са српским титловима. Притом се Гете ФЕСТ 2020. по први, а надамо се и последњи пут, одржава потпуно у виду онлајн стриминга, такорећи као кућни биоскоп.

Не бојте се, нећемо много кукати, нећемо превише често спомињати ону грозну реч на ц или к, како је већ ко пише, али сви ми филмофили одлично знамо да се ништа не може мерити са заједничким филмским доживљајем у мраку биоскопске дворане. Неке се ствари заиста никада не мењају. Али понекад се ипак морамо прилагодити околностима, да бисмо опстали.

И зато вас, драги љубитељи немачког филма у Србији, од срца позивам да од 29. октобра 2020. пратите Гете ФЕСТ у овом, другачијем издању. Издвојите мало времена, кликните на плеј и приуштите себи кинематографско задовољство без улазница, без вируса, али зато врхунског квалитета, као и увек. Уживајте!”

Франк Бауман, Директор Гете-института у Београду

„Да ли би да није било пандемијског лудила, јер како да назовемо трансформацију читавог света ка новим правилима живота, Гете ФЕСТ уместо у дворанама културних центара у Београду, Новом Саду и Нишу, био приказан у вашим домовима?

За нама су нови увиди у наш и свет око нас. Све звони од нових звучних и кључних речи: коронавирус, физичка дистанца, lockdown, исправљање криве, (само)изолација, карантин, homeoffice (if office at all), имунитет (стада), ширење лажних информација, мењање алгоритама, anti-mobility. Као последица, нови формати програма у свим областима уметности и културе. Дигитализација. Улазак у виртуелне просторе.

На 70. берлинском међународном филмском фестивалу, последњем тих размера одржаном у стварним физичким просторима на самом почетку пандемије Kовид-19, настао је темељ избора филмова, са тихом слутњом онога што ће уследити, јер корона је Немачку изгледа посетила пре Србије.

У жељи да сачувамо све нас, и уз дубоко саосећање са културним центрима чије биоскопске сале ових дана опрезно отварају своја врата, одлучили смо да Гете ФЕСТ овога пута играмо у најбезбеднијем простору у сваком смислу — до сада пуне сале овога пута замениће дневне собе пуне укућана и пријатеља, разговори након филмова, које смо тако радо водили са вама у културним центрима, наставиће се — у амбијенту наших домова. Са намером да као и до сада избором филмова покренемо дискусије које стварају нове наративе, представљамо вам програм овогодишњег издања наше смотре нове немачке продукције.

На отварању нас чека велико филмско остварење Берлин Александерплац немачког редитеља авганистанског порекла Бурхана Курбанија. Номинован у чак 11 категорија, поред „Сребрног медведа” за најбољи играни филм, осваја награде у категоријама: најбоља мушка споредна улога (Албрехт Шу), камера (Јоши Хајмрат), филмска музика (Даша Дауенхауер) и сценографија (Зилке Бур). Пред нама је нова адаптација једног од најзначајнијих романа немачке модерне из 1929. Берлин Александерплац Алфреда Деблина. Након филма Прича о Францу Биберкопфу Фила Јуција из 1931, затим веома утицајне ТВ-серије великог Фасбиндера 1980, Курбани нам својим филмом 2020. отвара многа важна питања на тему миграција, расизма и модерног ропства. У новом Курбанију Франц Биберкопф је афрички мигрант из Гвинеје Бисао, који се обрео у берлинском парку Хазенхајде, познатом по диловању дроге и у ноћима берлинских клубова натопљеним демонским симболима капитализма. Један од клубова носи назив Нови свет. Користећи се монтажом везаном за мотиве као средством приповедања и потпуно новим језиком, Деблину маестрално успева поетизација велеграда, док код Курбанијевог модерног метрополиса, мета-нарација из оф-а Јеле Хазе са пасажима цитата из романа, даје женски угао посматрања Франца Биберкопфа. Посебна препорука за овај изузетно провокативни звучно-визуелни аранжман епске драме са мноштвом подтекста.

Филм Усмени договор Илкера Чатака освојио је „Бронзаног медведа” за најбољи филм и друге награде. Још један филм са темом миграција. На плажи турског туристичког ризорта Немица, пилоткиња, суочена са дијагнозом тешке болести, среће анатолског жигола (који је то постао силом прилика датог тренутка) који сања о Немачкој. Ане Рате-Поле глуми сензационално сведено. Са сценаристом Нилсом Моном, Чатак одлучује да поигравањем стереотипима дозволи пробој њене хладне и наизглед циничне фасаде уз пасаже комичних дијалога.

Док будете гледали филм Ауерхаус Неле Леане Фолмар, смештен на југ СР Немачке раних 80-их, дуго ће вам у глави одзвањати песма Меднеса Our House. Атмосферичан филм заснован на дирљивом, истоименом оут-оф-ејџ роману Бова Бјерга, невероватно комичном и истовремено пуном меланхолије, дидактизованом у Немачкој и препознатом од стране свих генерација. Овим филмом редитељка поставља питање да ли је могуће на питак начин испричати причу о депресији и оћају безизлазности, тако типичном за период пубертета. Надамо се предвечерњој породичној пројекцији након које ће различите генерације гледалаца размењивати мишљења и учити једни од других.

Адаптацију романа Час немачког из 1968. године, постратног немачког писца Зигфрида Ленца, након екранизације 1971. доноси нам истоимени филм Кристијана Швохова и његове мајке Хајде као сценаристкиње. Као универзална парабола о томе шта фашизам може да учини појединцу, породици и заједништву, филм је значајан за садашњи тренутак у коме, по речима редитеља, у немачком друштву циркулишу дискриминација и расистичке идеје, јер покреће питање граница обавезе личне одговорности.

Лекције Гете ФЕСТ-а настављају се филмом Часови персијског Вадима Перелмана, канадско-америчког редитеља украјинског порекла у руско-немачко-белоруској копродукцији, премијерно изведеног на Берлиналу. Овог пута литерарни основ лежи у краткој причи Проналажење новог језика Волфганга Колхазеа. Инспирисан истинитим догађајима, филм преиспитује теме сећања, памћења, идентитета, повезаности језика и идентитета, и моћи резилијентности. Један од занимљивих елемената филма је свакако измишљени фарси језик коме маестралног Ларса Ајдингера учи аргентински глумац Нахуел Перез Бисаyарт.

На прошлогодишњем Гете ФЕСТ-у представили смо вам филм Јана Олеа Герстнера Лара, а ове године смо за вас одабрали филм Аудиција редитељке и косценаристкиње Ине Вајсе и грандиозне Нине Хос у главној улози. Једна од значајних тема која је обележила многе немачке филмове представљене на Берлинском међународном филмском фестивалу су асиметрични односи. У овој узбудљиво конструисаној студији карактера, породичној драми и психолошком трилеру, Ана Бронски (Нина Хос) је у мрежи односа са мушким протагонистима: отац, муж, љубавник, колега, син и ученик виолине, у расцепу између дисциплине и недостатка контроле, потраге за савршенством и страха од неуспеха.

Посебну пажњу желимо да вам скренемо на провокативан филм The Trouble With Being Born Сандре Фолнер, имењака Сиорановог дела, који је био представљен у најмлађој секцији Берлинала Encounters усмереној ка јачању у естетском и структурном смислу изазовних дела независних и иновативних филмских стваралаца. Награђен специјалном наградом жирија Encounters, добитник четири награде на фестивалу Дијагонале за најбољи филм, сценарио, монтажу, глуму и других награда. Филм о егзистенцијалној кризи андроида Ели. Не, као што би на први поглед деловало, СФ који разматра шта би могло да се деси у (блиској) будудности, већ филм који рефлектује одређени аспект тренутне реалности преиспитујући категорије сећања, идентитета и рода. Редитељка каже да разуме да су некоме неке сцене шокантне, али да у свету који је све више „виртуализован“ ми већ можемо да пројектујемо мисли и жеље у друге људе. Храбро маниризована деконструкција Пинокија.

Кроз све филмове провлачи се нит новог почетка, преломног тренутка епохе, живота појединца, андроида, освајање нових простора и слобода.”

Селекторка Сунчица Шидо, координаторка програма културе Гете-института

  Програм фестивала можете преузети овде.