Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Херцеговачки устанак 1882. године; Српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини крајем XIX века” (9. 5. 2026) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Херцеговачки устанак из 1882. године заправо је представљао наставак оружане борбе српског народа, али и народа Херцеговине уопште, која је започела знатно раније, а своје врхунце достигла у устанцима Луке Вукаловића, Кривошијском устанку из 1869. године и, свакако, у Невесињској пушци из 1875. године, истиче Карановић.
Овај устанак, већ у четвртој години аустроугарске окупације, треба пре свега посматрати као једну народну демонстрацију коју су и православно и муслиманско становништво оружаним путем исказали због незадовољства аустроугарском влашћу. То је у својим радовима наглашавао и Милорад Екмечић.
Мотиви и узроци устанка лежали су пре свега у нерешеном аграрном питању, док је његов непосредни повод било проглашење војног закона 4. новембра 1881. године. То је представљало иницијалну капислу која је покренула устанак, између 10. и 11. јануара 1882. године у Невесињском срезу, одакле се зракасто ширио према Подрињу.
Напослетку, Карановић истиче да је устанак је имао одређену снагу, али не ону коју су имали претходни устанци и покрети. Завршио се неславно – угушен је већ у априлу исте године, иако су борбе у појединим крајевима трајале све до новембра 1882. године.