Аутор: Маријана Јелисавчић
Откако је пандемија вируса корона условила бројне промене понашања на глобалном нивоу, многи садржаји претрпели су модификације, неретко и укидање. Захваљујући брзом реаговању и доброј сарадњи предавача и организатора, трибине одржаване пред великим аудиторијумом у Културном центру Новог Сада нису постале део овог ригорознијег исхода, већ су премештене у онлајн формат. Међутим, велико интересовање за широк спектар тема којима излагачи обогаћују знање гледалаца и слушалаца, потврдило се чак и у промењеном начину на који због пандемије ови садржаји стижу до публике. У години која ће ускоро бити иза нас, пратиоци Јутјуб канала Културног центра имали су прилику да погледају тачно 150 трибина. Прегледи снимака који су похрањени на каналу и увек доступни заинтересованима, изражени су импозантним бројкама које прелазе и стотине хиљада, а на захтев пратилаца из иностранства, многи су преведени на енглески, па чак и француски језик. Тим сарадника који стоји иза трибинског програма чине угледни научници, аналитичари и представници области у којима публика може пронаћи инспиративне, занимљиве, па и интригантне теме за чију обраду изражава интересовање путем коментара. Имајући слуха за овакве захтеве, али и водећи рачуна о важности обележавања важних годишњица и јубилеја (попут Дана примирја у Првом светском рату, Дана српског јединства, слободе и националне заставе и многих других), предавачи и организатори потрудили су се да очувају традицију и подсете на битност познавања и поштовања националне историје. Осим тога, свака глобална промена, са акцентом на оне које имају утицај на стање у нашој држави, постала је предмет трибинског излагања као муњевито испраћена и коментарисана актуелност. Широк дијапазон предавања која смо ове године били у прилици да чујемо, доказује да сваки гост Јутјуб канала Културног центра Новог Сада може пронаћи за себе занимљиву, важну и адекватну тему.
Геополитички аналитичар Предраг Рајић, у чијем је фокусу америчка политика са подразумевајућим историјским контекстом, али и истицањем односа према другим државама с нарочитим освртом на Србију, говорио је на теме: Ко је Џо Бајден?, Џо Бајден и Срби, Обриси Бајденове спољне политике, Како је победио Џорџ Буш 2000. године?, Први мандат Џорџа Буша млађег, Други мандат Џорџа Буша млађег, Први мандат Барака Обаме, Други мандат Барака Обаме, Како је владао Трамп (I, II, III, IV)?. Рајићева предавања драгоцени су извори информација за свакога ко се макар у назнакама интересује за једну од највећих светских сила и начине делања њених председника и других политичких делатника.
Политиколог Данило Копривица, који је традицију дебате и размене мишљења са публиком усвојио и у онлајн формату, одговарајући током трибина на ранија питања и захтеве постављене у коментарима, наставио је циклус „Зелена дебата“, проширен новим егзотичним местима – истовремено и поприштима бурних историјских збивања. У 2021. години Копривица је направио дванаест „досијеа“: холокауст, Вијетнам, Кмери, Боксерски устанак, Хирошима, Бури, Руанда, Авганистан, Бејрут, Сирија, Иран и Палестина. Ова излагања иду у ред оних најкоментарисанијих, будући да је реч о причама широког спектра праћених фотографијама, које осим основних информација гледаоцима пружају начин да се упознају са обичајима, културом, гастрономијом, историјским и политичким превирањима, знаменитостима и занимљивостима о местима која су у фокусу излагања.
Др Јелена Тодоровић Лазић, научни сарадник Института за политичке студије, заслужна је за расветљавање тема које имају везе са правом у ширем и ужем смислу, али и Европском унијом и њеним регулативама. У протеклој години одржала је излагања о владавини права у следећим земљама: Бугарска, Румунија, Мађарска, Пољска, Хрватска, Словенија. Осим тога, говорила је на теме: Механизми контроле и равнотеже у Европској унији, Правосудни систем и механизми контроле и равнотеже у Србији, Борба против корупције и слобода изражавања у Србији, Србија и Поглавље 26, Партије зелених у Србији (I, II). Захваљујући трибинама др Тодоровић Лазић, просечном гледаоцу који нема много додира са институцијама и организацијама које су устројене законима и регулисане одређеним правним нормама, ове теме приближавају начине функционисања системског друштва. Осим тога, компаративним прегледом владавине права у суседним земљама трибине помажу да, примењујући стечена сазнања, у овој поставци позиционирамо Србију.
Историчар др Борис Стојковски, доследан у обележавању важних јубилеја, у минулој години препознао је повод за формирање богатог регистра тема које се дотичу годишњица значајних историјских збивања, рођења и смрти важних исписника светске и српске историје: Стефан Немања и Свети Сава: утемељитељи српског идентитета, Краљ Милутин – живот и дело. Поводом седам векова од смрти, Маричка битка. Поглед 650 година касније, Пет векова од пада Београда и Срема под турску власт, Твртко I Котроманић – краљ Срба и Босне, „L’anno dantesco“ 2021. седам векова од смрти Дантеа Алигијерија, Борџије – историја иза интрига, Медичи: новац, политика и уметност у доба ренесансе, Мартин Лутер. Човек, дело, тековине, Франачка држава и обнова Западног римског царства, Инквизиција – од историје до мита, Атила бич божји и хунска држава. Атрактивне теме и слике, стихови и други извори који причу др Стојковског илуструју на великом екрану, чине ова предавања питорескним и богатим минијатурама о људима и догађајима који су мењали свет.
Трибине новинара и публицисте Милорада Вукашиновића имале су великог одјека међу пратиоцима Јутјуб канала КЦНС у минулој години, те су чак три, на захтев публике, преведене на енглески језик. Геополитика евроконтинентализма, Геополитичност новог протекционизма, 24. март 1999–2021, Бжежински о Југославији, Од Мекиндера до Вимера, Геополитика неоглобализма, Теорија Римланда, Постхладноратовски Римланд, Савет за иностране послове (1921–2021): скривена историја америчке дипломатије, СИО о Југославији (1921–2021), Мистерија Билдерберга, Свет 2021. – теме су на које је говорио Вукашиновић убирајући симпатије и стичући све већи значај у очима онлајн аудиторијума, који не оскудева у похвалама због представљања чињеница које посредством других гласила нисмо у прилици да сазнамо. Јутјуб канал КЦНС се на овај начин потврдио као медиј који промовише мање коментарисане и често табуизиране теме, попут оне о Билдерберг групи – што је излагање које је за само месец дана достигло 130 хиљада прегледа.
Мастер историчар Огњен Карановић је 2021. годину посветио расветљавању српско-хрватских односа у Другом светском рату. Крећући се од појединачног ка општем како би у пуном капацитету представио злочине према српском народу који су дириговани и спровођени од стране НДХ, Карановић је одржао серију веома праћених трибина: Холокауст и геноцид над Србима у злочиначкој НДХ 1941. године, Логор Јасеновац (I, II), Наслеђе Јасеновца у српско-хрватским односима после 1945. године, Судбина злочинаца из Јасеновца, Масакр у Пребиловцима 1941. године, Усташки злочини у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама 1942. године, Хрватска православна црква у НДХ, НДХ и свет, Историја НДХ од 1942. до 1944. године, Пуч у НДХ 1944. године. Тешким, али веома значајним подсећањима на страдања српског народа у овом периоду, Карановић је допринео очувању сећања на жртве које су уграђене у темеље нашег колективног идентитета. Осим пуног круга који је излагањима начинио око монструозне творевине проблематичне државности, Карановић је одржао и предавање на тему Српске победе 1918. године – пробој Солунског фронта, којим је указао на значај прослављања Дана српског јединства, слободе и националне заставе.
Тачно на Дан примирја у Првом светском рату, о важности овог празника говорио је историчар Милован Балабан. Са Наталијином рамондом на реверу, чију је симболику у спрези са васкрснућем српске војске на Солунском фронту објаснио у наставку предавања, Балабан је одржао трибину о глобалним приликама које су условиле почетак и крај Првог светског рата. Друге његове трибине посвећене су портретисању значајних државника и догађаја који су узроковали тектонске промене на светском нивоу, али и у српској историји: Милан Стојадиновић: личност и политика, Наполеон: личност и дело, Унитаризам и федерализам у Југославији, Значај отварања Солунског фронта из угла великих сила, Црна Гора и јулска криза 1914, Радикалски покрет у Србији на крају XIX века, Срби у Америци: искушења досељеника и верски живот (I, II), „Зли дуси“ – тоталитарно друштво и велика идеја код јунака Достојевског. Значај верских тема, осим посредним путем у наведеним трибинама, истакнут је у предавањима о људима који су животе посветили цркви: Свети Сава изнад деснице и левице, Св. Јован Кронштатски – светионик понижених и увређених, Патријарх Герман – мученик или црвени патријарх.
Још један врсни портретиста међу сарадницима трибинског програма КЦНС јесте Лазар Слепчев. Политички аналитичар који је током 2021. говорио о бројним значајним мислиоцима хронолошки се крећући кроз епохе, гледаоцима Јутјуб канала КЦНС представио је животописе, идеје и политичка стремљења следећих прегалаца: Хераклит, Протагора и Горија, Епикур, Плотин, Александар Велики, Свети Августин, Еуригена, Тома и Скот, Николо Макијавели, Ђордано Бруно, Монтескје, Џон Лок, Едмунд Берк. Правећи дијахронијски пресек кроз антику, средњи век, ренесансу и нови век путем представљања лика и дела значајних мислилаца, Слепчев је израдио својеврсне мозаике који, посматрани заједно, постају портрети целокупних епоха.
Др Александра Колаковић, научна сарадница Института за политичке студије, кроз серију предавања о француско-српским односима, маркирала је личности које су имале великог значаја у успостављању сарадње и пријатељских односа између две земље. Култура сећања коју др Колаковић негује и на коју упућује предавањима на Трибини младих КЦНС, усмерена је на људе и догађаје који су у протекла два века градили и учвршћивали мрежу интелектуалне, политичке и, пре свега, културне размене. Теме којима је др Колаковић представила генезу ових односа биле су: Француска штампа у доба La Belle Époque, Српски франкофили и развој позоришта крајем XIX и почетком XX века, Ернест Дени (1849–1921) – „највећи пријатељ Словена“, Српски уметници и Париз у доба La Belle Époque, 2021 Année Napoléon: Наполеон Бонапарта и савремена Француска, Француски узори српских интелектуалаца: Иго, Тен, Дима, Зола и Мопасан, Француска 14 јули 1938: погледи српских франкофила, Француски културни утицаји међу Србима ван Србије на почетку XX века, Огист Говен: Заборављени почасни грађанин Београда, француски дипломата, Научна сарадња Француске и Србије на почетку XXI века, О Србима и Бугарима крајем XIX века: француска перспектива, Француска слика Балкана на почетку XX века.
Мастер историчар Срђан Граовац чија је пажња у највећој мери била усмерена на српске државнике и политичаре – учеснике догађаја који су у великој мери одредили судбину наше државе, низом трибина одржаних у 2021. упознао је гледаоце Јутјуб канала КЦНС са доминантним фигурама националне историје, посматраним из једног другачијег угла. Као чворишне тачке минулих столећа, Граовац је препознао мировне споразуме на којима су успостављане нове границе и одређивана даља политичка пракса. Стојан Новаковић и наслеђе Берлинског конгреса, Стојан Новаковић – улога у анексионој кризи, Стварање Југославије – Вудро Вилсон, Стварање Југославије – Вудро Вилсон и Версајски мир, Стварање Титове Југославије и велике силе, Односи између Тита и Стаљина: узроци сукоба, Односи између Тита и Стаљина: епилог сукоба, Голи оток – Титов логор за „грешне“ комунисте, Геополитичка шаховска табла света 2021. године – теме су Граовчевих излагања која су наишла на одличан пријем и од стране гледалаца коментарисана као прекопотребна.
Католички теолог Горан Шарић одржао је серију излагања која су привукла импозантан број гледалаца, нарочито након што су преведена на енглески језик. Публика је у највећој мери била заинтересована за следеће теме: Порекло Албанаца, Порекло Црногораца, Алојзије Степинац – светац или злочинац?, Западне силе и разбијање Југославије, Порекло Словена, Порекло Бошњака. Трибине које нису титловане, али чији прегледи премашују десетине хиљада јесу: Јасеновац и усташки геноцид у НДХ, Пропаст злочиначке НДХ: пацовски канали и Блајбург, Авганистан – гробница царстава, Порекло Влаха, Доба вируса и доба људи – како су епидемије мењале свет, Фрањо Туђман – лик и (не)дело. Као што се број приступника линковима са Шарићевим трибинама мери петоцифреним и шестоцифреним бројевима, тако и број коментара који се испод нижу достиже више хиљада. Интригантне теме, презентације праћене интересантним фотографијама и наводи сведочанстава која служе као потпора изнетим тврдњама, у комбинацији са ораторским вештинама Горана Шарића чине комбинацију која побуђује велико интересовање гледалаца најразличитијих профила.
Др Милош Савин, баштиник идеје подсећања на запостављене, а важне личности и догађаје из ранијих векова, нарочито на подручју Војводине, и ове је године наставио мисију буђења свести савременика о идејама и стремљењима наших предака, што су темељи на којима је настала држава какву данас познајемо. Др Савин говорио је на теме: Политичке поуке елибертације Новог Сада, Политика опортунитета међу Србима у Угарској, Српски политички фактор у Угарској у прве две деценије XX века, Политичка улога др Миладина Свињарева, Политичке активности браће Јакшић почетком XX века у Војводини, Српско друштво у Војводини у првој половини XIX века, Сеоба Срба 1690. – политичке последице, Успон и пад српског либерализма у Војводини, Политички лик Игњата Мартиновића, Политичка улога др Отоа Рота, Све војводе Српске Војводине, Идеје Француске грађанске револуције међу Србима у Војводини. Трибине др Савина значајан су путоказ свакоме ко се интересује за политичка и културна дешавања на просторима насељеним Србима, нарочито у XIX веку.
Осим наведених излагача, који се сваког месеца пратиоцима трибинског програма КЦНС обраћају новим поводима, представљајући актуелне теме и значајне личности и догађаје, Јутјуб канал је ове године богатији и за неколико нових лица. Владимир Павлов, некадашњи генерални конзул Републике Србије у Њујорку и Торонту, у два наврата је говорио на тему Сусрет историја, где је представио дипломатске и политичке билетаралне односе између САД и Србије у распону од пет векова. Ове године су трибине одржали и пратиоцима програма КЦНС већ познати излагачи, докторанти Факултета политичких наука, Мирела Лончар и Милан Вукелић. Лончар је представила Аутентичност политичког система савременог Мексика поводом обележавања три значајна јубилеја – пет векова од пада астечке престонице Теночтитлан под власт Шпанаца, седам векова од оснивања тог града и двестa година од независности Мексика. Милан Вукелић, специјализован за питања религијског фундаментализма и екстремизма, говорио је на тему Џихад у Авганистану и успон талибана. Амбасадор Мађарске Њ. Е. Атила Пинтер, кога су срдачно дочекали и поздравили градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић, одржао је студиозно предавање на тему Улога Мађарске у међународним односима XXI века, где је, између осталог, истакао величину и значај пријатељства између Мађарске и Србије.
Иако је, посматран хронолошки, распон тема које су сарадницима трибинског програма КЦНС ове године биле у фокусу веома широк, овај спектар нипошто није дисперзиван већ указује на потребу да се говори о различитим дешавањима која су имала великог одјека у свету, са нарочитим освртом на нашу земљу. Приметно је да се неколико излагача бавило сличним темама, као што су Јасеновац и Авганистан, што само сведочи о потреби да се причом укаже на важност, али и да се негује култура сећања, нарочито када је реч о питањима која су никла на костима великог броја жртава. Културни центар Новог Сада ће и у наредном периоду наставити са традицијом одржавања трибина из најразличитијих домена, посредством којих ће гледаоци моћи да допуне, обнове и прошире своје знање, али и да стекну неке нове увиде. За то ће се побринути наши стручни предавачи, којима ће се од јануара придружити и Мухарем Баздуљ. Све док су на снази епидемиолошке мере, раније успостављени дијалошки формат биће омогућен путем дискусије и сугестија у коментарима на Јутјуб каналу КЦНС, са надом да ћемо се убрзо вратити на живу реч.
Фото: приватна архива