Светски дан влажних станишта – Дан Рамсара, обележава се сваке године 2. фебруара, у знак сећања на потписивање Конвенције о влажним подручјима од међународног значаја, нарочито за птице мочварице.
Упозоравајући на чињеницу да се учесталост природних непогода више него удвостручила у последњих 35 година и да је 90 одсто ових катастрофа везано за поплаве, суше и недостатак воде, мото обележавања Светског дана влажних подручја је „Влажна подручја: кључ суочавања са климатским променама”.
Међу земљама потписницама је и Србија, у којој се налази 10 рамсарских подручја: Горње Подунавље, Ковиљско-петроварадински рит, Лабудово окно, Лудашко језеро, Обедска бара, Пештерско поље, Слано Копово, Стари Бегеј – Царска Бара, Власина и Засавица.
Влажна станишта помажу да се ублаже последице климатских промена, последице поплавних таласа и да се смањи њихов утицај низводно, мада је, нажалост, у протеклих пет деценија нестала трећина влажних станишта. Централни национални догађај поводом Дана влажних станишта ове године се одржава у Центру за стручно усавршавање у Шапцу.
Зашто је важно очување влажних подручја? Зато што ова подручја играју значајну улогу у стабилизацији емисије гасова стаклене баште, будући да природно апсорбују и складиште угљеник и тиме ублажавају утицај климатских промена, чувају нас од екстремних временских прилика и умањују последице поплава и суша.
– У Србији је за упис на Листу међународно значајних влажних подручја утврђена прелиминарна листа од 68 потенцијалних влажних подручја, од којих је десет већ уписано – поручује директор Завода за заштиту природе Србије Александар Драгишић. Усвајањем номинације „Ђердапа”, на простору наше земље налазиће се близу 0,06 одсто територије проглашене за међународно значајна влажна подручја.
Извор: Политика