U Srbiji su prošle godine, na 11 regionalnih takmičenja, pred komisije za ocenjivanje iznete šljivove prepečenice izvanrednih svojstava. To je na završnoj, osmoj smotri najboljih srpskih šljivivica, saopštio vodeći srpski stručnjak za jaka alkoholna pića, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, dr Ninoslav Nikićević.Institut za voćarstvo u Čačku priredio je završno takmičenje za srpsku šljivovicu godine, ocenjujući uzorke koji su dobili najviše poena na predtakmičenjima širom zemlje.Najveći broj poena za 2018. godinu dobila je prepečenica profesora Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, dr Milana Plazinića sa katedre za elektrotehniku i elektroniku, i posvećenog voćara u rodnoj Premeći pod Jelicom. Ocenjena je sa 18,79 poena, koliko je dobila i rakija drugoplasiranog Mirka Ševića iz Blaznave kod Topole. Treće mesto dele deda i unuka, Stanimir Minić iz Donje Trepče i Jovana Novaković iz Čačka sa 18,76.– Ozbiljnom proizvodnjom rakije bavim od 1992. godine. Ova rakija koja je pobedila u Čačku, prošle godine pobedila je u Užicu na Žestivalu. Važno je da se tržište rakija ponovo otvara, da se ponovo vratila u uši konzumentima, jer to je jedno od najsavršenijih alkoholnih pića – smatra Plazinić. Njegova pobednička rakija potiče iz 2000. godine, proizvedena je od požegače, crvene ranke i dragačice, a u komercijalnom prometu litar vredi 100 evra.U Srbiji su prošle godine, na 11 regionalnih takmičenja, pred komisije za ocenjivanje iznete šljivove prepečenice izvanrednih svojstava, smatra profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, dr Ninoslav Nikićević. – U ocenjivačkim komisijama radim još od 1981. godine i danas priznajem samo tri pića. To su škotski malt viski, ali on čini samo pet odsto proizvodnje tog alkohola u svom zavičaju, zatim francuski konjak i našu šljivovu prepečenicu. Danas se čašica vrhunskih žestokih pića, kurvoazjea, remi martela, henesija i martena prodaje za 800 do 900 dinara, a moja želja je sa naša šljivovica pređe tu cenu.Osnivač smotre, Miloljub Gojković, nekada vodeći stručnjak PIK-a Takovo za proizvodnju alkoholnih pića kaže da se kvalitet rakije proteklih godina poboljšao, čak 30 do 40 procenata, ali da su tek na trećini puta. ”Slede nam poboljšanje kvaliteta, brža prodaja i grupisanje proizvođačkih regija. I da proizvođači više ne prodaju rakiju za 500 dinara po litri. Pre nekoliko dana u Beogradu u poznatoj kafani dobio sam čašicu rakije od 0,03, koja mi je naplaćena 250 dinara. Rakija naših proizvođača vredi od 15 do 20 evra”, zaključuje Gojković.Izvor: Glas zapadne Srbije
