Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић обратила се у уводном делу конференције на тему „Подржи креативне вредности“, која је данас одржана у Привредној комори Војводине.Поздрављајући учеснике панел-дискусија, она је истакла да је синтагма креативне индустрије, која је суштина овог скупа, сама по себи контрадикторна јер је чине две наоко потпуно супротне речи – прва подразумева имагинацију, мисаоност и иновативност, а друга једноличност, немаштовитост и хладну рационалност.„Не губећи ништа на сопственој идејности и креативности, књижевност односно издаваштво, штампани медији и радио и телевизија, затим области рекламе, музике и филма, сценског стваралаштва, дизајна и адвертајзинга, сектора информационих технологија и развоја софтвера и сви други сегменти које синтагма креативне индустрије обухвата достигли су, баш као и у земљама развијеног света, толики обим и значај да је реч индустрије – као синоним за масовну производњу – за то заиста адекватна“, нагласила је Драгана Милошевић.Она је навела да се учешће поменутих области у нашем годишњем бруто производу креће и до седам одсто, и да креативне индустирје расту знатно брже од осталих грана привреде, с тим што у њима ради око 115.000 људи, од чега је половина факултетски образована, преко две трећине има између 25 и 44 године, а жене су заступљеније него у многим другим гранама.Ове чињенице потврђују да је значај области креативних индустрија изузетно велики и да то обавезује државне органе на свим нивоима да им пруже одговарајућу подршку.„Покрајина снажно подржава креативне индустрије по моделу који је истоветан у целој земљи“, истакла је Милошевићева и додала да ако се изузму директна давања штампаним медијима на мањинским језицима, који би условно могли да се сврстају у област креативних индустрија, и за које се годишње издваја око 350 милиона динара, а у новом буџету тај износ биће око 380 милиона, сви остали видови подршке се реализују путем конкурсног суфинансирања.По њеним речима, највећи део те подршке реализује Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама суфинансирањем филмског, визуелног, књижевног, сценског и музичког стваралаштва.За све те области у 2016. години, за коју је буџет планирала претходна покрајинска администрација, издвојено је 58 милиона динара.„Већ у првој години у којој је буџет креирала садашња покрајинска администрација, та издвајања су повећана на 75 милиона, да би, у свакој од наредних година, она била већа од 100 милиона динара. У последњих пет година, од 2017. до 2021, у поменуте области стваралаштва које се сврставају у креативне индустрије укупно смо усмерили близу 530 милиона динара. Од тога, филмско стваралаштво смо подржали са 200 милиона, визуелно са 55,5 милиона, књижевно са 91,3 милиона, сценско са 75 милиона и музичко са 91,5 милиона динара“, рекла је Драгана Милошевић.Она је казала да се епидемија вируса корона одразила на издвајања за већину области друштвеног живота, па и оних о којима је овде реч, али да је уверена да ће та средства бити знатно већа у годинама које долазе.Конкурсне линије за креативне индустрије, поред Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, од 2017. године увео је и Покрајински секретаријат за привреду и туризам и оне се углавном односе на подршку набавци опреме и репроматеријала предузећима која функционишу у тој области, а биле су вредне нешто више од 70 милиона динара.„Из угла актуелне покрајинске администрације, креативне индустрије су област од изузетно великог значаја како за нашу економију, тако и за наш друштвени и јавни простор у целини“, додала је Милошевићева.У име домаћина данашње конференције, говорио је председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, који је истакао да у Војводини има 30.000 привредних субјеката из креативних индустрија и да они запошљавају око 115.000 људи. Њихов удео у бруто домаћем производу се креће од 3,5 до 7,2 одсто, а по структури их 40 одсто чине жене и то 70 одсто са високом стручном спремом.Програмски директор Галерије Матице српске Данило Вуксановић нагласио је да су креативне индустрије део стабла чији је корен култура у свеопштем смислу.Секретар Удружења услуга Приврене коморе Војводине Бранислав Мамић рекао је да сектор креативних индустрија у земљама Европске уније доноси 643 милијарде евра и да је у њему запослено око 7,5 милиона људи, док је у Србији учешће четири одсто у бруто домаћем производу.О пројектима Европске уније у којима учествује АП Војводина говорио је директор Фонда „Европски послови“ Александар Симурдић.На првом панелу под називом „Утицај епидемије ковида 19 на културне и креативне индустрије“ учествовали су књижевница Јелена Бачић Алимпић, модна дизајнерка Загорка Калентић Марковић, програмски директор Галерије Матице српске Данило Вуксановић и Здравко Вулин из иницијативе „Спасимо музику“.У овкиру првог панела одржана је и расправа „Развој и трендови у креативном предузетништву у Србији и свету; препознатљивост креативних индустрија и њихов утицај на одрживи развој“. На ту тему говорили су Јелена Бороцки, професор на Факултету техничких наука и члан тима Европске мреже предузетништва, Милица Мушицки, представник Србије у Секторској групи за креативне индустрије Европске мреже предузетништва, и Христина Микић, директор Сектора за истраживања и развој Института за креативно предузетништво и иновације.На другом панелу под називом „Образовање као важна детерминанта креативности и допринос креативних пројеката очувању културног наслеђа“ учествовали су Виолета Ђерковић, координаторка Културног центра „Свилара“, и Агота Виткаи Кучера, професор на Академији уметности и члан Савеза драмских уметника Војводине.