Мирисе и укусе хлеба и пецива као из старих времена у Сомброру чувају Матићи у својој породичној пекарској радионици.
Овде се меси и припрема хлеб на традиционалнан начин и по старој рецептури.
„Ради се све на старински начин. Нема убрзавања процеса, модерних машина, ферментационих комора, све иде природним током, онако како је ишло и пре сто година“, прича Далибор Матић.
Посао у пекари почиње у касним вечерњим сатима ложењем пећи а завршава у зору када су пецива и хлеб већ у продаји на полицама.
„Радим скоро све послове пекари. Син је главни мајстор а ја се углавном бавим са пецивом и мешењем“, испричала је мама Ана.
Сашка, млађа ћерка, такође је запослена у пекари.
„Познајем све послове у пекари али претежно сам у продавници где радим са муштеријама што ми је и најдражи део посла“, прича.
Матићева пекара је једина у Сомбору у којој се хлеб пече у пећи на дрва старој преко сто година зиданој од жуте земље, свињске длаке и блата па осим пекарске мајсторије, температуру пећи процењује искусно око мајстора.
„Свод пећи буде беле боје. Он просто побели од температуре и јачине пламена којим сам наложио. До половине свода би требао да буде бео и то је идеално. Ако је више од половине свод бео – јака је , а ако је мање од пола – слаба је“, каже Далибор.
Познаваоци префињених укуса хлеба и пецива разликују укусе Матићеве пекаре и хлеба припремљеног на традиционалан начин.
„Пре свега је боја другачија, не буде иста као из редовне пећи. А и мирис и укус је другачији јер није исто као када се пече пециво и хлеб на отвореном пламену“, кажу муштерије.
Иако су трошкови енергената већи јер пећ дневно троши кубик дрва Далибор каже да рачуницу ипак види у економичниј набавци репроматеријала. Производња би могла подмирити још једну продавницу и у потпуности и испунити Далиборов сан – да ради оно што најбоље зна и воли.