U susret 23. Salonu knjiga, koji se održava od 7. do 12. marta na Novosadskom sajmu, razgovaramo sa Borom Babić, vlasnicom i direktorkom „Akademske knjige“, za poznavaoce i ljubitelje pisane reči – nezaobilaznog izdavača. U opuštenoj atmosferi govorimo o počecima, nagradama, planovima, edicijama i još ponečem…
Kratko sam radila u Matici srpskoj, potom sam prešla u „Izdavačku knjižarnicu Zorana Stojanovića“, koja je u tom trenutku imala najbolji izdavački program iz oblasti humanističkih nauka u zemlji. Kada je neko na početku radne karijere, kao što sam tada bila ja, usmeren da čita dobre knjige i da one budu predmet njegove profesionalne karijere, da radi u izdavačkoj delatnosti ili u knjižari, ubeđena sam da nikada neće odustati od te profesije. Knjige deluju kao opijati.
Ipak, posle izvesnog broja godina, kada sam stekla praktično iskustvo, poželela sam da osnujem svoju izdavačku kuću u kojoj bih sama kreirala izdavačku koncepciju i birala urednike. Pošto sam na samom početku imala viziju koje ću knjige objavljivati, bez mnogo razmišljanja donela sam odluku o nazivu firme. Tako sam u junu 2006. osnovala izdavačku kuću „Akademska knjiga“.
Slobodan Mašić je bio prvi privatni izdavač u Jugoslaviji, čak sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Posle završetka epohe socijalizma, privatnu izdavačku delatnost u Srbiji pokrenuli su Zoran Stojanović i Ivan Čolović, a devedesetih godina prošlog veka i u prvoj deceniji dvadeset prvog veka u Srbiji je osnovano više privatnih izdavačkih kuća kao što je „Geopoetika“, „Stubovi kulture“, „Gradac“, „Paideia“, „Clio“, „Fabrika knjiga“, „Akademska knjiga“, „Arhipelag“, koje su nastavile da baštine dobru tradiciju jugoslovenskog, to jest srpskog izdavaštva. Najveći broj tih izdavača uspeo je da opstane, ali i da održi kvalitetnu izdavačku produkciju. Ukoliko posetite predstojeći Novosadski salon knjiga, sami ćete se uveriti da je izdavačka delatnost u Srbiji i dalje jedna od najvažnijih oblasti kulture.
…i onda smo se suočili s naglom komercijalizacijom?
Da, pored izdavača koji su imali izvanredne izdavačke programe, paralelno su nastajale izdavačka kuće koje su svoju koncepciju zasnivale isključivo na komercijalnim izdanjima i tim izdanjima preplavile su tržište. U kratkom roku uspeli su da osnuju knjižarske lance i zagospodare sudbinom malih i srednjih izdavača. Tako danas „Akademska knjiga“, kao i svi drugi mali i srednji izdavači, trpi pritisak neoliberalnog tržišta. Na sreću, intelektualna čitalačka publika primetila je i prihvatila izdavačku koncepciju „Akademske knjige“, i na naše veliko zadovoljstvo, postali smo partneri koji se veoma uvažaju. Naši čitaoci očekuju da stalno objavljujemo dobre knjige iz raznih oblasti nauke, kulture, umetnosti i književnosti, a mi im, za sada, to zadovoljstvo i uzvraćamo.
foto: V. Jovanović… to je, da tako kažemo, akademska literatura… samo ime kaže, ono je profilisalo opredeljenje, viziju i misiju „Akademske knjige“?
Da, osamdeset posto izdanja predstavlja akademsku literaturu iz različitih oblasti filozofije, društvenih i humanističkih nauka, kao i prirodnih nauka. Ostala izdanja su literarna dela. Kada objavljujemo beletristiku, to su pisci koji se već izučavaju ili će se izučavati na katedrama za književnost u našoj zemlji ili negde u svetu, tako da i njihova dela na posredan način spadaju u akademsku literaturu.
Ono što je interesantno… dok sam se pripremao za ovaj razgovor, malo sam prelistavao vaš sajt, pa sam uočio da se vi, mislim ti i tvoja redakcija, tvoji saradnici, bavite nekim fundamentalnim stvarima o kojima svi pričaju a u principu niko o njima ništa ne zna. Posebno je interesantno to što ste objavili, odštampali Teoriju relativiteta Alberta Ajnštajna. Svi mi, svakodnevno, u razgovoru koristimo relativnost, relativitet… ili Darvina, njegovu fundamentalnu knjigu Postanak vrsta… velika većina opušteno, olako tumači teoriju evolucije, govori o Darvinu, darvinizmu… a kad ih nešto priupitaš, vidiš da ništa ne znaju o tome, jednostavno, malo je njih koji su to stvarno pročitali. Ovako bar ne mogu da kažu da nisu imali priliku ili da to ne može da se nađe.
Slažem se s tobom, jedino je Darvin kod nas i ranije objavljivan. Mnogi ne znaju da je Darvin prvi put preveden na srpski jezik još 1878. godine pod nazivom Postanak fela pomoću prirodnog odabira, ali nažalost, poslednja poglavlja nisu prevedena jer se prevodilac Milan Radovanović razboleo i umro. Našu ediciju Physis pokrenuo je profesor dr Mirko Aćimović, kao njen urednik. Želja nam je bila da objavljujemo knjige koje su obeležile istoriju nauke a nikad u celosti nisu bile prevedene na srpski ili hrvatski jezik. To znači da objavljujemo kapitalna dela. Ključna knjiga koju smo publikovali u toj biblioteci jesu Matematički principi prirodne filozofije Isaka Njutna. Njutnove zakone smo svi učili od osnovne pa do srednje škole, ali to delo nikad nije bilo prevedeno ni na jedan južnoslovenski jezik. Prvi put Njutna je objavila „Akademska knjiga“ 2011, više od trista godina nakon objavljivanja dela na latinskom i engleskom jeziku. U toj ediciji objavili smo Galileja, Kopernika, Ajnštajna, Laplasa, Lindea, Fridmana itd. Na sreću, Prirodno-matematički fakultet u Novom sadu prepoznao je značaj ove edicije za nauku i podržao nas, i mi smo sad suizdavači navedenih knjiga. Uskoro ćemo, u ediciji Physis, zajedno zajedno sa PMF-om, objaviti izabrane radove Lomonosova i Ptolomeja. Knjige iz ove ediciji nisu tražene samo u Srbiji već u celom regionu, pasionirani čitaoci i bibliofili vole da imaju kapitalna dela na svojim policama.
… pa da, mogu da dobiju neki imidž, da su načitani, da su intelektualaci…
… ha, ha…. .. naravno, čak i ako se ne čitaju, jer to su ipak fundamentalna dela u istoriji nauke… Kao pandan tome, uskoro ćemo, zajedno sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Novog Sadu, objaviti knjigu profesora sa Oksforda Nika Bostroma Superineligencija, u kojoj se autor bavi budućnošću veštačke inteligencije. Ta knjiga je prošle godine prevedena na više od dvadeset jezika i postala je naučni hit u mnogim zemljama.
Vaša publika, čitalačka publika „Akademske knjige“ upravo je taj akademski deo društva, ne samo u Srbiji već u čitavom regionu, koji još uvek zna ovaj jezik, mada neki kažu da to nije isti jezik… „Akademska knjiga“ je dragocen izdavač ne samo kod nas…
„Akademska knjiga“ je postala prepoznatljiva u čitavom region po isprofilisanoj izdavačkoj koncepciji. S jedne strane, objavljujemo kapitalna dela klasičnih autora koja nikada ranije nisu prevođena, a s druge strane, nastojimo da budemo veoma aktuelni, pratimo šta se objavljuje iz oblasti humanističkih i društvenih nauka u svetu i najvažnija dela prevodimo na srpski jezik. Neke knjige i autore uspeli smo da objavimo u istoj godini kada su objavljene u Evropi i Americi na engleskom, francuskom ili nekom drugom jeziku, poput Noama Čomskog, Branka Milanovića, Alena Badjua, Slavoja Žižeka, Toma Piketija…
Sve ovo uspevamo zahvaljujući timu urednika, prevodilaca, redaktora, lektora i saradnika koji su zaposleni u Akademskoj knjizi.
Naših knjiga ima na tržištu u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kupuju ih sve nacionalne i univerzitetske biblioteke, ne postoji prepreka što su objavljene na srpskom jeziku. Na to sam posebno ponosna. Pored Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, skoro svake godine nastupamo na Interliberu u Zagrebu i na sajmovima knjiga u Sarajevu i Podgorici.
Kad smo se već dotakli sajmova…dala si mi odličan šlagvort za sledeće pitanje. „Izdavač godine”, najznačajnija nagrada za izdavaštvo koja se dodeljuje kod nas, na prethodnom Beogradskom sajmu knjiga2 u oktobru 2017. dodeljena je „Akademskoj knjizi“. Što je još interesantnije, pored zvaničnog žirija organizatora sajma, žiri akreditovanih novinara za izdavača godine takođe je proglasio „Akademsku knjigu“, tako da su to dve nagrade na istom sajmu. Međutim, najteže je biti Baba u svom šoru, to je u Novom Sadu prošlo takoreći nezapaženo, pa me zanima tvoj komentar na sve to, da li je to bilo iznenađenje ili…
Nagrada je za mene bila iznenađenje jer je stvarno nisam očekivala, zato što nagrade uglavnom dobijaju „veliki“ izdavači, državni izdavači itd. U Srbiji tranzicija dugo traje, živimo u maloj zemlji, mnoge stvari su devalvirale pa tako i nagrade. Možda nisam u pravu, moja slika društva sumornija je od stvarnosti. A prilog tome je i činjenica što je Akademska knjiga na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu dobila dve nagrade, nagradu stručnog žirija „Izdavač godine“ i nagradu novinara „Najbolji izdavač“ 62. Međunarodnog sajma knjiga. Od kada se dodeljuju nagrade na Međunarodnom sajmu knjiga, prvi put se desilo da jedan izdavač dobije priznanje od dva različita žirija. Međutim, mi smo u 2017. godini imali zaista fenomenalnu izdavačku produkciju. Objavili smo pedesetak naslova iz raznih oblasti, nauke, filozofije, kulture umetnosti i književnosti. I to je žiri zapazio. Iskreno, meni je najvažniji sud naših čitalaca. Lepo je dobiti nagradu jer je ona važan stimulans onome ko je dobije, ali moram biti iskrena, meni je najvažnije priznanje koje dobijamo od naših čitalaca.
Naravno, lep je osećaj kada se dobije nagrada, mediji učine rezultate vašeg rada vidljivijim i time daju jedan dodatni podstrek nagrađenom da bude još bolji.
U Novom Sadu zvanični gradski i pokrajinski organi nisu se osvrtali na priznanje koje je dobila „Akademska knjiga“ iako smo prvi izdavač iz Novog Sada kome je pripalo tako visoko priznanje. Zašto, ne znam, najbolje bi bilo pitati njih. Ja im ne zameram, meni je najvažnije da državne institucije obezbede isti ambijent za rad svim akterima u kulturi, bez favorizovanja jednih ili diskriminacije drugih.
…to je svakako za pohvalu i naravno da je veoma bitno za izdavaštvo u ovoj zemlji. Jako je bitno da uopšte postoji takav izdavač na ovim prostorima.
Mi mnogo ulažemo u knjige, počev od prevoda, korekture, lekture, dizajna pa sve do promocije i distribucije knjiga. Naše knjige se citiraju, pojedini delovi iz njih se preuzimaju i objavljuju u drugim knjigama, i zato one moraju biti priređene bez greške i na najbolji način reprezentovati izdavaštvo u Srbiji.
Ako je to nekakvo izvinjenje, i ranije sam nameravao da povedem s tobom razgovor o tome, ali ja se bavim više pozorištem, a bilo je mnogo dešavanja… pa bih sada, kad nas već očekuje Novosadski međunarodni sajam knjiga, i da ne bude prekasno, ugrabio priliku da o tome malo popričamo. „Akademska knjiga“ će i ove godine učestvovati na Novosadskom sajmu, koji, kao i obično, nema baš neki preteran marketing, pa ovo može da bude neka vrsta najave?
Da, pojavićemo se i ove godine na Salonu knjiga u Novom Sadu. Očekujemo da će Novosadski sajam napraviti bolji marketing nego prethodnih godina i da će imati više posetilaca. Velika je šteta što Salon knjiga, uprkos višegodišnjoj tradiciji, nije uhvatio korena i nije dobio mesto u kulturnom kalendaru Grada.
Želeo bih da pomenemo još samo nekoliko stvari. Reci mi kakva su tvoja razmišljanja o budućnosti izdavaštva. Mada svi već govore da će to „elektronsko čudo” i virtuelni svet uništiti izdavaštvo, da će ga poslati u istoriju, moje mišljenje je da će štampana reč preživeti. Kao što je bilo otpora kada se pojavio zvučni film, kao što se pričalo da će televizija uništiti film, ipak je film kao film preživeo, tako isto će preživeti književnost. Mislim da će izdavaštvo naći svoj put…šta ti misliš, da li je elektronsko izdavaštvo pretnja štampanoj knjizi ili će se izdavaštvo ipak zadržati u ovoj ili nekoj drugoj formi?
Mislim da će klasično objavljivanje knjiga u svetu i dalje postojati i opstati bez obzira na to što je elektronsko izdavaštvo u usponu. E-book će sigurno biti sve više zastupljena jer je dostupna praktična. Međutim, sve ono što želimo da sačuvamo kao civilizacija za budućnost čovečanstva, pored elektronske knjige, štampaće se u određenom tiražu i na papiru, pogotovu kapitalna dela.
To znači da ćemo mi knjiški moljci ipak imati materijala i za ubuduće…
Naravno, knjige moramo čuvati, knjige su kulturno blago, a budućnost veštačke inteligencije je neizvesna. Čitajte Nika Bostroma. Kongresna biblioteka u SAD trenutno je najveći čuvar pisanog blaga. Sve knjige domaćih autora koje smo objavili već se nalaze u toj ustanovi.
Pred kraj moram da postavim jedno neformalno pitanje koje postavljam svim sagovornicima… Bora Babić, kad je bila mala, želela je da bude… šta?
… Kad sam počela da učim fiziku u sedmom razredu osnovne škole, odmah sam se zaljubila u tu nauku. Toliko me je zanimala da sam išla na dodatne časove.
Najviše me je interesovao svemir, želela sam da se bavim astronomijom, maštala sam da ću postati astrofizičar. Sećam se dobro da sam bila pretplaćena na časopis Galaksija. Mnogo godina kasnije, kao izdavač, objavila sam neke knjige koje se bave fizikom svemira.
Foto: Vladimir JovanovićKad smo kod toga, moram primetiti da se „Akademska knjiga“ ne bavi naučnom fantastikom, mada to ne znači da se nikad neće baviti… Možda….
…mene doduše savremeni SF filmovi nerviraju jer su ih pretvorili u horor, ja ipak mislim da vanzemaljci nisu tako strašni kako oni žele da ih predstave. Ali je zato vrlo bitno da se „Akademska knjiga“ pozabavi sociologijom, antropologijom, ekonomijom. To su sve kapitalna, značajna dela, poznata i priznata u čitavom svetu a ne samo kod nas, zato je dragoceno to što radi „Akademska knjiga“ jer nam omogućava da bude dostupno nešto što je u celom svetu aktuelno. Ja sam, recimo, imao priliku da se uverim da ste vi objavili Piketija dve ili tri godine pre nego što se pojavio u hrvatskom izdanju.
Nije baš tako, knjigu Toma Piketija objavili smo skoro u isto vreme kada se pojavila i u Hrvatskoj. Mi smo među prvim izdavačima u svetu koji su kupili autorska prava za knjigu za Kapital u XXI veku. U tom trenutku još niko nije pisao o knjizi jer nije bila prevedena na engleski jezik. To delo je veoma obimno, u francuskom izdanju ima oko 1.000 stranica, trebalo je knjigu prevesti. Za takav poduhvat bilo je potrebno vreme i dobar prevodilac i urednik. Čini mi se da je naše izdanje u prevodu Kristine Bojanović najbolji prevod Piketija u regionu. Dok smo knjigu prevodili, pomagao nam je čuveni ekonomista Branko Milanović, ali i sam Toma Piketi, koji je uvek bio spreman da odgovori na svako pismo. Na kraju, završnu stručnu redakturu uradila je profesorka Jelena Žarković Rakić.
Prilikom skidanja ovog razgovora setio sam se događaja koji u razgovoru nisam zloupotrebio, a moram da ga podelim sa cenjenim čitalaštvom. Letos mi je u poseti bio prijatelj iz rane mladosti koji preko 30 godina živi u SAD i bogami je „ozbiljna čivija“, izvršni direktor u svetski poznatoj i priznatoj multinacionalnoj kompaniji. Pijemo kafu kod mene u stanu… na momenat izlazim da nam donesem hladno piće… on razgleda police sa knjigama. Odjednom čujem otegnut zvižduk: „Čoveče… pa ti imaš… pročitao si Piketija?” Nije mogao da veruje, držao je u ruci moj ispodvlačeni primerak koji sam u leto 2015. kupio baš u „Akademskoj knjizi“ (neću se hvaliti sa kolikim popustom). „Pa čoveče, to je sada kod nas pravi hit, sve moje kolege pričaju samo o tome, ja sam je baš pred polazak kupio i nameravam, čim se vratim, da je pročitam”!!!
Pitajte me da li sam bio ponosan… zahvaljujući Bori Babić i „Akademskoj knjizi“… možda će ovo što ću reći nekome zazvučati pretenciozno, ali ovde se stvarno može primeniti ona stara izreka: Da ih nema, trebalo bi ih izmisliti… mislim „Akademsku knjigu“ i Boru Babić!
________________________________________________________________
Interliber je najveća književna manifestacija u Hrvatskoj, koja okuplja najznačajnije nakladnike i knjižare, platforma je za promociju knjiga, pisaca, čitanja, znanosti i znanja.
U kalendaru kulturnih dešavanja jugoistočne Evrope centralno mesto krajem oktobra već decenijama pripada Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
