Изложба фотографија аутора др Петра В. Вуце „Сунчани часовници у Војводини” од 17. фебруара у клубу „Трибина младих“

Изложба фотографија аутора др Петра В. Вуце „Сунчани часовници у Војводини” од 17. фебруара у клубу „Трибина младих“

Изложба фотографија аутора др Петра В. Вуце „Сунчани часовници у Војводини”, уз прописане мере заштите, од 17. фебруара до 1. марта моћи ће да се погледа у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.

„Сунце је човеков најсавршенији и најстарији сат.

Сунчани сатови су познати још од старог Египта, а развиле су их и друге културе – кинеска, старогрчка и римска. Врста сунчаног сата с показивачем (гномон) описана је у Старом завету. Најстарији писани текст о сунчаним часовницима датира из 732. године п.н.е.

Сматра се да је математичар и астроном Теодосије из Битиније (од 160–100. п.н.е) изумео унивезарлни сунчани сат који је могао да се користи било где на свету. Француски астроном Оронс Фине конструисао је 1524. године сунчани сат од слоноваче. Италијански астроном Ђовани Падовани објавио је расправу о сунчаним сатовима 1570, у коју је уврстио и упутства за производњу и постављање зидних, вертикалних и хоринзолталних сунчаних сатова.

Кад су ведри дани, Сунце обасјава предмете на Земљи и ствара сенку која се правилно креће, упоредо са ротацијом Земље око њене осе. Људи су размишљали како да искористе Сунце да би направили сунчани сат. Пастири су пратили своју сенку да би се оријентисали колико је приближно сати, да би стоку терали кући. Осим личне сенке, они су користили и чобански штап. Када је ведро, по сунчаном сату можемо одредити приближно које је време. Оно у себи има и нешто више, што човека однесе до Сунца, у непознати свемир па своју рођену Земљу види као велику куглу и замишља како се окреће око њене осе а истовремено и око Сунца. Постоје различите врсте сунчаних сатова, а најпопуларнији је Људски сунчани сат (Human sundial). Људски сунчани сат има много предности. Често се користи у школским двориштима, парковима, јавним површинама, јер га је немогуће украсти и уништити.

Сунчани сат мери време према положају Сунца.

Најчешћа врста сата, какав је ‘обичан’, старомодни баштенски сунчани сат, баца сенку на равну површину на којој су обележени сати. Положај Сунца се мења, па се мења и време које сенка показује. Сунчани сатови могу да се поставе на сваку равну површину, на коју фиксирани објекат баца сенку.”

Одломак из књиге Сунчани часовници у Војводини аутора Петра В. Вуце