Јан Агарски, академски сликар
Аватар (санскрт. avatāra: силазак). У хиндуизму то је отелотворење, инкарнација, земаљска појава божанства у лику човека или животиње. У садашњем, технолошком речнику термин користимо за назив слике или графичке фигуре којом корисник видео игре, форума, друштвене мреже и других платформи на интернету, представља себе у виртуалном свету. Аватари Љупке Ерг су могућа комбинација оба ова концепта. Као прво, то су бића која су се материјализовала у нашем свету из Љупкиног имагинаријума. У њима видимо божанства са нимбовима, ратнице и ратнике у оклопима, заштитнице нежног погледа, судије са свевидећим оком, краљице заводнице, пајаце и роботе стражаре. Ова армија фигура немо посматра нашу стварност. Наш свет који се константно мења невероватном брзином – развој технологије, промене у природи и животној средини човека и његовом односу према другим људима. Њихове очи одају радозналост, прекор, саосећање или индиференцију, осећања која нам наговештавају ауторкине емоције према сопственом окружењу. Са друге стране, они представљају њу, ауторку, али не у виду класичног аутопортрета помоћу ког можемо лако да је препознамо. Она се скрива у безброј различитих облика и карактера, показујући нам да у паралелној стварности може бити нешто друго, неко друго биће, приморавајући нас да тражимо детаље њених личних особина. Ове аватаре такође можемо протумачити и као било чије. Ако нису у виду самосталних фигура које су и физички закорачиле у наш простор, аватари живе у оп-арт окружењу искривљеног шаховског поља или у имагинарном поп-арт рајском врту. Њихова статичност је ублажена уз помоћ подлоге, која је привидно жива, помера се и дише. Поп-арт је инспирација и за раскошну иконографију аватара, мада су у њиховој декоративности видљиви утицаји многих епоха и култура, попут средњовековног фреско сликарства, афричке и абориџинске уметности, фолклора народа средње Европе и Балкана, као и ауторкиног личног, породичног наслеђа. Богатство боја и облика прикрива униформност аватара и шаље нам јасну поруку: различити смо али смо, у ствари, сви исти. То је заправо суштина Љупкине поруке. Сви имамо друго ја. Можда и треће ја, и четврто. Али за разлику од стварности, где имамо само једно тело тј. један облик, у имагинацији их можемо имати безброј. Пред нама је само неколико Љупкиних предлога. Понудила их је да располажемо са њима ако желимо, а они чекају да их изабере неко ко у њима види себе.Марта Ђармати, историчар уметности
Биографија Љупка Ерг је рођена 10. маја 1978. године у Новом Саду. Дипломирала је графички дизајн у класи професора Бранислава Добановачког 2003. године на Академији уметности у Новом Саду. Члан је СУЛУВ-а од 2017. године. Бави се сликарством и муралом. Запослена је као професор ликовне културе у ОШ ”Свети Сава” у Руменки. Излагала је на преко 50 групних изложби у Новом Саду, Горњем Милановцу, Мајданпеку, Београду, Кисачу, Бачком Петровцу, Нишу ,Старој Пазови, Темерину, Карловцу (Хрватска). До сада је приредила пет самосталнх изложби. Две у Новом Саду, једну у Руми, Кисачу и Темерину. Добитница је награде Сребрни екс Темпоре – на ликовном догађају поводом додељења титуле Европска престоница културе Граду Новом Саду за 2021/22. годину ДАРУМ. Године 2024. учествовала је на јубиларној 50. зимској ликовној колонији ЗИЛИК у Карловцу. Њени радови се налазе у приватним колекцијама у Хрватској, Словенији, Мађарској, Словачкој, Немачкој, Италији, Француској, Канади, Америци и Аустралији. ljupkaerg@gmail.com ergljupka.com Instagram Ljupka_Erg_Art