Marija Janjušević rođena je 1971. u Jesenicama, u Sloveniji. Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu gde je stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine, na smeru voćarsko-vinogradarski. Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine. Član Srpskog pokreta Dveri je od januara 2011. godine, član tadašnjeg rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije SP Dveri, član je Predsedništva i koordinator Saveta za medije i Sabora žena. Za Vojvođankse vesti otvoreno govori o incidentima u Narodnoj skupštini, o optužbama članova Dveri za nasilje, kao i eventualnoj saradnji opozicije na izborima. Proteklih sedmica rad Narodne skupštine obeležilo je nekoliko skandala u kojima su poslanici SP Dveri bili učesnici – sukobi sa predsednicom Majom Gojković i incident „mišem„ zbog kojeg su poslanici Dveri pozvani na saslušanje.Kako komentarišete te događaje i to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslanike Dveri nazvao fašistima?Primetićete da su Vučić i Mihajlovićeva u svojim izjavama naprasno postali zaštitnici porodice i dece, iako se Vučić još nije izvinio majkama koje je nazvao „neradnicama koje mogu konju rep iščupati„. Vidimo da oni sistematski pokušavaju da od Dveri preuzmu veoma temeljnu, ostvarljivu i održivu porodičnu politiku za koju se zalažemo više od jedne decenije i zbog koje smo i ušli u politiku. To je i jedan od razloga zašto koriste stranačka glasila poput Pinka, Informera, Srpskog telegrafa i Aloa da satanizuju Dveri proglašavajući ih fašistima. Niko nikada nije dao obrazloženje i argument ni za jednu etiketu Dverima. Da postoje, vrteli bi se na nabrojanim medijima svakodnevno. Sve je to jedna obična zamena teza. Dveri nikad neće biti Šešeljevi Radikali koji namerno i planski izazivaju incidente da bi učestvovali u rijalitiju i skrenuli pažnju na sebe kao osnovni cilj delovanja. Umesto da medije interesuje razlog za tako energičan bunt Dveri u Skupštini, svi mediji se po Vučićevom nalogu bave posledicom, a to su reakcije poslanika Dveri, koji ne dozvoljavaju da ih neko gazi, ponižava i vređa im zdrav razum. Dveri su dobile glasove naroda da u Narodnoj skupštini pruže otpor ovom režimu. Mi svoju obavezu ispunjavamo. Nikoga ne vređamo, iznosimo argumente i osvetljavamo kriminal i korupciju, veleizdaju Кosova i Metohije, kao i ekonomski krah Srbije pod diktatom MMF-a i Svetske banke. To sve sprovodi ova vlast. Na Dveri se podigla kompletna SNS mašinerija, zajedno sa koalicionim partnerima.Događaj koji je takođe privukao veliku medijsku pažnju bio je i protest SP Dveri ispred zgrade Pinka i navodni napad na dve novinarke. Šta mislite o čitavoj toj situaciju, reakciji vlasti, opozicije i medija? Nalaz veštaka o povredama dveju novinarki Pinka, rekla bih Vučićeve lične izvršiteljke, je samo potvrda onoga što su Dveri od početka tvrdile, a to je da nije bilo nikakvog nasilja prema njima od strane učesnika u protestu ispred Pinka. Nažalost, novinarska objektivnost je, kao i mnogim slučajevima kad su Dveri u pitanju izostala, a pravda je spora, ali dostižna. U centru svega su i u ovom slučaju dva čoveka, Vučić kao večiti ministar informisanja i njegov ucenjeni sluga, vlasnik Pinka, Željko Mitrović. Pink je Vučićeva TV Bastilja i leglo iz kojeg se širi prostakluk, nasilje, nemoral i jeftina politička propaganda stranke na vlasti. Dok REM ćuti, iza Pinka ostaju nerasvetljene smrti ljudi iz najbližeg okruženja Željka Mitrovića, neplaćeni porezi, sumnjivi krediti i nadoknade za reklamu. Ogroman novac je u igri, kao i zatvorske kazne, koje mogu da postanu izvršene, ako je Pink neposlušan. Čast izuzecima, mediji su postali taoci poslušnih urednika. Mi se zato i zalažemo za ukidanje frekvencije TV Pinku kako bi se medijska scena koliko-toliko pročistila i stekli uslovi da se održe fer izbori sa jednakim tretmanom za sve učesnike. Dok je Pink u etru, to neće biti moguće. Zato se oni toliko grčevito bore da udaraju po Dverima u kontinuitetu.Pokret Dveri uputio je opozicionim strankama predlog zajedničkih zahteva za oslobađanje medija u Srbiji i pozvao opoziciju nua zajedničku borbu za slobodne izbore. Kako je opozicija reagovala na vaše predloge? Ima li onih koji su spremni na saradnju sa SP Dveri?Svi su deklarativno spremni na saradnju u tri tačke koje smo izdvojili kao najvažnije: oslobađanje medija, sređivanje Jedinstvenog biračkog spiska i formiranje Nadzornog odbora Narodne skupštine Republike Srbije za praćenje izbora, koji nije formiran od 2000. godine. Da li ćemo uspeti da ovo realizujemo, zavisi od kompletne opozicije i pritiska javnosti, a ne samo od Dveri. Očekujete li da će ipak doći do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora?Mi u Dverima držimo se one narodne: „Ne veruj Vučiću ni kad ti darove nosi.“ Smatram da je sastanak većine opozicionih vođa sa ambasadorom SAD u Makedoniji Hojt Jiem donekle umanjio te šanse, jer je Zapad poručio Vučiću da imaju zamenu za njega ako počne da se ponaša kao Boris Tadić i ponestane mu hrabrosti da ispuni obećanje zbog kojeg je i doveden na vlast, a to je konačna izdaja Кosova i Metohije. Ne zaboravite da je Tomislavu Nikoliću Brisel čestitao pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. nad Borisom Tadićem, tri sata pre zatvaranja birališta. Mislite da je to slučajno? Vučiću je potrebno da se parlamentarni izbori održe zajedno sa beogradskim kako bi pojačao kampanju u Beogradu, u kojem je tradicionalno totalni gubitnik. Očuvanjem vlasti bi odložio teške odluke i gotovo devet meseci tehničke Vladeza sprovođenje institucionalnog nasilja bez kontrole rada Vlade od strane Narodne skupštine. To bi on najviše voleo, a ujedno bi iskoristio sve svoje ozbiljne finansijske i medijske resurse da pokuša da prljavom kampanjom ispod cenzusa spusti Dveri i Dosta je bilo, koji mu najviše smetaju u Skupštini. Nisu slučajno na 20 dana iz skupštinskog rada isključeni lideri ove dve parlamentarne stranke Boško Obradović i Saša Radulović. Sumnjam da će mu zapadni mentori dozvoliti parlamentarne izbore, ne zbog Dveri i Dosta je bilo, već zbog promene Ustava koju priželjkuju i konačne predaje Кosova i Metohije u ruke šiptarskih separatista.Kao neko ko pripada desnom krilu, kako komentarišete jačanje desnice u Evropi? Mi u Dverima se ne slažemo za opšte prihvaćenom konstatacijom da su Dveri desnica, a pogotovo ne ekstremna desnica. Smatramo da je podela na levo i desno prevaziđena i da treba gledati kroz novu političku prizmu: podelom s jedne strane na globaliste, promotere ”Melting pot” kulture i zastupnike krupnog kapitala i s druge strane na antiglobaliste, zastupnike očuvanja institucija države, nacionalnog identiteta, porodičnih vrednosti, domaće ekonomije, kulture, tradicije, pisma i jezika. Dveri pripadaju ovim drugima – antiglobalistima. Ako obratite pažnju na program Dveri koji se odnosi na položaj žena u društvu, prava radnika i podrške domaćim, porodičnim firmama i očuvanju strateških privrednih i prirodnih resursa u rukama države, videćete da tu ima više levice nego desnice. Tako i doživljavamo narastajuće nezadovoljstvo naroda Evrope, kojem nesumljivo pripadamo, kao pokazatelj bunta prema velikim svetskim projektima u smislu isprojektovanih migracija kao dela socijalnog inžinjeringa, globalizacije i imperijalizacije. Taj bunt, po mom mišljenju nije štetan, već donosi neophodnu ravnotežu i uliva nadu za opstanak čovečanstva onakvim kakvo treba da bude. Problem je i olako poistovećivanje tradicionalnih i porodičnih vrednosti, za koje se Dveri suštinski zalažu, sa ekstremizmom i negativnim pojavama koje postoji u nasleđu određenih zemalja zapada, ali ne i u Srbiji. Vidim problem i u tome što se u Srbiji nacionalizam tretira kao negativna pojava. Ja tako ne mislim. Nacionalizam je patriotizam, tačnije – rodoljublje i nipošto ne isključuje poštovanje drugog, kao i drugačijih religija i kultura. Sigurna sam da samo onaj ko voli i poštuje svoje, ume da ceni i čuva i tuđe. Ako se kitimo multikulturalnošću, zašto da ne čuvamo to bogatstvo različitosti, čemu nasilno spajanje i obezobličavanje svega prirodnog?Autor: Nedeljka Borojević
