Jedina kontrola kvaliteta ste Vi

Kontrola kvaliteta sportskih sadržaja kojoj možete da pristupite, ne postoji. Baš iz tog razloga morate biti Vi… Ne postoji!, makar ne kada su u pitanju državne institucije kojima je zadatak da regulišu kvalitet sadržaja kojem možete da pristupite. Nemojte da vas to zavara, nije to samo kod nas tako, mnogo je šire i dalje od nas, samo je određenima odgovaralo da se taj šablon prepiše i da se ne potroši mnogo energije i volje kako bi se nešto unapredilo. Na mesečnom nivou, samo u Novom Sadu se licencira preko 15 trenera i fitnes instruktora. Verovatno zbog klasične gladi za novcem. No, da ne dužimo. Jedina kontrola kvaliteta u ovom sistemu ste Vi. A Vi taj posao obavljate jako loše. Možete se naljutiti i reći da pišem gluposti, kad god želite, možemo sesti pa razgovarati dodatno na ovu temu. Kada posmatrate vaše vežbanje i treniranje kao ulaganje u stan u izgradnji ili polaganje novca u banku, pod kamatom, kako razmišljate? Imate određena očekivanja, siguran sam. Uložili ste određenu svotu svog novca, vremena, truda,u određenu sferu sporta, nije sada važno da li je to košarka, plivanje, joga, atletika, fitnes, sve što ima veze sa sportom i zdravim načinom života je u ovoj grupi. Naravno, očekujete određene rezultate. To je investicija, to što vi radite, vi investirate u sebe, kao što bi položili novac u banku na određeno vreme, a posle tog vremena uzeli novac nazad, uz dodatak koji je dogovoren u odnosu na kamatu. E, pa ovo što vi radite je upravo to, neko investira u lepše telo, dobre noge i zadnjicu, treba im za svadbu u oktobru, nekome trebaju biceps i grudi za plažu, neko želi da bude lepo oblikovan i zategnut i u 70 godina… Svi imate određene potrebe, želje i motive. Šta se dešava kada dođe vreme za naplatu te kamate? Šta kada vaši ciljevi i želje nisu dostignuti, šta onda radite? Naravno, o svemu ovome govorimo sa pretpostavkom da ste se sa vašim trenerom konsultovali pre početka i jasno shvatili i prihvatili šta možete da očekujete… Ono što iz iskustva znam je da ste u stanju da ostanete sa trenerom koji vaš ulog tretira veoma loše, a o kamati koju treba da vam isplati ni ne razmišlja, a vi kao opijeni ostajete uz njega, nadajući se da ćete ipak jednog dana uspeti da naplatite uloženo. Vi ste poslodavac, Vi ste investitor, uz obostranu saglasnost pristali ste na ulove iz ugovora, morate se držati svojeg dela ugovora, ali kada prepoznate da se trener ne drži svog dela ugovora, šta onda radite? Zavaravate sebe da će biti bolje, da on ipak zna mnogo bolje, da će sve to biti u redu… Ako počnete prema svom telu i zdravlju da se ophodite kao prema automobilu, motoru ili bickiklu koji vozite, ako ste u stanju da se bunite kada majstor nije sredio automobil kako je trebalo, zašto onda ćutite kada shvatite da trener nije uradio ono za čega ga plaćate? Gde je granica koju postavljate, ipak se tu radi o vašem „vozilu“ (a drugo nemate). Molim vas, ne zamerite, držite do sebe, cenite sebe, ako vi to ne radite, niko drugi neće ni pokušati. Prijatan vikend vam želim, Za Vas i Vojvođanske Vesti, Vladimir Tepavac, trener