Камерата Нови Сад

Камерата Нови Сад
Диригент: Александар Којић
Солисткиња: Наталија Радић, сопран
Наратор: Рамбо Амадеус
петак
2. јул 2021.
Синагога
20.30

Програм:

Рамбо Амадеус*: Еко-опера Пасија по Стели
* и композитор Матија Анђелковић

Музичко дело „Пасија по Стели”, за сопран, наратора и камерни оркестар мултимедијалног уметника Антонија Пушића, познатијег као Рамбо Амадеус, настало је као поруџбина Међународног фестивала КоторАрт Дон Бранкови дани музике. У премијерном извођењу дела 2018. године на отварању Фестивала учествовали су Фестивалски оркестар КоторАрта, солисткиња Наталија Радић (сопран), Рамбо Амадеус као наратор и диригент Премил Петровић. Тематика композиције указује на подизање свести о стању у коме се налази флора и фауна Бококоторског залива, испричана кроз животни пут једне унесрећене морске звезде са которског морског дна. Фестивал КоторАрт је овом композицијом почео са еколошким програмом, у жељи да споји уметност са питањем екологије, као изузетно важном глобалном темом данашњице.

Наталија Радић, сопран
Након завршене школе за основно музичко образовање у Херцег Новом, на одсеку за виолину, похађала је соло певање у ШОСМО „Вида Матјан“ у Котору, у класи проф. Миреле Шћасни. Факултет музичке уметности у Београду (одсек за соло певање) уписује 2001. године у класи проф. Радмиле Смиљанић. Учествовала је на многобројним такмичењима у земљи и иностранству на којима је освојила велики број првих награда. Са академским хором Colegium musicum наступала је на концертима у Македонији, Италији, Француској, Великој Британији, Ирској, Русији и Кини. Као члан оперског студија Народног позоришта у Београду остварила је улоге у операма: Покондирена тиква (М. Логар), Сестра Анђелика (Ђ. Пучини), Ђани Скики (Ђ. Пучини), Слепи миш (Ј. Штраус). Наступала је као солисткиња на ауторским концертима композитора Ивана Бркљачића и Александра Симића, те у представама у Београдском драмском позоришту. Од 2007. до 2014. године ради као професор соло певања и шеф катедре у школи за основно и средње музичко образовање „Јосиф Маринковић“ у Београду и са својим ученицима постиже изванредне успехе. Тренутно живи и ради у Љубљани као слободна уметница, где наставља са педагошким радом, а бави се и музикотерапијом са оболелима од деменције.

Александар Којић, диригент
Рођен је у Новом Саду. После завршених основних и специјалистичких студија дириговања, на Факултету музичке уметности у Београду, усавршавао се на неколико различитих мајсторских курсева: у Београду код проф. Уроша Лајовица, Бечу код проф. Марка Стрингера (Универзитет за музику и извођачке уметности у Бечу/ Universität für Musik und darstellende Kunst, Wien), Мајнцу – курсеви из хорског дириговања (проф. Ервин Ортнер и Фридер Берниус), Утрехту – курсеви из хорског дириговања (проф. Тимоти Браун), као и на радионицама за стару музику (Helmut Rilling, Majnc i Ton Kopman, Utreht). Након повратка у Србију сарађује с камерним оркестром Камерата Нови Сад и бива ангажован као диригент Омладинског симфонијског оркестра Средње музичке школе „Исидор Бајић”. Убрзо, 2010. године, добија позив за место диригента у Опери Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду. Од августа 2012. до априла 2014. био је директор Опере Српског народног позоришта. Поред стандардног оперског репертоара, доказао се и на пољу савремене опере. Извођење опере Милева, новосадске композиторке Александре Вребалов, награђено је Годишњом наградом Српског народног позоришта за најбољу оперску представу у 2012. години. Француска телевизија АРТЕ снимила је извођење након чега је Милева ушла у првих 15 светских продукција које је ова телевизија снимала током 2012. У протеклих неколико година Којић је гостовао у Хрватском народном казалишту (ХНК) у Загребу и ХНК Ивана пл. Зајца Ријека (Хрватска), Сегединској опери (Мађарска), Театру Опере и Балета у Краснојарску (Русија), Народном позоришту у Београду. У септембру 2017. усавршавао се у Равени (Италија) на мајсторском курсу за италијанску оперу који је водио Рикардо Мути. Сарађивао је са Војвођанским симфонијским оркестром, Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Зрењанинском, Суботичком и Бањалучком филхармонијом, Оркестром „Чешки виртуози“ из Брна, Камерним оркестрима Камерата академика, Гудачи Св. Ђорђа.

 

Камерата Академика
Солисти:
Бењамин Цирфогел, виолина (Аустрија)
Јожеф Бисак, виолина

 

На свом репертоару Камерата је увек имала дела домаћих композитора. Оркестар са успехом делује до краја 1999. године када, на жалост, због ситуације у земљи престаје да постоји. Крајем 2007. године на иницијативу виолончелисте Марка Милетића оркестар бива обновљен. Изводећи на концертима најлепша и најзахтевнија дела класичног репертоара међу којима увек и дела домаћих композитора, Камерата бележи бројне успехе наступајући с угледним солистима (Стефан Миленковић, Роман Симовић, Жерар Косе, Венди Ворнер, Драган Ђорђевић, Дејан Млађеновић, Имре Калман, Пеђа Милосављевић, Боштијан Липовшек, Јулија Хартиг, Иштван Варга, Филип Гринберг, Лаура Леваи Аксин) широм региона (Србија, Босна и Херцеговина, Словенија). Ансамбл добија сјајне критике у којима се увек истиче лепота тона и упечатљив израз. Оркестар се нарочито истиче интересантним избором програма и концептима који су неретко ангажовани (против фашизма, еколошки, инклузивни, за родну равноправност). „Поред велике музикалности и ентузијазма, оно што овај оркестар издваја и сврстава у сасвим посебну категорију музичких састава је огромна љубав и преданост којом се музичари препуштају свирању и музици самој, а што је квалитет, који се и у размерама европски реномираних оркестара, данас не среће баш често“, написала је о Камерати наша позната композиторка и академик Исидора Жебељан. „Ово је најбољи оркестар у Србији“, рекао је концерт-мајстор Лондонског симфонијског оркестра Роман Симовић.
Оркестар је одиграо веома битну улогу у кампањи Новог Сада за добијање титуле Европске Престонице Културе и један је од најактивнијих у промоцији града кроз различите програме које Фондација Нови Сад 2021 организује. Управо међу овим програмима било је и излета из поља класичне музике у врло занимљиве сарадње са рокерима Бајагом и Нелетом Карајлићем, као и певачем севдаха Божом Врећом.
Само у протеклој години Камерата је отворила два фестивала – „Октох“ у Крагујевцу и „Јесењу сонату“ у Бањалуци, а затворила „Нео фестивал” у Новом Саду. Иначе, оркестар редовно наступа на фестивалима NOMUS,SOMUS, „Фестивал гудача“ у Сремској Митровици, „Маглич фесту“, „Нео фестивалу“, „Konvivium muzikum“ у Крагујевцу, „Раванелијусу“ у Ћуприји.
У наредном периоду очекују нас наступи са нашим најпознатијим виолинистом, Стефаном Миленковићем.

 

Програм:

Волфганг Амадеус Моцарт: Simfonija končertante za violinu, violu i orkestar u Es duru, KV 364

Симфонија кончертанте, која своје име носи због равноправно третираних солиста у партитури, веома често се свира и у оригиналу и у обрадама, а актуелна је и као инспирација композиторима минималистима као што је Мајкл Најман. У кинематографији је ова музика коришћена у чувеном филму Оскаровцу „Софијин избор“ са Мерил Стрип у главној улози.

Бењамин Цирфогел, виолина

Рођен 1983. године у Клагенфурту, Аустрија, прве часове виолине почео је да похађа као шестогодишњак. Године 1992, примљен је на Корушки државни конзерваторијум у класу Брајана Финлејсона, који је имао значајну улогу у његовом професионалном развоју. Између 1996. и 2002. године био је веома успешан као члан гудачког квартета „Анима“, са којим је освојио неколико награда на домаћим и међународним такмичењима. Од 2002. године први је виолиниста једног од водећих гудачких квартета данашњице Acies String Quartet. Чланови квартета су изабрани за Уметнике године 2007. од стране аустријске банке Bank Austria Creditanstalt и аустријске радио станице Radio Network Ö1. Године 2012. Бењамин Цирфогел је успешно завршио четворогодишње студије са квартетом Acies String Quartet у класи професора Гинтера Пихлера на Међународном институту за камерну музику у Мадриду. Поред гудачког квартета, наступа у разним камерним ансамблима као што су The New Classic EnsembleThe Karen Asatrian-
Benjamin Ziervogel ProjectTrio Slovenija и други. Сарађивао је и са солистима Бечке филхармоније у извођењу Шубертовог Октета. Период од 2005. до 2008. провео је на солистичким студијама на Бернском универзитету за уметност у Швајцарској код виолинисте светског гласа, Бењамина Шмида. Од 2004. године именован је првим концерт-мајстором Симфонијског оркестра РТВ Словеније, а од 2013. године гостујући је концерт-мајстор Кинеског националног симфонијског оркестра. Као солиста и концерт-мајстор свирао је са оркестрима као што су Симфонијски оркестар РТВ Словеније, Корушка симфонија, Оркестар Linz Bruckner, оркестар  Vienna Cathedral, Кинески национални симфонијски оркестар, Бернски симфонијски оркестар, Камерата Хамбург, Симфонијски оркестар Јаманашија, Pannonic филхармонија и оркестар Orchestre de Picardie Amiens. Бењамин Цирфогел свира виолину Доминикус Монтагнана из 1727. године, изузетан инструмент који му је великодушно на коришћење дала „Национална банка Аустрије“.

Јожеф Бисак, виола

Ниже и средње музичко образовање стиче у музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Дипломирао је виолу на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Душице Половине. Још као ученик средње музичке школе освајао је бројне награде на покрајинским, републичким и савезним такмичењима. Током школовања сарађивао је и похађао бројне мајсторске курсеве у земљи и иностранству.
Соло виолиста је у оркестру Опере Српског народног позоришта од 2006. године. Октобра 2015. године успешно је положио аудицију за место соло виоле у Симфонијском оркестру РТВ Словенија. Као соло виолиста стални је члан Војвођанског симфонијског оркестра, Жебељан оркестра, No borders orchestra, камерног оркестра Камерата Нови Сад и оркестра Academia Ars Musicae (Аустрија). Од 2016. године члан је Acies kvarteta (Аустрија) са којим интензивно концертира и снима. Са наведеним оркестрима наступао је у земљи и у иностранству (Велика Британија, Немачка, Француска, Аустрија, Холандија, Италија, Мађарска, Словенија, Грчка). Као солиста је наступао са симфонијским оркестром Академије уметности у Новом Саду и камерним оркестром Камерата Нови Сад, забележио бројне наступе у камерним саставима, као и соло реситале, те током ових наступа сарађује са еминентним светским диригентима и солистима. Наступа на фестивалима БЕМУС, НОМУС, СОМУС, НИМУС, на серији концерата поводом 100 година од рођења композиторке Љубице Марић, XX Међународној трибини композитора у Београду, као и свечаном концерту поводом 170 година од оснивања САНУ, где наступа са угледним уметницима из земље и иностранства (Ксенија Јанковић, Јулиа Хартиг, Александар Латковић). Као соло виолиста No borders orchestra учествовао је у снимању ЦД-а за Universal music GmbH Austria i Deutsche Grammophon (2013). Исте године као соло виолиста Жебељан оркестра учествовао је у снимању ЦД-а камерне музике Исидоре Жебељан „Балкан болеро“, који је издат у Лондону 2014. године.

Камерата Нови Сад

Камерата Академика, сада са новим називом Камерата Нови Сад, јесте професионални камерни оркестар у оквиру Академије уметности у Новом Саду основан 1988. године. Чланове оркестра чине најбољи млади музичари Академије уметности – асистенти, доценти и најталентованији студенти. Неки од бивших чланова Камерате сада су угледни солисти и чланови престижних европских оркестара (Јулија Хартиг, Пеђа Милосављевић, Дејан Богдановић). Камерата Академика је сарађивала са многим домаћим и страним солистима високог реномеа, а под уметничким вођством виолончелисте Иштвана Варге наступала је у свим већим градовима бивше Југославије, остварила успешна гостовања у Немачкој (Дортмунд) и Холандији (Амстердам) и учествовала и на значајнијим музичким манифестацијама (БЕМУС, НОМУС, Охридско лето, Међународна трибина композитора, Град-театар Будва), а такође је остварила и велики број трајних радијских и телевизијских снимака.

Музичко дело „Пасија по Стели”, за сопран, наратора и камерни оркестар мултимедијалног уметника Антонија Пушића, познатијег као Рамбо Амадеус, настало је као поруџбина Међународног фестивала КоторАрт Дон Бранкови дани музике. У премијерном извођењу дела 2018. године на отварању Фестивала учествовали су Фестивалски оркестар КоторАрта, солисткиња Наталија Радић (сопран), Рамбо Амадеус као наратор и диригент Премил Петровић. Тематика композиције указује на подизање свести о стању у коме се налази флора и фауна Бококоторског залива, испричана кроз животни пут једне унесрећене морске звезде са которског морског дна. Фестивал КоторАрт је овом композицијом почео са еколошким програмом, у жељи да споји уметност са питањем екологије, као изузетно важном глобалном темом данашњице.