Tokom decembra 2017. godine Omladina JAZAS Novi Sad je, u saradnji sa školskim psiholozima i pedagozima sprovela istraživanje o vrednosnim orijentacijama, ponašanju i odnosima prema društvu, potrebama i očekivanjama učenika završnih razreda srednjih škola u Novom Sadu. Ispitano je oko 2000 učenika, a između ostalog, istraživanje otkrilo i ko su im najveći uzori.
Uzor roditelji, pa glumci i muzičari
Rezultati su pokazali da su srednjoškolcima glavni uzor roditelji, kako je odgovorilo 30 odsto ispitanika. Odmah nakon roditelja dolaze poznate ličnosti, pre svega glumci, a na prvom mestu Andrija Milošević pa Nikola Kojo, a posle njih muzičari na čijem je čelu Jelena Karleuša. Novak Đoković ima više glasova od prethodno navedenih ličnosti, ali grupno gledano, sportisti su treći. Evo ko su uzori našim srednjoškolcima, redom kojim su u odgovorima zastupljeni:
GLUMCI – Andrija Milošević (29), Nikola Kojo (27), Sergej Trifunović (19)
MUZIČARI – Jelena Karleuša (22), Baja Mali Knindža (11), Svetlana Ražnatović(11)
SPORTISTI – Novak Đoković (102), Bogdan Bogdanović (19), Ivana Španović (6)
POLITIČARI – Aleksandar Vučić (13), Vojislav Šešelj (11), Boško Obradović (3)
DžETSET (ovu kategoriju čine starlete, porno zvezde, kontroverzne ličnosti i kriminalci) – Anđela Veštica (7), Stanija Dobrojević (4), Gastoz (3)
OSTALI (ovu kategoriju čine pisci, komentatori, režiseri, umetnici, naučnici, pseudonaučnici, modeli, blogeri, deca poznatih ličnosti, jutjube-ri…) – Miroljub Petrović (14), Nikola Tesla (7), Aleksandar Mitrović (3)
Istraživanje odražava stanje među mladima
O istraživanju i njegovim rezultatima razgovarali smo sa dr Žoltom Lazarom, redovnim profesorom na odseku sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Profesor je rekao da ovo istraživanje vrlo korektno odražava određeno stanje stvari među mladima u Srbiji, uz napomenu da nedostaje sfera potkulture i potkulturne muzike (pank, rok, alternavine, tehno i hiphop muzike), te stilovi življenja koji su inače potpuno karakteristični za mlade.
– Vrednosti se svode na sreću, sticaj okolnosti, trenutni uspeh, na zaradu bez mnogo truda, a to sve relativizuje i neki etički momenat. Zato nije neobično da ličnosti iz sveta kriminala i neke sive zone postanu i uzori. To je svakako pravac koji ide nizbrdo u sistemu vrednosti – pojasno je Žolt.
Profesor smatra da na osnovu uzora možemo zaključiti dosta toga i o zanimanjima za određene oblasti, delatnosti, modele ponašanja, te je stoga jasna izrazita dominacija sporta i zabave, pre svega estrade.
“Mediji su vizualizacija naše stvarnosti”
U grupi OSTALI, pisci, umetnici, naučnici i slične ličnosti svrstane su zajedno sa pseudonaučnicima, modelima, blogerima, decom poznatih ličnosti i sl. Nikola Tesla ima ISTI broj glasova kao i Anđela Veštica.
– Mi nauku ne poznajemo kroz nauku, već kroz simulaciju, a to nam nude mediji. Koliko je nauka prisutna u medijima toliko će biti i zanimanja za naučnike. Jedan od ključnih agensa sekundarne sociolizacije jesu mediji jer oni nude modele i obrasce ponašanja i razvoja ličnosti. Potpuno je normalno da svet zabave dominirima među mladima. Sve se gleda kroz medijsku prizmu, mediji su vizuelizacija naše stvarnosti. Aleksandar Vučić, koji nije preterano omiljen, prisutan je jer je medijska ličnost, a tako i Veštica. Koliko nečega ili nekoga ima u medijima, toliko će toga ili taj neko biti prepoznat kao značajan – obrazložio je Žolt.
Dodaje i to da su sumnjivi razlozi za davanje odgovora poput Anđela Veštica i sl. On napominje da to može da bude i neka vrsta šale ili štosa i da se kontekst iskrenosti i tačnosti u davanju odgovora jako se promenio te je pitanje koliko ti odgovori mogu biti naučni.
Fenomen zvani Nole
Iako su sportisti na trećem mestu domaćih poznatih ličnosti koji su uzor našim srednjoškolcima, ubedljivo najistaknutija ličnost je – Novak Đoković, što i nije veliko iznenađenje.
– Novak je više učinio za mlade Srbije nego naš obrazovni i pedagoški sistem. On je model čoveka, vrhunskog sportiste, patriote na pravi način, a opet i svetskog čoveka, humanitarca, supruga, oca. Njegovi kvaliteti bi mogli biti personifikacija nekih vrlo važnih vrednosti i odlično je ako je on uzor. Novak svojim velikim brojem glasova stavlja ovu priču na neki pozitivan kolosek. To je izvanredan pozkatelj koji vraća nadu – smatra naš sagovornik.
Uspeh preko noći ne žele samo srpski srednjoškolci
Da li naši srednjoškolci žele slavu, moć, mnogo para, uspeh preko noći? I da li su svi oni zaista uspeli preko noći?
– Mnogi sportisti, glumci, muzičari… uložili su ogroman trud da bi postigli uspeh, ali vide se samo rezultati i njihov dobar život pa mladi o tome ne razmišljaju. Međutim, mnogi su se pojavili odjednom, preko noći, na internetu ili na neki drugi način i odjednom postali bogati i slavni. Ta ideja uspeha preko noći počinje da bude popularna između 2 svetska rata, nije zastupljena samo kod naših srednjoškolaca. Do Prvog svetskog rata, isticali su se ljudi iz sveta nauke, rada.. ljudi koji su svojim ličnim trudom uspeli. Nakon ovog rata, akcenat se stavlja na domen sveta zabave – zaključuje profesor Žolt.
FOTO: Pixabay
Related
