КО ЗНА РУСИНСКИ МОЖЕ РАЗУМЕТИ СВЕ СЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ – ХТО ЗНА РУСКИ МОЖЕ РОЗУМИЦ ШИЦКИ СЛАВЯНСКИ ЯЗИКИ

По историјском пореклу Русини припадају Источним Словенима. У средњем веку Русинима су се звали сви житељи Кијевске Руси. Током столећа мењале су се границе и државе. У XIX веку овај етноним одређивао je све Источне Словене поданике Хабсбуршке монархије који су живели у Галицији и североисточној Угарској. Русини за себе кажу да су Руснаци, a свој језик зову руски. Русини пишу ћириличним писмом. Ко зна русински с лакоћом може разумети све словенске језике, a посебно језике Карпатског ареала. Русини у Србији више од једног столећа на свом народном језику објављују књиге. Језик Русина у Србији данас се сматра најмлађим књижевним словенским језиком. Томе Русини треба да захвале делу Хавријила Костељника који je рођен 1886. године у Руском Крстуру. Био je један од најобразованијих и најпознатијих војвођанских Русина − свештеник, доктор филозофије, универзитетски професор и писац. Иако je највећи део свог бурног живота провео у Лавову, пресудно je утицао на културно-национални развој војвођанских Русина. Још као гимназијалац, 1904. године млади Костељник je објавио Идилски венєц З мойого валала (Идилски венац Из мог села). Дело je написано на народном језику и представља темељ уметничке књижевности код Русина у Војводини. Он je 1923. године саставио и Граматику бачванско-рускей бешеди (Граматику бачванско-русинког говора) и на тај начин je кодификовао језик овдашње русинске заједнице у Србији. Костељник je писао на пет европских језика и објавио je више од двадесет књига. To што je написао на русинском језику постало je темељ културе и националног идентитета Русина у Војводини. Русини се могу похвалити и са не малим бројем интелектуалаца и уметника који данас раде и стварају у Београду, Новом Саду, Суботици и другим градовима Србије. Најистакнутији међу њима су чланови Српске академије наука и уметности, Војвођанске академије наука и уметности, Националне академије наука Украјине и Светске академије русинске културе. О вредности русинских стваралаца сведоче и бројна признања и награде Републике Србије која се додељују за висока научна и уметничка достигнућа. Међу Русинима данас постоји респектабилан број доктора и магистра наука на универзитету у Новом Саду и Београду, значајан број лекара, инжињера, професора, писаца, новинара, музичара, глумаца и спортиста који су поштовани и у широј заједници. Данас у Републици Србији и њеној северној покрајини Војводини, Русини представљају малобројну, али по традицији и по својим културним карактеристикама, препознатљиву националну заједницу. Захваљујући двоиповековном постојању на овом простору јужног обода Панонске низије, војвођански Русини Србију сматрају за своју домовину. Истовремено Русини су и посредник у везама Србије са регијама и државама средње и источне Европе где се налазе и њихови историјски корени.   ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ – ПАРОХ У ГРКОКАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ У НОВОМ САДУ У бурним променама након завршетка Првог светског рата, на Великој народној скупштини одржаној крајем 1918. године у Новом Саду, када je проглашено присаједињење садашње Војводине Краљевини Србији, учествовао je чак 21 представник русинских средина у Бачкој. Парох гркокатоличке цркве у Новом Саду, Јован Храниловић, био je први председавајући на Великој народној скупштини. Бачко-сремски Русини су убрзо после овог догађаја сазвали своју прву народну скупштину на којој су основали Руске народне просвитне дружтво − Просвита (Русинско народно просветно друштво  –  Просвета).  Скупштина  je  одржана  2. јула 1919. године у Новом Саду. Стварањем прве јужнословенске државе, ова малобројна заједница доживљава свој културно-национални препород. Посебно потпомогнута и вођена од стране свештенства у том периоду Просвета издаје школске уџбенике, књиге и часописе и организује културни живот.   РУСИНИ И СТАТИСТИКА Попис из 1848. године говори да je русинска заједница бројала 8 500 душа. По првом државном попису Краљевине СХС из 1921. године Русина je било   20 383, а 1971. године у Југославији je живело 24 640 Русина. На попису 2002. године у Србији се 15 905 грађана изјаснило као Русини, што чини 0,2 % становништва Републике Србије. Од свих насеља у којима Русини живе, Руски Крстур и Куцура остали су два највећа и најзначајнија русинска центра. Крстур, насеље сa 6 000 становника, пo својим образовним, културним и црквеним установама представља матицу Русина у Србији. Куцура данас има око 5 000 становника од чега су близу 3 000 Русини. За војвођанске.рс : С. Саламун, извор Национални савет Русинске националне мањине у Републици Србији   ХТО ЗНА РУСКИ МОЖЕ РОЗУМИЦ ШИЦКИ СЛАВЯНСКИ ЯЗИКИ  По историйним походзеню Руснаци припадаю Восточним Славяном. У штреднїм вику назва Руснаци (Русини) ше хасновала за шицких жительох Києвскей Руси. През столїтия меняли ше гранїци и держави. У XIX столїтию тот етноним одредзовал шицких Восточних Славянох поданїкох Габсбурґскей монархиї хтори жили у Галичини и сиверовосточней Угорскей. Руснаци свой язик наволую руски, и пишу зоз кирилку. Хто зна руску бешеду, лєгко розуми шицки славянски язики, а окреме язики Карпатского ареалу. Руснаци у Сербиї вецей як єдно столїтиє, на своїм народним язику обявюю кнїжки. Язик Руснацох у Сербиї ше нєшка трима за наймладши литературни славянски язик. За тото Руснаци треба же би подзековали дїлу Гавриїла Костельника хтори народзени 1886. року у Руским Керестуре. Вон бул єден зоз найобразованших и найпознатших войводянских Руснацох – священїк, доктор филозофиї, универзитетски професор и писатель. Гоч найвекшу часц свойого бурйового живота препровадзел у Львове, пресудно уплївовал на културно-национални розвой войводянских Руснацох. Ище як ґимназиялєц, 1904. року млади Костельник публиковал Идилски венєц 3 мойого валала. Дїло написане на народней бешеди и представя фундамент уметнїцкей литератури при Руснацох у Войводини. Вон 1923. року составел и Граматику бачваньскорускей бешеди и на тот способ кодификовал язик терашнєй рускей заєднїци у Сербиї. Костельник творел на пейцох европских язикох и обявел вецей як двацец кнїжки. Тото цо витворел на руским язику постало фундамент култури и националного идентитета Руснацох у Войводини. Руснаци ше можу похвалїц и зоз нє малим числом припаднїкох интелиґенциї и уметнїкох хтори нєшка робя и творя у Беоґрадзе, Новим Садзе, Суботици и у других городох Сербиї. Найвизначнєйши медзи нїма члени Сербскей академиї наукох и уметносцох, Войводянскей академиї наукох и уметносцох, Националней академиї наукох України и Шветовей академиї русинскей култури. О вредносци руских творительох прешвечую и числени припознаня и награди хтори Република Сербия додзелює за високи науково и уметнїцки досяги. Медзи Руснацами нєшка єст респектабилне число докторох и маґистрох наукох на универзитету у Новим Садзе и Беоґрадзе, визначне число дохторох, инженєрох, професорох, писательох, новинарох, музичарох, ґлумцох и спортистох хтори почитовани у ширшим окруженю. Нєшка у Републики Сербиї и у єй сиверней покраїни Войводини Руснаци представяю малочислену, алє по традициї и по своїх културних характеристикох, препознатлїву националну заєднїцу. Дзекуюци двоиполвиковному иснованю на просторе южного краю Панонскей ровнїни, войводянски Руснаци Сербию тримаю за свойо отечество. Источасно Руснаци и поштреднїк у вязох Сербиї зоз реґиями и державами штреднєй и восточней Европи дзе ше находза и їх историйни коренї.   ЙОВАН ХРАНИЛОВИЧ – ПАРОХ ГРЕКОКАТОЛЇЦКЕЙ ЦЕРКВИ У НОВИМ САДЗЕ У бурйовитих пременкох до хторих пришло по законченю Першей шветовей войни, на Велькей народней скупштини отриманей концом 1918. року у Новим Садзе, кед преглашене присоєдиньованє терашнєй Войводини ґу Кральовини Сербиї, участвовал аж 21 представнїк зоз руских штредкох у Бачкей. Парох грекокатолїцкей церкви у Новим Садзе Йован Хранилович, бул перши предшедаюци на Велькей народней скупштини. Бачко-сримски Руснаци пошвидко после тей подїї зволали свою першу народну скупштину на хторей основали Руске народне просвитне дружтво – Просвита. Скупштина отримана 2. юлия 1919. року у Новим Садзе. Зоз твореньем першей югославянскей держави тота малочислена заєднїца доживює свойо културно-националне препородзенє. Материялно, окреме, подпомогнута и водзена з боку священства у тим периодзе Просвита видава школски учебнїки, кнїжки и часописи и орґанизує културни живот.   РУСНАЦИ И СТАТИСТИКА Попис зоз 1848. року гутори же руска заєднїца мала 8 500 души. По першим державним попису Кральовини СГС зоз 1921. року Руснацох було 20 383 а 1971. року у Югославиї було 24 640 Руснацох. На попису 2002 . року у Сербиї уписани 15 905 гражданеє, хтори ше вияшнєли як Руснаци, цо виноши 0,2 % жительства Републики Сербиї. Од шицких населєньох у хторих жию Руснаци, Руски Керестур и Коцур остали як два найвекши и найзначнейши руски центри. Керестур, населєнє зоз 6 000 жителями, зоз своїма образовнима, културнима и церковнима установами представя матку Руснацох у Сербиї. Коцур нешка ма коло 5 000 жительох од чого приблїжно 3 000 Руснаци.   За войводянски.рс : С. Саламун, жридло Национални совит Рускей националнеј меншини у Републики Сербиї