Koncert „Barokne heroine i kraljice“ 21. februara u Svilari

Ciklus: Paviljon muzike

K O N C E R T

Barokne heroine i kraljice

Vesna Aćimović, sopran

Sofija Perović, čembalo

Katarina Đorđević, barokna violina

Jelena Glušica, muzikolog, moderator

Četvrtak, 21. februar 2019.

Kulturna stanica „SVILARA“ , u 20:30 

( Novi Sad,  ugao ulica Đorđa Rajkovića i Pavla Stamatovića )

Ulaz je slobodan, dobro došli!

Program čini izbor arija iz opera (i jednog oratorijuma) Antonija Vivaldija (1678-1741) i Georga Fridriha Hendla (1685-1759) čije godišnjice rođenja, odnosno smrti, obeležavamo u sezoni 2018/2019. Muzikolog Jelena Glušica će voditi publiku kroz sadržaj odabranih dela, dok će koncert režirati Sofija Perović.

P R O G R A M

G. F. Hendl

Arija  Ai greci questa spada  (iz opere Deidamia)

G. F. Hendl

Arija  Lascia ch’io pianga  (iz opere Rinaldo)

A. Vivaldi

Arija Sposa son disprezzata  (iz opere Bajazet)

A. Vivaldi

Arija Agitata da due venti (iz opere La Griselda)

A. Vivaldi

Arija Vieni vieni o mio diletto (iz opere Ercole su’l Termodonte)

G. F. Hendl

Arija Piangero la sorte mia (iz opere Giulio Cesare in Egitto)

G. F. Hendl

Arija Ch’io mai vi possa (iz opere Siroe, re di Persia)

A. Vivaldi

Arija Armatae face et anquibus (iz oratorijuma Juditha Triumphans)

G. F. Hendl

Arija Tornami a viagheggiar (iz opere Alcina)

A. Vivaldi

Arija O Servi volate (iz oratorijuma Juditha Triumphans)

Vesna Aćimović diplomirala je 2002. godine sa najvišom ocenom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. mr Vere Kovač Vitkai. Zvanje magistra umetnosti stekla je 2008. godine, u klasi prof. dr Milice Stojadinović. Trenutno je apsolvent doktorskih studija na katedri za solo pevanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Tokom školovanja osvajala je brojna priznanja i nagrade. Višegodišnji je dobitnik stipendije fonda Melanija Bugarinović. Od 2001. godine je honorarni saradnik Opere Srpskog narodnog pozorišta i od tada je ostvarila mnoge uloge od kojih se izdvajaju: Bastijena (Bastijen i Bastijena, V. Amadeusa Mocarta);  Adela (Slepi miš, Johana Štrausa); Jelka (opereta Jabuka, Johana Štrausa); Galatea ( Lepa Galatea, Franca fon Supea); Ančica (Proba za operu, Alberta Lorcinga); Fatima (Abu Hasan, Karl Maria fon Veber); monoopera Ljudski glas, Fransisa Pulenka; Sofi Šol (Bela ruža, Uda Cimermana). Pored angažmana u operi snimala je za RTV Beograd, RTV Novi Sad… Učestvovala na: SOMUSU 2012; festivalu Mermer i zvuci 2012; NOLEF 01; NOLEF 02; Zvezdane staze 2014; Osmi međunarodni festival KOTORART 2016. Imala je mnogobrojne uspešne koncerte u zemlji i inostranstvu (Nemačka,Austrija,Mađarska…). Od oktobra 2015. je stalni član Udruženje umetnika „Visoko C“  koje se bavi negovanjem opere za decu. U sezoni 2015/16. bila je honorarni saradnik Bitef teatra gde izvodi monooperu Ljudski glas Fransisa Pulanka. Od 2002. godine se bavi vokalnom pedagogijom kao profesor solo pevanja u muzičkoj školi „Isidor Bajić“. 2007. godine je stekla zvanje instruktora ABRSM-a (Associated board of the Royal schools of music) za jugoistočnu Evropu. Nagradu Izvršnog veća AP Vojvodine za mentorstvo učeniku koji je postigao vrhunske rezultate na takmičenjima primila je 2009. godine, a iste godine izdala je i kompakt disk, pod nazivom „Slovenska muzika“. Zaposlena je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od 2007.godine, a 2015. stiče zvanje docenta za stručnu-umetničku oblast Solo pevanje. Od oktobra 2018. godine je imenovana za šefa Katedre solo pevanja na Akademiji umetnosti. 2016. godine je izdala priručnik za studente solo pevanja i muzičke pedagogije „Moć vokalne tehnike“. Katarina Đorđević (Beograd, 1991) je završila Osnovnu i SMŠ „Stanković“ kod prof. Mirjane Asurdžić. Nakon osnovnih akademskih studija violine u klasi prof. Vesne Stanković na FMU u Beogradu, titulu mastera muzičke umetnosti stekla je na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu gde je studirala baroknu violinu na Odseku za istorijsko izvođenje kod profesora Sajmona Stendidža. U Londonu je, kao studentkinja i samostalna umetnica, stekla bogato iskustvo kao koncertmajstor i članica brojnih ansambla specijalizovanih za izvođenje barokne i klasične muzike na istorijskim instrumentima. U Srbiji i regionu redovno nastupa kao koncertmajstor Novog simfonijskog orkestra Makris i Nove beogradske opere, i kao koncertmajstor i solista srpskog ogranka baroknog ansambla New Trinity Baroque i beogradskog Studija za ranu muziku. U Velikoj Britaniji nastavlja da nastupa sa ansamblima i orkestrima koji se bave izvođenjem muzike na istorijskim instrumentima kao gostujući umetnik. Redovno nastupa u londonskom Royal Festival Hall sa Florilegium orkestrom i u orkestru tradicionalnog engleskog Hajdn festivala. Kao mentorka za violinu i violu Beogradske barokne akademije, sa svojim studentima nastupila je tokom 2016. i 2017. godine u KC Reks, u Muzičkoj galeriji Kolarca i u Crkvi svetog Petra u Beogradu. Sa čembalistkinjom Sofijom Perović je premijerno izvela delo Astralne sentence kompozitorke Milice Rogulje, koja im je i posvetila kompoziciju. Od 2011. do 2013. godine je bila primalac stipendije Dositeja, Fonda za mlade talente Republike Srbije. Od 2016. godine je samostalni umetnik i član Udruženja muzičkih umetnika Srbije. Sofija Perović je završila doktorske studije čembala na FMU u klasi prof. Zorice Ćetković. Doktorirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a trenutno radi treći doktorat na Univerzitetu Pariz 8 iz oblasti operske režije. Kao operski reditelj pred beogradskom publikom debitovala je 2014. godine režijom Monteverdijeve opere Krunisanje Popeje na velikoj sceni Madlenijanuma. U decembru 2015, postavila je na scenu Bitef teatra monooperu Fransisa Pulenka Ljudski glas, sa kojom je gostovala na međunarodnom festival Kotor Art, a 2016. režirala je i producirala srpsku premijeru opere Bela ruža Uda Cimermana u Dorćol placu. Usavršavala se u zemlji i inostranstvu kod istaknutih čembalista kao što su Žori Vinikur (Francuska), Džeremi Džozef (Austrija), Maria Luiza Baldasari (Italija), Blandin Ranu (Francuska), Havijer Nunjez (Španija), Frenk Kuper (SAD), Stefan Beši (Francuska) i drugi. Kao  stipendistkinja španske vlade 2008. i 2011. je učestvovala na Međunarodnom festivalu  Manuel de Falja u Granadi gde je pohađala majstorsku radionicu Megi Kol i svirala na završnim koncertima festivala, kao i na koncertu Tocar con… Usavršavala se i na Austrijskoj baroknoj akademiji u Gmundenu (2008-2014). Redovno nastupa kao solistkinja i u kamernim ansamblima, a neguje afinitet i prema savremenoj muzici (premijerno je izvela više kompozicija domaćih autora koje su joj bile posvećene). Od 2013. je redovni član Udruženja muzičkih umetnika Srbije. Godine 2017. izabrana je u zvanje docenta iz oblasti muzičke, kao i pozorišne umetnosti na Fakultetu savremenih umetnosti, a od iste godine je angažovana kao stručni saradnik na projektu SANU  „Leksikon umetničkih igara“. Jelena Glušica je rođena 1985. godine u Novom Sadu. Završila je nižu i srednju muzičku školu „Isidor Bajić“ na vokalno-instrumentalnom odseku (obrazovni profil – muzički izvođač flautista). Tokom školovanja osvajala je nagrade na festivalima i republičkim takmičenjima kao solista i kamerni muzičar. Godine 2010. diplomirala je muzikologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2011. godine radi kao muzički urednik na radiju „Beseda“ u Novom Sadu i uređuje dve emisije o umetničkoj muzici. Još od srednjoškolskih dana angažovana je kao saradnik biltena Pijanističkog takmičenja „Isidor Bajić“, a tokom studija pisala je i za bilten Novosadskih muzičkih svečanosti. Peva u horu „Sveti Stefan Dečanski“ i vokalnom ansamblu „Orfelin“, kojima rukovodi prof. Tamara Adamov Petijević. Sa horom je nastupala u zemlji i inostranstvu, a učestvovala je i u snimanju zvučnih izdanja – Zvezda se nišnu i Osmoglasnik Kornelija Stankovića. Foto: privatna arhiva

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.