KOVAČEVIĆ : ELEKTRONSKA UPRAVA BIĆE BLAGODET

KOVAČEVIĆ : ELEKTRONSKA UPRAVA BIĆE BLAGODET

Privrednik Goran Kovačević

ELEKTRONSKA UPRAVA BIĆE BLAGODET

Potrebne su značajno veće stope rasta ako želimo bolji život. Pitanje opterećivanja cene rada ili parafiskalni nameti teško kreću sa mrtve tačke. Trgovine se razvijaju uobičajno, bitno je da se ni u jednom trenutku ne dozvoli formiranje bilo kakvog monopola ili oligopola. Za našu firmu će elektronska uprava biti prava blagodet  – objašnjava za „Vojvođanske vesti“ privrednik Goran Kovačević, podpredsednik za privredu Naled-a i vlasnik trgovinske kompanije Gomex.

Prošlo je godinu dana od vašeg angažovanja u Naled-u, kakva je situacija u privredi a kakva u ovoj organizaciji, koja okuplja privredu, lokalne samouprave i civilni sektor ?

Naled je dobro organizovana organizacija koja je tokom vremena stekla kredibilitet da se njeni zahtevi i predlozi više ne provlače kroz političku prizmu. To nam značajno olakšava posao jer nema one sumnjičavosti koja je svojstvena svakom politički bitnom procesu. Mi se bavimo privredom što je od ključnog značaja za svaku politiku, ali smo doživljeni kao profesionalci. Sve ovo je dovelo do značajnog priliva članstva koje očekuje rast i efikasnost naših aktivnost. Očekujem da samo nastavimo istim putem i da naši predlozi prema vlasti budu što argumentovaniji i efikasniji. Što se tiče privrede i stanja u njoj, možda bi najbolji izraz za sadašnju situaciju bio “stabilna”. Zadovoljni smo sa balansiranim budžetom, ali nismo zadovoljni sa rastom privrede. Imamo razumevanja za podbacivanja u energetici ili poljoprivredi, ali to ne menja situaciju da su nam potrebne značajno veće stope rasta ako želimo bolji život. Ipak, nakon svega, imamo stabilne uslove privređivanja i privredni kurs koji dozvoljava da očekujemo boljitak.

Koliko smo bliže cilju za koji se zalažete a to je elektronska uprava i poslovanje?

Uvođenje e-uprave je izuzetno osetljiv process. S jedne strane imamo veoma zahtevnu tehničku stranu projekta, a sa druge strane, svaki ovakav proces utiče na pojedinačne interese pa ni otpori nisu bezazleni. Pojednostavljeno rečeno, potrebno je obezbediti tone hardvera, ogromnu količinu specifičnih programa, sve to povezati u jednu funkcionalnu celinu, a onda, morate očekivati da vas neko sabotira zato što neće da menja svoje navike, neće da uči ili je ugrožena pozicija koja mu je donosila neke neregistrovane prihode. Dakle, nije lako, ali proces se kreće neumitno. Onaj tehnički deo je u visokoj fazi implementacije, a jasna je namera države da ovaj posao okonča, pa su i personalni otpori sve manji. Neki delovi su već visoko funkcionalni, a kompletiranje dobro zaokruženog sitema možemo očekivati u nekoliko narednih godina. Mislim da je to dobra vest jer se radi o projektu od sudbinske važnosti za budućnost zemlje.

Šta na primeru vaše sopstevne firme znači brža elektronska uprava ?

Mi već sada baštinimo neke benefite postojeće elektronske uprave kao što je komunikacija sa poreskom upravom ili APR. Očekujemo brzi nestanak pečata koji se drži samo zahvaljujući starim navikama. Kada se do kraja implementira elektronski potpis, naša komunikacija sa dobavljačima – računi, odobrenja , arhiva –  će dramatično ubrzati poslovne procese, učiniti ih ažurnijim i jeftinijim. Za nas će elektronska uprava biti prava blagodet. Kao primer mogu samo da navedem da trenutno koristimo obezbeđenu zgradu od 800 kvdrtanih metara za čuvanje arhivske građe, a to će uskoro biti potpuno nepotrebno.

Kakvi su najnoviji podaci Regulatornog indeksa Srbije, kako teče proces donošenja i primene zakona, koliko su informacije od javnog značaja dostupne ?

Regulatorni indeks Srbije kuca u skladu sa evropskim satom. Propisi se donose, usavršavaju, ali pošto se iza svakog propisa nalaze neki finansijski interesi, problema uvek ima. Ako tome pridodamo dosta velik uticaj neznanja i neorganizovanosti, onda napredujemo relativno zadovoljavajućim tempom. Ipak treba biti svestan da nije stvar samo u donošenju harmonizovanih propisa sa zakonodavstvom EU, već oni moraju biti usaglašeni i sa našim realnim mogućnostima. Jedan od zakona koji sa nestrpljenjem očekujemo i koji je prošao sve procedure jeste zakon o bankrotu, ali on se ipak ne pojavljuje. Kada pitamo o čemu se radi, odgovor je da je sve spremno i da je pitanje dana kada će zakon biti donesen,ali njega nema pa nema.

Dokle se stiglo sa devetom Sivom knjigom i šta je njen sadržaj, koliko toga je sprovedeno u delo?

Siva knjiga je postala koristan podsetnik šta smo planirali, a šta smo napravili. Definisila smo veliki broj problematičnih situacija i koliko znam niko nije preterano zadovoljan dosadašnjim učinkom, ni mi, ali niti kolege iz parlamenta. Ostvareni učinak je negde oko 35 odsto  i smatram da smo učinili ono što je bilo moguće u datim okolnostima. Verujem da je sama činjenica da imamo popisana pitanja za koje smo se svi složili da je potrebno da ih rešimo, snažan pritisak na sve aktere da se problemi rešavaju.

Šta traže privrednici kao uslov za poslovanje, a šta zameraju privrednom ambijentu ?

Privrednici su generalno svesni komplikovanosti našeg položaja koji je nastao dugim nizom godina koje nisu iskorišćene na pravi način. Niko ne očekuje neke dramatične promene preko noći, ali očekujemo da se naprave prvi koraci i da se više ne vraćama unazad. Pitanje opterećivanja cene rada ili parafiskalni nameti su nezaobilazne teme o kojima su svi saglasni, ali koja teško kreću sa mrtve tačke. Nama nije problem da plaćamo porez, ali hajde da ne dozvolimo da se svaki dan javlja neki novi neporeski namet sa opravdanjem da je tako u Evropi. Mi smo svesni da se ne mogu skidati nameti dok se ne smanje troškovi, odnosno dok se ne racionalizuje javni sektor. Znamo i da to nije tako lak posao, ali hajde da krenemo, da pošaljemo poruku potencijalnim preduzetnicima da se isplati uzeti sudbinu u svoje ruke.

Koliko nas se tiče kriza u povezanim firmama Agrokora, kako privrednici posmatraju tu situaciju?

Ta nas kriza svakako dotiče i tek će nas doticati . Veliki broj dobavljača deli sudbinu Agrokora u Srbiji, a odluke o eventualnim rešenjima se ipak donose u Zagrebu. Vidimo pravi mali rat između banaka koje žele da obezbede svoje kredite i privremene uprave koja pokušava da minimalizuje posledice po hrvatsku ekonomiju, a mi smo samo posmatrači. Dobra vest je što smo mi u ogranku koji je funkcionalno vezan za slovenački deo, a oni su veoma zainteresovani da svoj deo sistema održe u kakvom takvom životu dok ne nađu nekog kupca. Bojim se da sa svakim propuštenim danom rešavanja vlasničkih odnosa dobijamo sve neizvesniju situaciju. Naš je interes da se Agrokorove firme u Srbiji što pre prodaju jer se generalno radi o dobrim firmama čiji je glavni problem dubioza u zagrebačkoj centrali. Uz brzu promenu vlasnika one imaju budućnost.

Kakva je situacija u oblasti trgovine u Srbiji, gde Gomex konstantno razvija svoje poslovanje od 1997. godine ? Da li će Lidl nešto promeniti među srpskim trgovinama kada sledeće godine počne da radi ?

Trgovina u Srbiji ide nekim normalnim tokom. Tržište se sve više konsoliduje u smislu da počinju preovladavati moderni formati na uštrb takozvane tradicionalne trgovine. To ima svoje dobre i loše strane, a dosta će zavisiti od načina kako će država regulisati ovu oblast koz novi Zakon o trgovini. Dobro je što je trgovina praktično u potpunosti privatizovana i više nema bojazni da će poreski obaveznici plaćati tuđe greške. Neke firme rastu, neke propadaju i to je normalno na otvorenom tržištu. Bitno je da se ni u jednom trenutku ne dozvoli formiranje bilo kakvog monopola ili oligopola i to vidim kao potencijalno najveću opasnost za građane. Gomex je u sferi stabilnog kontinuiranog poslovanja. Nedavno smo dobili najviši finansijski sertifikat (AAA) kao izuzetno kreditno sposobna firma pa nam to otvara mogućnost jeftinog zaduživanja, a to znači da naš dalji napredak najviše zavisi od nas samih i naše kreativnosti. Lidl je naša realnost i dobra vest za deo građana koji vole ovakav način trgovine. Hard diskonti su sastavni deo svakog razvijenog tržišta i to je dobra vest za sve. Prilično sam siguran da će deo građana biti razočaran jer se stvorilo nerealno očekivanje da će roba biti dramatično jeftinija, ali neki će biti zadovoljni, a nama ostaje da se potrudimo da budemo što bolji. Ubeđen sam da mi ipak bolje razumemo lokalno stanovništvo od nekoga čija glava je hiljadama kilometara daleko.

Pripremila – Miroslava Pudar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.