Meteorologija, vremenska prognoza i lov na oluje

Svetski dan meteorologije, 23. mart – datum kada je osnovana Svetska meteorološka organizacija, ove godine slavi se pod sloganom „Weather-ready, climate-smart“ ili kako kaže naš sagovornik, „za vreme spremni, za klimu pametni“.

„U cilju olakšavanja priprema za ekstremno vreme, klimu i veće hidrološke oscilacije Svetska meteorološka organizacija je objavila listu sistema rane najave, kao važnu praktičnu alatku za povećanje otpornosti.“ objašnjava Jovan Čabrilo, sagovornik sa kojim smo razgovarali o portalu „VojvodinaMeteo“ čiji je glavni urednik.

Portal „VojvodinaMeteo“ čine pored Jovana Čabrila, Matija Uglješin i Stefan Marjanov, a bavi se, kako možete pretpostaviti, meteorologijom. Osnovan je krajem 2017. godine, iako je pre toga postojao u vidu Facebook stranice. Glavne osobine ovog meteorološkog portala jesu praćenje prognoze u Vojvodini i lov na oluje. Glavni urednik „VojvodinaMeteo“ portala govori kako je on ušao u svet vremenske prognoze i oluja.

„Bavim se meteorologijom više od deset godina. Još tokom osnovne škole redovno sam pratio vremensku prognozu na televiziji i čitao u novinama. Svidele su mi se tadašnje prezentacije vremenske prognoze, kretanja hladnih i toplih vazdušnih masa i oblaka na kartama. Vrlo brzo sam shvatio da će to biti moj hobi, a možda i buduće zanimanje. Danas je istina upravo na sredini. Iza mene je mnoštvo pročitanih knjiga, kada bi neko video policu sa knjigama iz meteorologije – pomislio bi da sam studirao meteorologiju.“ Jovan je prethodno bio urednik jednog stručnog meteorološko portala koji je bio više okrenut meteorolozima i meteo-amaterima, odnosno ljudima iz struke, ali se odlučio da želi meteorologiju da približi i širem spektru ljudi. „Iako je na tom portalu bilo vrlo sličnih informacija kao sada na VojvodinaMeteo, tadašnji stručni naziv portala nije privlačio pažnju šireg auditorijuma. Tokom leta 2016. godine u inbox tadašnje Facebook stranice javio mi se fotograf Matija Uglješin i kada smo uvideli da imamo slična interesovanja, krenuli smo još te godine u naš prvi neformalni lov na oluje. Naknadno se našem timu pridružio i Stefan Marjanov, koji je zadužen za pomoć u tehničkom delu, razvoju softvera i projekata.“ Glavni urednik bavi se i informacionim tehnologijama, što je kako kaže, veoma povezano sa meteorologijom danas. Na koji način se ove oblasti prepliću? „Kada je reč o Informacionim tehnologijama, posle meteorologije upravo ova oblast me najviše zanima. Volim Informacione tehnologije uopšteno, a naročito programiranje i savremeni menadžment IT-a. Bitno je istaći da su meteorologija i informacione tehnologije međusobno zavisne nauke, i jedna bez druge danas ne idu. Naime, postoje neka verovanja da su davno računari nastali upravo zbog potrebe računanja prognoze vremena, dok danas razvoj tehnologije i računara diktira uspeh aktuelnog praćenja i prognoze vremena. Savremena meteorologija zasniva se na numeričkim modelima, koji u stvari predstavljaju softver, a numerički modeli zahtevaju izuzetno snažne računarske resurse (hardver).“ Dakle, potrebna je i tehnologija i stručnost za kvalitetan rad sa vremenskom  prognozom i izučavanjem vremenskih prilika. Kako kaže urednik „VojvodinaMeteo“ portala, oni svoj rad zasnivaju na najsavremenijim metodama, aktuelne podatke prate uglavnom na stranicama RHMZ-a , a imaju i svoje meteo-reportere koji im javljaju vreme i šalju fotografije. „ Naši pratioci su naša jedina motivacija pored ljubavi prema meteorologiji i prirodi. Uskoro planiramo i pokretanje sopstvene mreže automatskih meteoroloških stanica, već do leta, a u čijem bi razvoju u budućnosti sudelovali i naši pratioci, a nadamo se i lokalne samouprave i poljoprivrednici – svi oni kojima su meteorološke informacije jako bitne. Već radimo na platformi. Kada je reč o prognozi vremena, tu smo već postigli mnogo, imamo sopstveni WRF-ARW numerički model visoke rezolucije. Model prikuplja bočne podatke iz globalnih numeričkih modela za prognozu vremena. Ti podaci su iz međunarodne razmene, a potom se vrši proračun odnosno simulacija stanja atmosfere za narednih 96 časova. Model se pokreće dva puta dnevno, tako da su nam dnevno dostupna dva proračuna. Tada nastupamo mi na scenu, tumačenjem produkata numeričkog modela sastavlja se prognoza vremena za naredni period.“

A po čemu se „VojvodinaMeteo“ razlikuje od drugih servisa za vremensku prognozu? „Pre svega, VojvodinaMeteo nije samo servis za praćenje prognoze, a pored toga naša priča je lokalna – pretežno se bavimo Vojvodinom. Naši glavni aduti upravo jesu aktivno praćenje meteorološke situacije svakodnevno, u šta spada i naša možda najzanimljivija aktivnost za širi krug ljudi – lov na oluje. To se svima dopada i naišlo je na veliko interesovanje šire zajednice, što nam je za kratko vreme donelo veliku popularnost. Obzirom da se gotovo isključivo bavimo područjem Vojvodine, uz tu i tamo koji izveštaj iz ostatka Srbije i Sveta, jasno je da su naše prognoze za Vojvodinu najpreciznije, jer temeljno i detaljno pristupamo izradi prognoze za pokrajinu.“ Nevreme, kamere i želja za izazovom – lov na oluje. Šta je to zapravo ,,vijati“ oluje, fotografisati ih i šta ekipa ima u planu sa takvim avanturističkim poduhvatima? „Iako je podatak možda za nevericu, ove godine smo već imali jedan lov na oluje, 12. marta. Dosta dobro smo ga predvideli i odradili, tako da se na našim stranicama može pronaći zanimljiv materijal. Ukratko, najpre je bitno dobro proceniti gde bi tačno oluja mogla da se očekuje tokom naredna dva dana. Tada slede naše planiranje i priprema. Kada se ovaj „dosadan“ deo završi, tada stupa na scenu adrenalin. Za Matiju i mene lov na oluje predstavlja neopisiv osećaj. Oduševljeni smo činjenicom šta sve priroda može da nam priredi. Volimo da posmatramo formaciju oblaka i munje, ali eventualnu štetu naravno – ne. Iako nam je želja, moramo priznati, da ugledamo uživo trombu ili pak tornado. Za ovu godinu pripremamo mnogo toga zanimljivog, očekujemo da ni jednu jaču oluju nećemo propustiti, a sve će to biti na kraju propraćeni kvalitetnim foto i video materijalom, kao i celokupnom meteorološkom analizom tog dana – kako, kada i zašto?“

Kako kaže glavni urednik, ovakvim pustolovinama rade i na promociji turizma, a prilikom fotografisanja oluja, uhvate u kadar i kulturna dobra. „Naš lov na oluje prati se uveliko izvan granica Vojvodine i Srbije, a u nekoj budućnosti nije isključeno ni da organizujemo grupe koje će sa nama ići u lov. Dosta toga je u planu. Promocija turizma je još uvek više ideja. Obzirom da Matija pravi vrlo kvalitetne fotografije, i da posedujemo dosta kvalitetnu opremu, planiramo da fotografišemo neke prirodne lokalitete i skrivene dragulje Vojvodine u narednim mesecima i godinama. Takođe ćemo promovisati i smeštajne kapacitete, salaše…“ Pored značaja turizma, uviđaju i značajnu ulogu meteorologije u okviru razumevanja klimatskih promena. „Dolaskom klimatskih promena i sve većih vremenskih ekstrema i na našem području, sigurno je da vremenska prognoza i praćenje vremena sve više dobijaju na značaju. Često se ljudi sete značaja meteorologije baš kada se dešavaju vremenski ekstremi, bilo da je reč o jakom zahlađenju sa snegom i snežnim smetovima koji su česti kod nas zimi, ili sve jačim letnjim olujama na našem području. Tada obično bude kasno. Zato ćemo mi raditi na razvijanju svesti o značaju meteorologije u narednom periodu, organizovanjem tribina. Naš zadatak upravo jeste da na vreme upozorimo na potencijalno opasne vremenske pojave. Raduje činjenica da se sve više ljudi interesuje za prognozu kod nas.“

Ljubav prema meteorologiji, briga za životnu sredinu, interesovanje za turizam, sve je tu. Ali ipak sve aktivnosti zahtevaju i finansijsku podršku. O tome kako se snalaze sa mnoštvom ideja koje imaju, Jovan Čabrilo kaže da je situacija trenutno nezahvalna ali da ne odustaju. „Na žalost glavni problem i ograničenje predstavljaju finansije. Mi kao pravi zaljubljenici u meteorologiju i informacione tehnologije smo spremni da mnogo zamišljenih projekata sprovedemo u delo, međutim glavni ograničavajući faktor predstavlja finansijska podrška koja je izostala. Iako postojimo duže od godinu dana i mnogima značimo za svakodnevne aktivnosti – što su i sami priznavali, gde pre svega mislimo na poljoprivrednike, turizmologe i slično – niko se nije setio da nas podrži donacijom ili u vidu sponzorstva. Zbog teške finansijske situacije trenutno jedva krpimo kraj sa krajem, razvoj projekata je vrlo usporen, ali mi ne odustajemo i entuzijazam nas još uvek ne napušta. Verujemo da će se trud i rad isplatiti i da će neko prepoznati naš trud da meteorologija u Vojvodini doživi neki novi nivo i zasija punim sjajem.“ Za Vojvođanske vesti: Ena Entina Gucunski