Neposredno posle otvaranja festivala „Prozefest”, večeras u Kulturnom centru Novog Sada publika je imala priliku da se upozna sa Miljenkom Jergovićem, ovogodišnjim dobitnikom Nagrade „Milovan Vidaković”.
Književni kritičar Dragan Babić rekao je da se književnom delu Miljenka Jergovića može prići sa više strana, a kao jednu od važnih tačaka u Jergovićevom spisateljstvu naveo je činjenicu da je počeo kao pesnik.
– Potom je došla zbirka „Sarajevski malboro”, zbirka o ljudima i gradu u kojoj se Jergović prvi put pokazao kao prozni pisac i time je zacrtao koordinate svojih narednih knjiga kao što su zbirka „Mama Leone”, roman „Otac” i knjiga „Rod”. U tom delu se pokazao kao potpuniji pisac koji piše istoriju svoje zemlje, države i sebe kao pojedinca – rekao je, između ostalog, Babić.
Sa laureatom, koji će posle Nagrade „Milovan Vidaković” u oktobru primiti priznanje nemačkog Kulturnog foruma „Istočna Evropa” za celokupno prozno stvaralaštvo, razgovarali su učenici novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” Pavle, Luka i Danijela.
Na pitanje gimnazijalaca kako se oseća kao laureat, Jergović se našalio rekavši da se oseća „malo postarije”, a zatim dodao da su književne nagrade za pisce veoma važne i kada ih dobija i kada ih ne dobija, jer u oba slučaja nose poruku.
S obzirom na činjenicu da Jergović često piše o svom rodnom gradu Sarajevu, novosadske đake zanimalo je kakva je razlika između nekadašnjeg i današnjeg grada na Miljacki.
– Razlika je ogromna. Onog Sarajeva se sećam i moje je, a ovo drugo gledam, i to su definitivno dva različita mesta – odgovorio je književnik.
Upitan o razlikama između uspomena i sećanja, Jergović je kazao da je sećanje celina onoga što jesmo, a uspomena je sentimentalni isečak te celine.
– Ja se celog svog života pokušavam spasti sentimentalnih efekata sećanja i problema sa vlastitom psihologijom. Naime, da bismo mogli živeti i dočekati sutrašnji dan, u svojoj glavi brišemo većinu loših stvari, cenzurišemo, sećamo se radikalno ulepšanih događaja i uvek imamo žal za „dobrim starim vremenima” – objasnio je Jergović na kraju ovog prijatnog susreta sa gimnazijalcima.
Miljenko Jergović rođen je 28. maja 1966. u Sarajevu. Iz koševskog je porodilišta donet u zgradu gospođe Hajm-Peserle, na peti sprat, stan Rejc. Tri godine kasnije, seli se na Sepetarevac, u kuću Trklji. Poslednjih dvadeset i pet godina, koliko ne živi u rodnom gradu, uložio je u stvaranje fikcionalnog Sarajeva, Mejtaša i Sepetarevca, koji sa istoimenim stvarnim toponimima mogu, ali i ne moraju, imati veze.
Autor je četrdesetak knjiga proze, romana, eseja i pesama, te knjiga epistolarne proze (sa Semezdinom Mehmedinovićem i sa Svetislavom Basarom). Romani i knjige priča prevođeni su mu na dvadesetak jezika i tako objavljeni u više od sto različitih izdanja.
