Поред уживања у музици Петог међународног фестивала средњовековне и ренесансне музике МЕДИМУС одржаног за викенд, 3. и 4. октобра 2020, ходочасници из Новог Сада, Београда, Крагујевца и Горњег Милановца, које је испред Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена водила Бојана Манигода из Новог Сада a рођењем Танасковић из Призрена, посетили су Студеницу која се с правом зове „мајка свих цркава”, Ђурђеве Ступове и Петрову цркву у Расу који су под заштитом УНЕСКА. Срдачан пријем уследио је код оца Фотија у новом манастиру Девина вода на путу ка Зубином Потоку. Отац Фотије је радо одговорио на многа питања посетилаца.Први конак, вечера и јутарња литургија били су у манастиру Бањска код Звечана, задужбини Краља Милутина коју је он наменио за своје гробно место. По речима игумана Бањске оца Данила који нам је након литургије причао о манастиру и краљу Милутину – краљ је са 40 задужбина највећи градитељ и донатор српских цркава и манастира међу Немањићима а Бањска је четврта царска лавра по важности.Посетиоци су дегустирали светло и тамно манастирско пиво, које је најстарије српско пиво које се пило још у средњем веку а чија је производња обновљена 2017. године. Посећен је и новоотворени угоститељски објекат Рајска бања у подножју брда, испод манастира.Из Бањске група креће ка крајњем одредишту, царском граду Призрену. Након ручка у Призрену, у једном од дивних ресторана поред Призренске Бистрице где су нас дочекали љубазни домаћини, група је обишла Саборну цркву Светог Ђорђа и Цркву Светог Спаса са које се пружа фасцинантан поглед на читав град и Метохију. Затим и Богородицу Љевишку, драгуљ српског средњовековног градитељства, која је такође на Унесковој листи светске културне баштине, у којој се налази једна од наших најлепших фрески – Богородица Елеуса са Христом Хранитељем. Ту је група била вербално нападнута од стране младих албанских екстремиста, али је благовременом реакцијом полиције све прошло без већих проблема. Неколико млађих чланова групе, обишло је призренску тврђаву Цара Душана, која се заштитнички уздиже на брду изнад града.Група се затим упутила ка Манастиру Светих Архангела код Призрена, царској лаври, где је у вечерњим сатима одржан Пети фестивал средњовековне музике МЕДИМУС, чији је домаћин био игуман Архангела отац Михаило.Након вечере, спавања и јутарње литургије у Светим Архангелима, трећег дана у повратку је посећена Виница породице Петровић у Великој Хочи где је послужен домаћински доручак. Посећена је и хочанска Црква Св. Стефана.Потом је уследио увек величанствен „сусрет” са Високим Дечанима одакле многи излазе веома потресени лепотом и значајем ове светиње. На крају је посећена Пећка патријаршија у којој су мошти или делови моштију многих српских архиепископа, међу којима су Св. Данило I који се спасао Хиландар од крсташа, Св. Арсеније (Сремац) који је крунисао краља Уроша I, Св. Јефрем који је крунисао цара Лазара и многи други. У „Пећаршији” је и најстарије дрво шам-дуда које је зелено и рађа након 750 година. Верује се да га је из покрајине Шам у Сирији донео синовац Светог Саве и да је Арсеније Чарнојевић под њим сазвао сабор и донео одлуку да се крене у сеобу. Сматра се најстаријим у Европи. Ипак, најпознатија знаменитост Патријаршије је икона Богородице – пећке Краснице која је једна од шест чудотворних код нас. И Пећка патријаршија је на Унесковој листи.Са жељом да се кроз мирисе и укусе Метохије продуже успомене и код своје куће, није изостала ни куповина метохијског вина, шарског и дечанског сира, као и суџука. Придодајмо томе и компакт-дискове призренских богослова са песмама из Старе Србије, те изузетно јаке утиске од свега виђеног и доживљеног. Многи кажу да се одавде не враћаш исти какав си отишао. Ово путовање је успомена за цео живот, али ће их свакако бити још захваљујући организатору путовања и фестивала – Друштву пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена, чије се активности могу пратити на друштвеним мрежама.Текст и фото: В. Раонић;
Први конак, вечера и јутарња литургија били су у манастиру Бањска код Звечана, задужбини Краља Милутина коју је он наменио за своје гробно место. По речима игумана Бањске оца Данила који нам је након литургије причао о манастиру и краљу Милутину – краљ је са 40 задужбина највећи градитељ и донатор српских цркава и манастира међу Немањићима а Бањска је четврта царска лавра по важности.
Посетиоци су дегустирали светло и тамно манастирско пиво, које је најстарије српско пиво које се пило још у средњем веку а чија је производња обновљена 2017. године. Посећен је и новоотворени угоститељски објекат Рајска бања у подножју брда, испод манастира.
Из Бањске група креће ка крајњем одредишту, царском граду Призрену. Након ручка у Призрену, у једном од дивних ресторана поред Призренске Бистрице где су нас дочекали љубазни домаћини, група је обишла Саборну цркву Светог Ђорђа и Цркву Светог Спаса са које се пружа фасцинантан поглед на читав град и Метохију. Затим и Богородицу Љевишку, драгуљ српског средњовековног градитељства, која је такође на Унесковој листи светске културне баштине, у којој се налази једна од наших најлепших фрески – Богородица Елеуса са Христом Хранитељем. Ту је група била вербално нападнута од стране младих албанских екстремиста, али је благовременом реакцијом полиције све прошло без већих проблема. Неколико млађих чланова групе, обишло је призренску тврђаву Цара Душана, која се заштитнички уздиже на брду изнад града.
Група се затим упутила ка Манастиру Светих Архангела код Призрена, царској лаври, где је у вечерњим сатима одржан Пети фестивал средњовековне музике МЕДИМУС, чији је домаћин био игуман Архангела отац Михаило.
Након вечере, спавања и јутарње литургије у Светим Архангелима, трећег дана у повратку је посећена Виница породице Петровић у Великој Хочи где је послужен домаћински доручак. Посећена је и хочанска Црква Св. Стефана.
Потом је уследио увек величанствен „сусрет” са Високим Дечанима одакле многи излазе веома потресени лепотом и значајем ове светиње. На крају је посећена Пећка патријаршија у којој су мошти или делови моштију многих српских архиепископа, међу којима су Св. Данило I који се спасао Хиландар од крсташа, Св. Арсеније (Сремац) који је крунисао краља Уроша I, Св. Јефрем који је крунисао цара Лазара и многи други. У „Пећаршији” је и најстарије дрво шам-дуда које је зелено и рађа након 750 година. Верује се да га је из покрајине Шам у Сирији донео синовац Светог Саве и да је Арсеније Чарнојевић под њим сазвао сабор и донео одлуку да се крене у сеобу. Сматра се најстаријим у Европи. Ипак, најпознатија знаменитост Патријаршије је икона Богородице – пећке Краснице која је једна од шест чудотворних код нас. И Пећка патријаршија је на Унесковој листи.
Са жељом да се кроз мирисе и укусе Метохије продуже успомене и код своје куће, није изостала ни куповина метохијског вина, шарског и дечанског сира, као и суџука. Придодајмо томе и компакт-дискове призренских богослова са песмама из Старе Србије, те изузетно јаке утиске од свега виђеног и доживљеног. Многи кажу да се одавде не враћаш исти какав си отишао. Ово путовање је успомена за цео живот, али ће их свакако бити још захваљујући организатору путовања и фестивала – Друштву пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена, чије се активности могу пратити на друштвеним мрежама.
Текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.