Награда „Милош Н. Ђурић“ издању Културног центра Новог Сада

Иван Антић је добитник Награде „Милош Н. Ђурић“ за превод поетске збирке „Доле доле“ словеначког аутора Данета Зајца, коју је објавио Културни центар Новог Сада.

Награду додељује Удружење књижевних преводилаца Србије, а жири је радио у саставу: Оља Петронић, председница, Зорислав Паунковић, Ђорђе Томић, Сања Карановић и Неда Николић Бобић и одлуку је донео једногласно.

Целу вест можете прочитати на линку.

О књизи:

Доле доле је књига поезије сувих и од дуге ћутње слепљених усана, поезија која трпи притисак планине и тежину брисања човека и његовог трага из предела којим се креће, поезија „одсањаног сневача“ који се сусреће са собом из времена прошлог и са сенима ближњих у слућеном крају певања. (…) Један од два контрапункта силазној каденци књиге су птице. Птичји лет може, свакако, бити и лет надоле, али он није исто што и пад будући да садржи моменат воље. Птица се вољно препушта спусту низ невидљиве ваздушне падине. Горски предели представљају други контрапункт, горд и отуђен у немости контемплације. Међутим, ни трага од Еволине дивинизације, која подразумева псеудоплатонистичко занемаривање много чега, што на крају дугачког ланца узрока и последица може водити до идеолошке заслепљености, чему се Зајц целог живота супротстављао. Он пише књигу о планини и човековој немоћи спрам ње. Стога наслов књиге не призива у свест пут нагоре и освајање врха. Овде пут нагоре и пут надоле, супротно Хераклитовом мишљењу, нису исти пут. Зајц моралној огрубелости коју подразумева мисаона екстраполација успињања претпоставља метафизичку медитацију о паду. Удвојеност речи доле, која се налази на још неколико места у књизи, указује на опасну семантичку клискост. Прво доле је изнад другог. Пад је између. А пад се наставља након другог доле. Тако је дата секвенца, loop пада, језив метафизички gif. (Иван Антић)