Prema nekim grubim procenama, samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, dakle oko 150 smatra se gorućim nedostatkom. Ozbiljnije gazde spremne su i da odreše kesu, solidno plate pastire, ali i pored toga, tog profila radnika jednostavno nema. Po svoj prilici, jednima je tako nešto ispod časti, drugi nisu dovoljno stručni ili ne žele da preuzmu odgovornost, treći bi radije radili neke druge poslove, iako su manje plaćeni. Tek, stočari su na mukama.“Čuvanje stoke specifično je zanimanje, nije vezano za satnicu, tu nema radnog vremena. Tačnije ima, a traje 24 sata”, kaže stočar iz Sanada, Miloš Obućina. Većina ljudi koji čuvaju stoku nemaju porodicu jer drugačije teško da bi mogli da ispune sve obaveze. “Teško ih je naći, a kada se nađu i dogovorimo se, često se ne zadržavaju dugo. Nije to tek tako, za taj posao treba i znanja i iskustva. Duže se zadržavaju oni koji su nemaju velikog izbora u životu”, objašnjava ovaj stočar.Prema rečima našeg sagovornika, na severu Banata čobani se plaćaju nešto manje od 200 evra (oko 20.000 dinara), ali tu nisu uračunati hrana, piće i smeštaj, koji su obavezni deo dogovora.Ovaj problem nije od juče. Naprotiv, traje decenijama, samo što je poslednjih godina kulminirao. Stočari rumunske nacionalnosti iz južnog Banata ranije su angažovali čobane iz Moldavije, kada je u toj bivšoj sovjetskoj republici vladalo veliko siromaštvo i nesigurnost. U međuvremenu je i Rumunija ušla u Evropsku uniju, odliv stanovništva je velik pa i tu postoji manjak radne snage. Zbog toga čuvari stoke iz Moldavije završavaju u Rumuniji, koja im je bliža i prijemčljivija, s obzirom da veći deo Moldavaca govori rumunskim jezikom.Predlozi za rešenje pitanja malobrojnosti čobanaNeki stočari smatraju da bi se deo problema sa nedostatkom čobana rešio jasnim definisanjem prava na korišćenje pašnjaka, u smislu ko ima vlasništvo nad njim, na koji način, koja su mu prava i obaveze, a da zakup pašnjaka bude višedecenijski. Ako su u pitanju manje pašnjačke površine, treba ih ograditi električnom ogradom (kao što je to slučaj u razvijenijim zemljama) pa u tom slučaju nema potrebe da neko čuva stoku.“Moj predlog je da se u srednje poljoprivredne škole uvedu trogodišnji smerovi, poput čuvara stoke i muzača jer to su deficitarna zanimanja u domaćem stočarstvu”, kaže agrarni novinar, Čedomir Keco. Na taj način bi se deo problema bar donekle rešio jer bi iz takvih odeljenja izlazili oni koji žele da rade takav posao, obučeni su za njega i jasno im je da mogu da biraju gde će i kod koga raditi. Takođe, i država mora bolje da uredi ovu oblast. “U Srbiji i dalje ne postoji Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu, kao ekonomskoj kategoriji, ono nije jasno definisano pa ne znamo ko na gazdinstvu može da boravi i pod kojim uslovima”, zaključuje Keco.Izvor: Agroklub
