НЕВИДЉИВ, АЛ’ ЗАМАЛО

На данашњи дан, пре 19 година чудо америчке авијације, у народу познат као Невидљиви, окусио је квалитетну војвођанску њиву атара села Буђановци. Ово је подсећање на тај тренутак. Има пуно индиција да је Слободан Милошевић омогућио Кини да се дочепа делова обореног америчког авиона Ф-117, после чега су кинески стручњаци обрнутим инжењерингом развили властиту стелт технологију. Заузврат, Кина је Србији дала пет милијарди долара за обнову земље Годину или две раније него што се предвиђало, НР Кина уврстила је у пуни борбени арсенал својих оружаних снага невидљиви борбени авион Ј-20. Кинеска агенција Xинхуа наводи да кинеска војска још увек ради на тренинзима пилота, но то је више мање то, Кина има у својим редовима борбени авион са стелт технологијом пете генерације. Оно по чему је кинески Ј-20 посебан јесте то да је у историју ушао по низу у најмању руку индиција да је НР Кина до стелт технологије дошла током НАТО-овог бомбардовања Србије, тада још под режимом Слободана Милошевића, када је противваздушна одбрана СРЈ срушила амерички невидљиви авион Ф-117. Рушење тог авиона била је тог дана (27. марта) апсолутно сензационална вeст. Пентагон и данас сматра да је до рушења Ф-117 дошло „комбинацијом лукавих тактика, нешто среће и совјетског противваздушног система СА-3“. Наредне године Кина је објавила да је развила прототип свог невидљивог авиона! Кључни тренутак за сумњу да се догађало нешто посебно било је НАТО-во бомбардовање Амбасаде НР Кине у Београду. Гардиан је већ у јесен 1999. објавио чланак који су потписала три његова реномирана новинара, у коме је изричито устврдио: „НАТО је Кинезе бомбардовао намерно.“ Тамо је стајало да се НАТО на то одлучио након што су три његове базе утврдиле на темељу праћења радио сигнала да је кинеска амбасада војсци тадашње СР Југославије служила као место преко кога се одвијала главна комуникацијска активност војске и државног врха. Према Пентагону, то је утврђено из база у Напуљу, Македонији и Бриселу. До тога је дошло, тврдили су, након што су амерички авиони бомбардовали Милошевићеву резиденцију у Београду и пропратну инфраструктуру. Сва комуникација утихнула је на 24 сата, да би се одједном опет појавила. Овај пут из кинеске амбасаде. Одлука НАТО-а да удари по амбасади Кине није била лака и протекле су две недеље. А кад се већ догодило, кинески предсједник Јианг Земин је полудео од гњева. Већ тада навелико се, чак и у новинарским круговима, причало да су људи из кинеске амбасаде, у рекордном року након рушења Ф-117, прикупили крхотине тог авиона, да би убрзо потом претрпели директан НАТО-ов удар. Тада се наводило и то да су Кинези, који су иначе традиционално крајње конзервативни да би се мешали у било који рат по свету, Милошевићу одлучили директно помоћи искључиво зато што им је овај омогућио да се дочепају највећег дела срушеног Ф-117. Помогли су Милошевићу и финансијски, јавна је тајна да је, после рата, Кина дала пет милијарди долара за обнову порушене Србије. Захваљујући тим парама, у несхватљиво кратком року, обновљени су порушени мостови, зграде, трафо-станице и друга инфра-структура. Директор Музеја ваздухопловства у Београду Зоран Миличевић објаснио је, боље рећи није објаснио, зашто његов музеј од срушеног Ф-117 има само куполу, седиште којим се пилот катапултирао, пилотову кацигу и радио. Необично с обзиром на то да је била реч о најспектакуларнијем војном успеху тадашње Југославије, плус још и СФР Југославије, све тамо од Другог светског рата. „Не знам шта се догодило с остатком авиона“, казао је Миличевић Њујорк Посту 2011. Војни саветник Зоран Кусовац, тада из Рима, рекао је ово: „Уништени Ф-117 био је апсолутно на врху листе жеља Руса и Кинеза.“ Требало је помирити једно с другим. А ту је била и та ситница да су 2010. и Руси лансирали свој прототип Сухој Т-50. Надаље, кинески научници већ дуже време до тада били су познати као врло вешти у обрнутом инжењерингу, Запад им је често пребацивао врло агресивну индустријску шпијунажу и за слагање целе приче недостајало је још само… Иначе, мотор срушеног Ф-117, као и још неке делове, однели су Руси, тачније руски премијер Јевгениј Примаков који се, неколико дана после пада америчког авиона, изненада обрео у Београду. То су затвором платили, после пада Милошевића, највиши функционери ДБ Србије, Раде Марковић и Бранко Ђурић, пошто је амерички државни секретар Колин Пауел долетио у Београд и од врха нове власти изричито затражио њихово хапшење.

Ostavite odgovor