Њена тајна

Носила је она са собом једну велику тајну коју није ни сама могла да вербализује. Знала је само да постоји негде дубоко сакривена и толико добро заштићена као тајна постојања неке велике силе у универзуму, недовољно истражене да би била обелодањена. Једина разлика је била та што је ово очигледно била мистерија једног само њеног света. Толико га је оградила и изоловала да ни она више није знала шифру која отвара врата.

И живела је тако дуго у свом незнању.

Онда је почела редом да куца по свим вратима својих закржљалости и ума и емоција. Није била нарочито успешна на почетку своје храбрости. Све што је било наспрам њеног тадашњег стања храбро и постојано, пружило јој је по једну слагалицу више, по један део, по један одговор.

Више не може да замисли од колико делова се састоји та слагалица. Стално има утисак као да фали нешто важно, као да је само средиште слагалице празно. Све зидове је сазидала и у њих убацила шаренило, али је средишњи део без боје. Те њене слагалице се понашају као лавиринт, додуше, чудан, некако контра направљен, као сеф за који добијеш шифру да уђеш, али шифру за излазак мораш сам да откријеш.

Колико је понекад и њој све ово нејасно?

Узда се у један пут, па у други, па у једну смерницу, па у другу, па у путоказ, па ко зна у шта све још у нади да ће јој помоћи да oткрије шифру оних једних врата која кроз која је толико желела да прође. Не зна шта је тамо чека, али жели жарко. Нешто је вуче, а јако је као морска струја, као гравитација. Само јој је то битно. Осећа да има неку своју прилику иза тих врата. Осећа да ће тамо упознати себе онако у потпуности.

Никада себе целу и комплетну није упознала. Можда то и јесте њена највећа тајна, та тајна коју ни сама не уме да докучи.

Само је једну загонетку успела да одгонетне када је после много времена отворила једна своја врата, а тo је која је шифра за улазак у простор њеног срца. Није никад о томе размишљала док је он кроз шалу није питао за њену шифру. Лице му је тада прекривао предиван осмех. То је била шифра. Осмех је кључ.

За Војвођанске вести Анђелија Петревски, професор српског језика и књижевности

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.