О МАГАРЕЋЕМ МЛИНУ ГОВОРИЛИ ПРЕДСТАВНИЦИ АРХЕОЛОШКОГ ТИМА И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

У великој сали СО Апатин синоћ је одржана конференција за медије на којој су о археолошком налазишту „Магарећи млин“ говорили директор Градског музеја Сомбор Давид Фирањ, чланови археолошког тима Анђелка Путица, Кристина Пенезић и Викторија Узелац, док је о значају налазишта испред локалне самоуправе Апатина говорила дипломирани етнолог и антрополог Ивана Срдић. Давид Фирањ се захвалио на почетку конференције Министарству за културу и информисање Републике Србије на финансирању пројекта „Последњи ловци и први земљорадници Бачке: археолошко истраживање локалитета Марагећи млин“, као и општини Апатин на подршци да се пројекат до краја реализује. Ивана Срдић је истакла да локалитет „Магарећи млин“ представља изузетан споменик археолошког културног добра који поред остатака из средњег века, античког периода, касног и средњег бронзаног доба, раног неолита, садржи и једини антрополошки налаз из периода мезолита на територији Републике Србије, а да је пронађен ван Ђердапске клисуре. „Ми смо поносни што сте увидели да Општина Апатин и локалитет „Магарећи млин“ поседују потенцијал за археолошка истраживања, која пре свега изучавају материјалне остатке, односно уочљиве трагове људске делатности у одређеном времену и простору. За нашу општину овај пројекат и сам локалитет „Магарећи млин“ је од веома великог значаја, првенствено јер ту долазимо до једне битне поруке, а то је – Прошлост је важна. Ми заиста сматрамо да ово истраживање, а и сва прошла и надам се будућа истраживања на територији Општине Апатин, имају посебан значај у проучавању и очувању људске прошлости и културе на овим просторима. Културни центар Апатин у сарадњи са Општином Апатин у будућности ће сигурно наставити подржавати“, рекла је дипл. етнолог и антрополог Ивана Срдић. Уз помоћ радиокарбонског датовања, утврђено је да је неолитско насеље на Магарећем млину било у употреби између 6200. и 5700. г. п.н.е. што га чини једним од најранијих на територији Војводине. Поред нових значајних података о трајању неолитског насеља на Магарећем млину, економији и исхрани, добијени су и први докази о људском присуству током мезолита. Људска темена кост датована у распон 7595–7538 калибрираних г. п.н.е., што је чини првим и за сада јединим антрополошким налазом из периода мезолита ван Ђердапа на целој територији Србије, сазнали смо поред осталог од чланова археолошког тима, као и да је сам назив локалитет добио по магарцима који су се користили у прошлости на млиновима који су се ту налазили. Извор: Општина Апатин