ОБНАВЉА СЕ САВИН КУВЕЖДИН

ОБНАВЉА СЕ САВИН КУВЕЖДИН

Манастир Кувеждин је ушушкан на Фрушкој Светој гори, у сремској епархији, повише села Дивош. Табла показује место скретања ка манастиру, пут се спушта кроз тунелчић од дрвореда. Велике гомиле песка, шљунка, мајстори и багер сведоче да овде има још много посла. Али судећи по старим фотографијама разрушеног манастира, много је већ и урађено.

Кувеждин је много пута страдао, а скоро сасвим разрушен у Другом светском рату и преко 60 година тако стајао. Сви остаци зидина били су обрасли дрвећем и коровом, а у цркви су лежале змије.

Деведесетих година почиње његова обнова. Најпре је ту живео само јеромонах Антоније. Друштво му је правио један пас и гавран који се био настанио у куполи. Помагали су добри људи својом вољом и радом. Сада је ту мушко братство са настојатељем оцем Варнавом, а манастир се у овој долини појављује у свом пуном сјају. Унутрашњост храма је лепе светлоплаве боје, уз трон са леве стране је приметно много икона, највероватније оних које верници доносе на освећење. Пре десетак година, потекла је крвава суза из ока Богородице, управо са иконе коју су верници донели да се освети.

Изван манастирске порте, за столовима под дрвећем сада седе верници који долазе са свих страна, многи са малом децом. Ту је и чесма са свежом водом за путнике намернике. Једна капела је у порти и још једна, гробљанска, на оближњем узвишењу.

Радује што се манастир Кувеждин, који је основао српски војвода и последњи деспот Стефан Штиљановић 1520, поново појављује у својој лепоти, на радост верујућих и поштовалаца култа Светог Саве, коме је манастир посвећен. Уједно је и једини манастир у Србији посвећен првом српском архиепископу. Свака помоћ у новцу или материјалу, и даље је добродошла. Манастир има сајт и на сајту потребне податке за све људе добре воље.

Текст и фото: В. Раонић;