Одржана трибина „Анте Година – терор усташке емиграције пре Другог светског рата“

Tрибина „Анте Година – терор усташке емиграције пре Другог светског рата“ одржана је у петак 31. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.

Карановић је подсетио да је протеклих месеци порасло  интересовање најширих слојева јавности за поједине личности из усташко-емиграционог покрета. Нажалост, рекао је у наставку Карановић, у појединим медијима они су приказани као својеврсни јунаци, додуше негативни, али ипак, без потребног критичког отклона према њиховој историјској улози.

Реч је о Анти Години и његовој супрузи Стани који су били високи функционери усташког покрета, посебно у периоду Другог светског рата, а пре тога и активисти усташког покрета у емиграцији. На просторима НДХ, усташке нацистичко-фашистичке творевине у Другом светском рату, владало је незапамћено колективно лудило које је резултирало страховитим геноцидом над српским, јеврејским, ромским народом и свима који се нису слагали са том идеологијом.

Усташки покрет настао је из крила Хрватске странке права крајем 20-их година. То крило ХСП баштинило је идеологију Анте Старчевића кога данашња Хрватска признаје за оца своје домовине. Почетком 1934. године у околини Скопља радила је права мала фабрика која је прерађивала сирови опијум који је стизао преко тајног прелаза на грчко-југословенској граници. Из Скопља је пречишћени морфијум пребациван даље, ка лукама на Јадрану, у огромним количинама, које су биле баснословне вредности. Набрајајући имена вођа шверцерског клана, споменут је и  Анте Година, непосредни Павелићев сарадник.

За Годину се знало да је рођен 1899. године у Истри, да му је отац био Словенац, а мајка Хрватица, те да је 1912. отишао у Америку где је почео сарадњу са усташама. У Италију је стигао 1931. године и врло брзо постао усташки функционер у логорима.

На саслушању ухапшеног власника фабрике за прераду сировог опијума у Скопљу извучено је његово признање да та огромна количина морфијума заправо одлази у Чикаго. Морфијум је прихватан на два пункта близу југословенске границе у Италији, а шеф тих „рачви“ био је Година, који је временом постао трећи човек Главног усташког стана, одмах после Павелића и Еугена Дида Кватерника.

Година, делегат ганга Ал Капонеа, био је послат из Америке у Европу да држи кријумчарски канал преко Краљевине Југославије. Капоне и Година били су врло блиски, јер су им мајке биле из Ријеке и то је Годину препоручило да буде у најужем кругу телохранитеља Бигбоја.

Пре хапшења у октобру 1931. Капоне схвата да се ближи крај забране слободне продаје алкохолних пића и читаву своју гангстерску организацију оријентише на коцку, проституцију и дрогу. Зато шаље неколико повереника свога ганга у Европу и Азију. Шеф скопског пункта шверца дроге, после обећања да ће бити заштићен од освете чикашког подземља, одаје југословенском обавештајцу шифру за сусрет са Годином.

Година је био лојалан сарадник, обавештавао је о готово свим планираним акцијама против Југославије. Средином септембра 1934. јавио је и да се спрема атентат на краља Александра. На сам дан атентата у Марсељу, односно осам сати пре убиства Александра Карађорђевића, упутио је начелнику Милићевићу у Париз отворени телеграм са именима атентатора. У Павелићевој држави Анте Година је постао шеф тајне полиције и бринуо о безбедности свог поглавника.

О његовој судбини после рата постоје две верзије: прва – да је завршио у Аргентини, где је радио за полицију у Буенос Ајресу, и друга, да се склонио код свог гангстерског пријатеља у Чикагу. Сматра се да је ова друга вероватнија.