Tribina „Slučaj Jovanke Broz” održana je u ponedeljak 13. avgusta u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Ognjen Karanović, istoričar.
U uvodnom delu predavanja, Karanović je konstatovao da ne postoji niko u regionu, pa čak ni u svetu, ko se uz pomen Josipa Broza Tita ne seti odmah i Jovanke Budisavljević Broz (1924-2013). Manje poznat podatak je da je ona imala dva prezimena, jer je i posle venčanja sa Titom zadržala svoje, devojačko.
– Njenim životom nauka se nije bavila, ali je o njoj pričano i pisano svih ovih godina, često tendenciozno i maliciozno. Ali, i pored tih tekstova i biografija, mi ni danas, pet godina posle njene smrti, nemamo odgovor na to – šta se desilo Jovanki Broz –kazao je Karanović.
Predavač je, potom, podsetio da je Jovanka rođena u seoskoj porodici, u mestu Pećane u Lici (otac Mihajlo i majka Milica). Istoriografija je zabeležila nekoliko uglednih članova porodice Budisavljević. Jedan od Jovankinih rođaka bio je i Nikola Tesla, jer je njen rođak Toma Budisavljević bio Teslin pradeda.
Osnovnu školu Jovanka je završila u rodnom selu, ali nije nastavila redovno dalje školovanje iz porodičnih razloga. Godine 1941. na tom području pokrenut je otpor srpskog naroda, a upravo u Jovankinoj kući u Pećanima, tog leta, upriličeni su prvi sastanci četničke vojske, tada jugoslovenske vojske i predstavnika partizanskog pokreta.
Prema sopstvenim tvrdnjama, 1941. i 1942. godine, Jovanka Budisavljević se borila u okviru ženske ličke omladinske čete, a onda i u sastavu omladinske čete na Kordunu. Potom se obrela u čuvenoj Ličkoj diviziji. Tita je upoznala 1944. godine neposredno pre Desanta na Drvar. On je obratio pažnju na nju, jer je bila izrazito lepa devojka.
Broz je tada živeo u Belom dvoru sa Davorjankom Paunović zvanom Zdenka, koja je umrla od tuberkuloze 1946. godine. Političke strukture oko Tita procenile su da mu treba olakšati taj period žalovanja. Izbor je pao na Jovanku. Međutim, sve do 1952. godine, široj javnosti ona je bila nepoznata, a redovno je i pedantno obavljala svoja zaduženja – vodila brigu o poverljivoj arhivi, a kasnije i o Titovim ličnim dokumentima.
U tom periodu završila je gimnaziju i daktilografski kurs. Upisala je studije književnosti, ali ih nije završila. Godine 1951., Tito, s kojim je već godinu ili dve bila bliska, odlučio je da je zaprosi. Kada su se venčali, on je imao 60, a ona 28 godina.
Sve do 1975. godine predstavljana je kao njegova žena i njegov lični i snažni „oslonac” u susretima sa mnogim izazovima koje je jugoslovensko društvo moralo da savlada kako bi uopšte bilo u prilici da opstane. Prvi put je od Tita odvojena 1975. godine u Igalu, pod optužbom komunističke kuhinje da kuje zaveru da Tita svrgne s vlasti i s generalom Đoko Jovanićem preuzme vlast.
Dve godine kasnije, ona i Tito su definitivno razdvojeni; prekinut je svaki kontakt između njih. Ona je bila u izolaciji. U vili u Užičkoj broj 15 dočekala je vest o Titovoj bolesti, a potom i o njegovoj smrti 1980. godine. Najpre joj nije dozvoljeno da prisustvuje Titovoj sahrani, ali na intervenciju premijerke Indije Indire Gandi ta odluka je promenjena.
U narednim mesecima oduzeti su joj svi lični predmeti, i uz pretnju pištoljem preseljena je u drugu, potpuno neuslovnu kuću. U izolaciji, bez prihoda, mada je imala pravo na penziju, provela je naredne 33 godine, a da nikada niko zvanično nije objasnio zašto je bila kriva bez krivice i osuđena bez suda.
