Tribina „Srpski nacionalni identitet“, održana je u utorak 22. januara u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je prof. dr LJubiša Despotović.
Na početku, autor je istakao da je 19. vek bio vek formiranja nacija. Pojam identiteta ima svoju latinsku, ali i starogrčku varijantu tog pojma – tautotes. Sam pojam sugeriše istovetnost sa samim sobom i pokušaj da se odgovori na nekoliko ključnih pitanja – ko sam, šta sam, kome i čemu pripadam i šta su simboli i vrednosti koji me određuju da budem pripadnik jedne nacije.
U 19. veku u Evropi su postojala dva modela za formiranje nacije – jedan je francuski model (politički ili građanski) koji se razvijao kroz Francusku buržoasku revoluciju, a uključivao je u francuski koncept nacije sve pripadnike francuske zajednice bez obzira na dotadašnje razlike, ukoliko su prihvatili francuski jezik i državljanstvo.
Nasuprot francuskom, nemački model je podrazumevao da Nemac može biti samo onaj koji pripada zajednici jednog jezika, jedne krvi, jedne istorije i kulture koja je nastala na tom jeziku.
Procesi stvaranja nacionalnih država išli su preko nacionalnih pokreta, a kada je stvorena nacionalna država, ona je preuzimala glavnu ulogu u formiranju nacije, preko obrazovanja, nauke, kulture, standardizacije jezika, vojske, policije i nacionalnih simbola.
– Značaj identiteta poslednjih nekoliko decenija dobio je na važnosti zbog geopolitičkih promena, prvenstveno posle rušenja Berlinskog zida, kada je počela temeljna prekompozicija postojećeg geopolitičkog poretka moći koji je do tada bio uspostavljen na sukobu Istoka i Zapada, ideologije liberalizma i komunizma – rekao je Despotović.
Autor je naglasio da ta „prekompozicija“ nije značila samo ekonomsku i ideološku tranziciju, nego i prekomponovanje identita i stvaranje sintetičkih nacija, pogotovo na terenu bivše Jugoslavije.
– U poslednje tri decenije svi procesi su išli u pravcu stvaranja sintetičkih nacija i država koje će biti antagonisti srpstvu, kao i da se Srbija „sabija“ i da se i ono što je ostalo na njenoj teritoriji – identitetski iscepa. Prva faza je Kosovo i Metohija, druga bi mogla da bude Sandžak. Na nama, kao narodu, je da ponovo otvorimo pitanje svog nacionalnog identitetskog objedinjavanja i to na evropskom konceptu nacija i jezika – zaključio je Despotović na kraju svog predavanja.
Na početku, autor je istakao da je 19. vek bio vek formiranja nacija. Pojam identiteta ima svoju latinsku, ali i starogrčku varijantu tog pojma – tautotes. Sam pojam sugeriše istovetnost sa samim sobom i pokušaj da se odgovori na nekoliko ključnih pitanja – ko sam, šta sam, kome i čemu pripadam i šta su simboli i vrednosti koji me određuju da budem pripadnik jedne nacije.
U 19. veku u Evropi su postojala dva modela za formiranje nacije – jedan je francuski model (politički ili građanski) koji se razvijao kroz Francusku buržoasku revoluciju, a uključivao je u francuski koncept nacije sve pripadnike francuske zajednice bez obzira na dotadašnje razlike, ukoliko su prihvatili francuski jezik i državljanstvo.
Nasuprot francuskom, nemački model je podrazumevao da Nemac može biti samo onaj koji pripada zajednici jednog jezika, jedne krvi, jedne istorije i kulture koja je nastala na tom jeziku.
Procesi stvaranja nacionalnih država išli su preko nacionalnih pokreta, a kada je stvorena nacionalna država, ona je preuzimala glavnu ulogu u formiranju nacije, preko obrazovanja, nauke, kulture, standardizacije jezika, vojske, policije i nacionalnih simbola.
