Одржана трибина „Војводина у дугом 19. веку“

Трибина „Војводина у дугом 19. веку“ одржана је у петак 28. фебруара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар. Савин је на почетку предавања објаснио да се појам Војводина у 19. веку не може буквално схватити, већ се може говорити о подручју данашње Војводине. Крајем Првог светског рата, у Угарској сам појам Војводина није благонаклоно посматран. Доживљаван је као српски аутономистички покрет који је био супротан тежњама владарских кругова. Србе на овом подручју, сматра Савин, не треба посматрати као „изолован случај“ и гледети све искључиво из једне уско националне призме, него као целовит процес који је имао своју закономерност. Када је реч о Србима у Аустроугарској, сагледавање може почети од 1790. године. Та година вишеструко је занимљива за целу монархију и за Србе који су успели да издејствују нека своја права када је тадашњи аустријски цар решио да направи контрабаланс католичкој цркви која му је била у неку руку конкурент у самој држави. Престао је са прогоном протестаната и дао верска права ширем корпусу становника међу којима су били и православци. Такође, на Пожунском сабору је дозвољено и да српски језик буде у званичној употреби, мада је званични језик био латински, а цар је покушавао да га замени немачким. У 19. веку, нарочито у периоду Светозара Милетића и после буђења мађарског национализма, Срби су више инсистирали на термину Угарска, јер је тај назив подразумевао да становници те државе нису сви по националности Мађари. Револуција 1848. године је, како је рекао Савин, за разлику од Беча и Париза где је била грађанска, у Угарској била ситноплемићка револуција оних који су сматрали да су национално ускраћени. Србин је у Аустрији могао да буде само сељак, а поред тога и војник, адвокат, учитељ у српској православној цркви, свештеник или калуђер. Револуција 1848. веома је значајна из неколико углова. Поред успона идеје о Војводини, која улази у колективну свест Срба у Угарској, долази и до првих напрслина између грађанства и српског клера који је био конзервативан. Поред српских стремљења и друге народности су ималe жељу за својом еманципацијом у оквиру Угарске.