У Сремској Митровици је представљен новоусвојени Правилник који, како је истакао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, има за циљ да малим произвођачима меса и млека омогући напредак и легалан излазак на тржиште.
Реч је о Правилнику о малим количинама примарних производа који служе за снабдевање потрошача, подручју за обављање тих делатности, као и одступањима која се односе на мале субјекте у пословању храном животињског порекла.
Представљени су и резултати пројекта „Унапређење квалитета и безбедности хране у сектору производње меса у Србији“, који реализују Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (UN FAO) и Европска банка за обнову и развој (EBRD), у оквиру чега је и донет правилник, као и сет Водича за примену правила о флексибилности, као и национална ознака „Српски квалитет“ за обележавање производа од домаћих сировина и вишег квалитета.
Поручено је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, по угледу на прописе Европске уније, доноси прописе по којима се од 1. јануара 2018. године олакшава производња малим производним капацитетима, односно смањују финансијска оптерећења и административне препреке кроз одступање у погледу изградње, уређења и опремања објеката.
Такође, истакнуто је да се тим прописима омогућава коришћење традиционалних алата, материјала и поступака за производњу гастрономских производа, али и да се подстиче економија на селу кроз валоризацију повезаности сопствене производње и прераде на газдинству и продаја малих количина директно потрошачу.
Недимовић је поручио да данас почиње процес спајања малих произвођача меса и државе, јер је, према његовој оцени, све време било потребно да се људи који се баве том делатношћу уведу у нормалне токове тржишта како би све функционисало на начин на који то функционише у земљама ЕУ.
„До сада смо имали једну ситуацију где уколико желите да се бавите прерадом меса или прерадом млека, били сте условљени истим стварима без обзира да ли имате мале количине или имате хиљаде, стотине хиљада или тоне нечега“ рекао је Недимовић.
Према његовим речима, услови које су мали и велики произвођачи морали да испуне са аспекта безбедности хране, били су потпуно исти.
„Рецимо, у Сремској Митровици постоји велика кланица ‘Митрос’ и онај ко је желео да ради малу прераду, морао је да испуни апсолутно исте услове у погледу објеката, опреме и свега осталог. То за једног сточара који жели да има своју малу прераду баш није могуће реализовати. Једноставно, мали произвођачи су наилазили на зидове и нису били у могућности да квалитетно наступе на тржишту“, рекао је Недимовић.
Представљени су и резултати пројекта „Унапређење квалитета и безбедности хране у сектору производње меса у Србији“, који реализују Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (UN FAO) и Европска банка за обнову и развој (EBRD), у оквиру чега је и донет правилник, као и сет Водича за примену правила о флексибилности, као и национална ознака „Српски квалитет“ за обележавање производа од домаћих сировина и вишег квалитета.
Поручено је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, по угледу на прописе Европске уније, доноси прописе по којима се од 1. јануара 2018. године олакшава производња малим производним капацитетима, односно смањују финансијска оптерећења и административне препреке кроз одступање у погледу изградње, уређења и опремања објеката.
Такође, истакнуто је да се тим прописима омогућава коришћење традиционалних алата, материјала и поступака за производњу гастрономских производа, али и да се подстиче економија на селу кроз валоризацију повезаности сопствене производње и прераде на газдинству и продаја малих количина директно потрошачу.
Недимовић је поручио да данас почиње процес спајања малих произвођача меса и државе, јер је, према његовој оцени, све време било потребно да се људи који се баве том делатношћу уведу у нормалне токове тржишта како би све функционисало на начин на који то функционише у земљама ЕУ.
„До сада смо имали једну ситуацију где уколико желите да се бавите прерадом меса или прерадом млека, били сте условљени истим стварима без обзира да ли имате мале количине или имате хиљаде, стотине хиљада или тоне нечега“ рекао је Недимовић.
Према његовим речима, услови које су мали и велики произвођачи морали да испуне са аспекта безбедности хране, били су потпуно исти.
„Рецимо, у Сремској Митровици постоји велика кланица ‘Митрос’ и онај ко је желео да ради малу прераду, морао је да испуни апсолутно исте услове у погледу објеката, опреме и свега осталог. То за једног сточара који жели да има своју малу прераду баш није могуће реализовати. Једноставно, мали произвођачи су наилазили на зидове и нису били у могућности да квалитетно наступе на тржишту“, рекао је Недимовић.