Српска политичарка, посланица, уредница, феминисткиња и активисткиња.
Прва жена уредница листа. Основала је и уређивала лист „Жена“. Својим чланцима се борила против прaзноверја наших жена. Подизала свест о хигијени. Писала о васпитању деце, о моди.
Узимала је активно учешће у политичком животу. Није хтела да остане у сенци свог оца, Светозара Милетића, и супруга, Јаше Томића. Уређивала је лист „Застава“ са непуних 20 година. Била је једна од 6 посланица које су учествовале у раду Велике народне скупштине у Новом Саду.
Била је изузетно образована жена. Ова рођена Новосађанка школовала се у Новом Саду, Бечу и Пешти. Говорила је 4 језика: немачки, мађарски, француски и енглески.
Драгиња (Драга) Љочић
Прва српска лекарка, доктор медицине. Велика феминисткиња са чином ратног поручника.
Као болничарка, а потом лекарка учествовала је у српско – турским ратовима и српско – бугарском рату у 19. веку, балканским и Првом светском рату у 20. веку. У овим ратовима је показала своје безгранично родољубље и оданост отаџбини која јој никад није узвратила једнаким поштовањем и признањем.
Била је филантроп и велика заштитница деце. Залагала се за отварање дечијих болница и изградњу домова за незбринуту децу.
Остала је упамћена као велики борац за стицање права гласа за жене. До краја је остала верна младалачким идејама о социјалној једнакости.
Јелисавета Начић
Прва жена архитекта у Србији.
Одважна и изузетно талентована. У времену када је мање од 10% жена у Србији било писмено, она се одлучила да се упише на тек отворени технички факултет. Изабрала је професију којом су се до тада искључиво бавили мушкарци.
Иако за ову одлуку није имала пуну подршку породице, као прва студенткиња архитектуре у првој уписаној генерацији студената, студије је завршила веома успешно и брзо.
Дипломирала је 1900. године, и тако постала прва жена архитекта у Србији. Мада ју је проблем дискриминације пратио и током целе професионалне каријерe, углед у струци је стекла на њеном самом почетку.