OTVORENO 63. STERIJINO POZORJE

Pozor! Pozorje! – piše Dragoljub Selaković BESEDA – povodom otvaranja 63. Sterijinog pozorja Kao što smo već najavili sinoć je u velikoj Sali “Jovan Đorđević”  Srpskog narodnog pozorišta svečano otvoreno 63. Sterijino pozorje. Jedina neizvesnost u kojoj se nalazio organizacioni tim je bila da li će prevagnuti sportska nad kulturnom groznicom. U neravnopravnoj borbi između finala Lige šampiona i Sterijinog pozorja ipak je ovom prilikom pobedila kultura. Novosađani su i ovom prilikom opredelili za svog siromašnog ali  kulturnog  Davida pre nego za prebogate Golijate. Svojim prisustvom ovom značajnom pozorišnom činu, ne samo za srpsku za kulturu,su podršku ukazali i uvaženi gosti Mladen Ivanić, član Predsedništva Bosne i Hercegovine i Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine kao i uvažene zvanice iz zemlje i regiona.

Uobičajeno je da se Pozorje otvori besedom nekog od naših istaknutih pregalaca pozorišne umetnosti. Ovoga puta tu čast je imao Nebojša Bradić, reditelj iz Beograda, trostruki dobitnik Sterijine nagrade (za savremenu dramsku adpataciju, dramatizaciju i režiju), bivši ministar kulture, aktuelni glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS. Gospodin Bradić je u svojoj besedi najviše posvetio pažnje „industrijalizaciji“ kulture koja nam je nenajavljena zakucala na vrata i izgleda da nas je zatekla nespremne. „Industrija je uspela da stvori drugačije gledalačke potrebe i navike. Pozorište je izgubilo čednost, za mnoge je izgubilo i važnost. Pitam se da li, u svetu ‘industrije’, postoje rešenja za brojne nedaće pozorišne umetnosti ili je pozorištu jedino preostalo da se bavi pozadinskom akcijom protiv ‘lenjih i neinteligentnih masa’, kako ih je Frojd nazvao u svom delu Budućnost jedne iluzije.“ Prisećajući se nekadašnjih vremena Bradić je konstatovao da su granice pređene i sa jedne i sa druge strane te da je primetno da je industrija uticala na razvoj pozorišta kao i da je institucionalno pozorište neophodno za postojanje nečega što je danas definisano kao „ industrija kulture ili kulturna industrija… “Bez obzira na to što se u obezbeđivanju zabave oslanja na potrošnju, tržišne trendove i ekonomske parametre, industriji je potrebno jako institucionalno pozorište, jer ono je njegova istraživačka i razvojna laboratorija. Industrija ne bi mogla da ostvarije profit bez izvrsnosti, talenta, esetetskih inovacija i svih onih profesija koje se razvijaju i neguju u institucionalnom pozorištu“. Citirajući Branka Gavelu jednog najvećih reditelja koji je delovao na ovim prostorima koji je posle dodele nagrada na prvom Sterijinom pozorju 1956. godine rekao: „Svestan sam da su neki nagrađeni zbog onoga štosu bili,neki onoga što su danas, neki zbog onoga što će sutra biti“. Bradić se na kraju osvrnuo na budućnost i na zadatke Sterijinog pozorja: „Pozorište,iako pati od brojnih slabosti,pruža mogućnost da u njemu profitiramo od nafinijeg ljudskog iskustva prošlosti i najboljeg u kreativnosti današnjice. Zadatak Sterijinog pozorja bio je iostao isti: da otkriva ono što je bilo značajno juče – ono što je značajno danas – i ono što če biti značajno sutra“.

Nakon ovog svečanog čina publika je imala priliku da odgleda predstavu “Švajcarska” u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke kojoj je pripala čast da igra prva u takmičarskoj selekciji.