Ансамбл народних песама и игара „Венац” из Грачанице, поново је гостовањем 1. јуна 2023. у Жабљу обрадовао верну публику, претходно су на истом месту наступили 2019. Извели су кореодраму „700” посвећену 700-годишњици трајања манастира Грачаница који је саграђен 1321. Десето извођење овог јединственог средњевековног мјузикла омогућили су Општина Жабаљ и Туристичка организација општине Жабаљ а присуствовали су црквени оци, представници локалне самоуправе и представник Министарства одбране Републике Србије. У публици је истакнут транспарент Косово је Србија.
У уводном слову публику је поздравио Директор Туристичке организације општине Жабаљ Сергеј Запорожац „Кажу да је историја колевка цивилизације. Ми данас желимо да се присетимо, желимо да бранимо и желимо да покажемо оно што је наше – претке који опстају седам стотина година. Ја се надам, уколико овако радимо, континуирано негујемо културу и традицију, да ће неко за седам векова мођи јасно и гласно да каже да је Србин, да има историју, традицију, и да зна одакле потиче.”
Председник Општине Жабаљ Урош Радановић поздравио је бројну публику истичући: „Велика ми је част што смо домаћини јединственом спектаклу и што ћемо вечерас заједно уживати у неговању српске културе и традиције, у очувању народног наслеђа и фолклора. Прича о Грачаници је прича о свакоме од нас, о нашем идентитету, о нашем народу. Манастир Грачаница је не само духовни центар, већ и културно благо. Фреске које красе зидове манастира су право ремек-дело и сведочанство уметности и духовности. Оне нам преносе приче о нашим порецима, нашој вери и нашој борби за очување православне традиције. Неизмерно ми је драго што ћемо имати прилику да гледамо кореодраму представљену кроз народне игре, а иновативну, креирану као склоп историје, књижевности, песме и игре. Докле год звоне звона Грачанице, Високих Дечана, Пећке патријаршије, Косово јесте и биће срце Србије”.
Наиме, на зиду десног параклиса Грачанице налази се оснивачка повеља њеног ктитора краља Милутина у којој су наведене породице и села која су ушла у повељу, међу њима и породица Радовић из Сушице код Грачанице. Управо тај један млади Радовић послужио је као окосница приче. Он намерава да се одсели са Косова, али одустаје након питања у амбасади где је Грачаница, да ли је то у Србији. Управо ово питање провлачи се као лајтмотив током целог извођења овог спектакла који нас води кроз зидање манастира, нападе Турака, ропства, гуслање, Бој на Косову, представљање Краљевића Марка и Шар планине, сеобе, песме Десанке Максимовић и Милана Ракића, разговор Милана Ракића и Бранислава Нушића као конзула, и на крају кроз свадбу са све трубачима испред Грачанице, свадбе – која је победа живота и опстајање. Тако је кроз личну причу испричана и породична и колективна историја елементима глуме, песме, игре и народних обичаја. Такође је коришћен комад „Оживљена фреска” чувеног играча и кореографа Братислава Бате Грбића, која представља спој игре и лепоте средњевековних фресака. Публика у Жабљу која је дошла из Новог Сада и многих оклолних места, стојећи је испратила крај наступа Ансамбла „Венац” као и неколико бис извођења.
Текст и фото: В. Раонић;